Жолт Месарош је први наставник основне школе коме је додељено једно од најпрестижнијих одликовања града Сегедина: Наградa Pro Urbe. Он је у Основној школи у Улици Беке био осам година ђак, близу десет година наставник, а потом 32 године директор. На челу с њим, ђаци школе постигли су одличне резултате у развијању најважнијих вештина. Као директор, био је присталица слободе институција и струке, демократије у наставничком збору и методолошке разноликости, сматрајући да је то залога успеха.

У новосегединском Културном дому „Шандор Балинт“ сваке године организује се Спомен-дан Шандор Балинт. Злосрећног научника етнографије је некадашњи директор музеја Ото Трогмајер назвао „најсегединскијим Сегединцем“. Како је на овогодишњем Спомен-дану говорила истраживачица етнографије Илдико Баркањи: све је знао о сегединском животу. Лична искуства је претворио у науку.

Последња станица таласа лова на вештице је био источни руб развијеног света. У сегединским просецима против вештица 1728. године обједињени су балканско народно веровање, лажна наука демонологије Ниске земље, локална етничка и политичка ривалства, као и политичка пракса тог доба која је недвосмислено прихватила као доказ признање изнуђено мучењем. О овој теми је излагао сегедински историчар Гергељ Брандл у Универзитетској библиотеци Клебелсберг – из чега износимо фрагменте.

У 21. веку толико се убрзало време да човечанство за сто година може да оствари развој који одговара развоју двадесет хиљада ранијих година. Не можемо да се правимо да вештачка интелигенција не постоји. Деци је тај свет природна средина у којој одрастају. А колико заостаје школски систем од данашњих и још више од сутрашњих захтева? О овој теми смо слушали психолога др Еву Ђармати у оквиру серијала манифестација Менторска мрежа која је организована у сегединском Дому манифестација ИХ.

Маргерита Абита, певачица оркестра „Барселона Џипси Болкан оркестра“ (Barcelona Gipsy balKan Orchestra ) из Барселоне, подстакла је све на плес 20. марта, на почетку њиховог концерта у Суботици. Затим је брзо погледала по прелепој просторији – обновљеној сецесијској синагоги – и додала: али само ако то не забрањује неко правило. Не забрањује. И плесали су, али не много људи: места је било мало, приземље и галерија су били препуни.

На питање које је највише занимало публику на предавању одржаном у сегединској Агори „Сент-Ђерђи Алберт“, физичар-астроном Ласло Киш, добитник Награде Сечењи, стални члан Академије наука Мађарске, одговорио је: „На тој планети не може да се живи. На Марсу нема ваздухa. Постоји атмосфера, али састоји се од угљен-диоксида. Преко дана је температура –20, а ноћу –80 степени. Пошто нема магнетног поља, тамо је зрачење смртоносно. Боље да не упропастимо Земљу како не бисмо морали одавде да се селимо“, закључио је он академик.

Срце Сегедина се преселило у Парк Мора – овим насловом смо се огласили крајем 2020. године на нашем сајту у вези са видео репортажом о отварању фонтане која свира. Фонтана је уметничко дело – писали смо тада, може да постане лична карта града. Огледало културе – овим насловом је обележила своју слику Жужана Шефер на изложби фотографија Szeged Press 2025. На слици – након што се зауставља пљусак или водене млазнице – у једној бари се наопачке приказује Палата просвете и културе која је и домаћин изложбе.

У многим насељима се одржава дан свињокољача где упућени закољу и обраде свињу, а заинтересовани посматрају, једу и пију, олижу свих десет прстију, локална културна друштва наступају са програмом, а нисмо још видели да историчар држи предавање како су се развијали „свињски производи у народним обичајима“. У месту Кунфехерто на Свињској даћи Кунфехер има и тога. Од Иштвана Вегше може да се сазна о историји свињокоља у простору и времену.

Двадесет првог децембра се навршава стота година од рођења писца Беле Тота, који је током шеснаест година био директор сегединске Библиотеке „Шомођи“, као и први председник Удружења сегединских писаца. Његови некадашњи сарадници, колеге писци, Културни одбор Сегединске самоуправе и поштоваоци одржали су спомен-дан у згради Сегединског академског одбора и открили спомен-плочу на кући у улици Бокор у којој је Тот деценијама живео.

Овим изразом карактерише Ласла Вегела историчар уметности Золтан Вираг, предавач Универзитета наука у Сегедину, у својој књизи чији је наслов „Заједништво преко регија“ о којој је одржан панел у биоскопу и кафићу Grand Café у Сегедину. Аутор је овим описним изразом могао и себе да означи. Саговорник је био филозоф Алпар Лошонц, члан Српске академије наука и уметности.

У основи наш живот није визуелна пекара. Треба се водити мишљу да је некоме другоме можда доживљај гледати оно што радимо. Не само крајњи резултат, домаћа ракија, џем од рибизле, козји сир, млевена алева паприка, већ и призор како се то спрема. Оживљена традиција може да постане туристичка атракција, извор прихода, као и снага за задржавање становништва. ИПА програм прекограничне сарадње Мађарске и Србије, чији је назив Rural Foodtour, приказује примере добре праксе израдом краткометражних филмова и мобилних апликација, а популаризује их коришћењем социјалних медија.

Пут ликовног уметника Роланда Казија је кренуо са једног салашарског шора Келебије. Млади стваралац је 2014. године завршио Уметнички универзитет Мохоли-Нађ. Његов мастер-рад: Вергл празноверја га је напрасно учинио познатим у стваралачким круговима. По форми је комбинација интерактивне инсталације и понекад изненађујуће далеких ликовних техника које је током студија савладао, а по садржају приказује фрагменте света народног веровања свог родног краја. На изложби поводом стоте годишњице постојања Келебије представљен је и Вергл празноверја.

Нимало није једноставан прелазак границе између Мађарске и Србије преко садашњих Шенгенских граница. У мађарско-српској граничној зони грађани, предузећа, цивилне организације две земље и даље сарађују у многим областима, а очекује се и даљи значајан развој. Међутим, у том смислу би требало у великој мери побољшати услове преласка границе, укључујући у припрему локалне актере: самоуправе, предузетнике, туристичке актере, људе који свакодневно путују преко границе на посао и школу. Овоме помаже нови пројекат Еврорегије ДКМТ и Владе АП Војводине који прилази заинтересованима, реализује процене стања, дијалоге, студије и стручне иницијативе доносиоцима одлука.

На Фестивалу европског филма на Палићу награду међународног жирија и публике ове године је освојио филм „78 дана“ ауторке Емилије Гашић. Дело нас враћа у 1999. годину, у 78 дана, када су авиони НАТО алијансе бомбардовали Југославију. Та времена приказују са гледишта три сестре: страх, уплашеност, и то да људи, а пре свега деца, и у најстрашнија времена желе да живе свој живот.

Када је за Дечји дан предато на коришћење, становници Горњег Светог Ивана су се само надали да ће новоизграђено дечје игралиште надмашити место безбрижне игре дечице. Од тада се испоставило: били су у праву, њиме су повезане иницијативе организовања заједнице, развоја места, привлачење туриста.