Могли бисмо помислити да је човечанство у спремaњу пекмеза већ све измислило, али ипак није тако. На такмичењу у кувању пекмеза у Кечкемету из године у годину учествује све више такмичара, све се са скоро свачим меша: слатко са киселим, кисело са ароматичним. А и паковање домаћег пекмеза је подигнуто у врх народне уметности.

Овде највеће откриће представљају лукави бицикли електроинжењера Јенеа Бориа који не раде са уобичајеним преносом снага и тиме „потпуно поремете људски мозак“. Главни организатор Пиво феста – презентације занатских пива – Арпад Оноди сваке године обезбеђује необичне презентације: после прошлогодишњег међународног сусрета олд-тајмер запорожаца, у Кишкунфелеђхази љубитеље занатских пива је ове године очекивало представљање чудних бицикала.

Насеља на обали Тисе су често изложена критици због тога што не искоришћавају довољну туристичку атрактивност своје реке. Тисакечке не спада међу њих. Поред низа туристичких привлачности, штранд на Тиси је прелеп и сређен. Не наплаћује се улазница, под крошњама је паркинг бесплатан, плажа је као од свиле, сунцобрани дају сенку, а понуда бифеа је богата и релативно повољна, тоалет је чист и културан. Често се нуде и програми, ми смо нпр. посетили такмичење у подизању пешчаних тврђава и изради скулптура од песка.

Први „чувар беле чапље“ је ступио на посао 1922. године код Малог Балатона – од тада се рачуна почетак Службе чувaра за заштиту природе. Данас у десет националних паркова Мађарске ради 251 чувар природе. Њихов рад је веома сложен, али је и прелеп. Управа Националног парка Кишкуншага запошљава 32 чувара природе – са њима смо разговарали о овој професији.

Пре четири године је на Белом језеру - надомак Сегедина - слетело близу шездесет хиљада ждралова да се одмори. Њихов број је до данас oпао на тридесет до тридесет пет хиљада, наиме, пут селидбе се постепено помера ка западу. Упркос томе, њихова масовна појава је ионако туристичка атракција. Ове године за празник Ждраловања је организован сусрет олдтајмера: љубитеље птица су зачудили стари аутомобили, а обожаватеље олдтајмера ћурликање ждралова.

Да ли се још неко сећа јефтиног кукуруза који се и зими могао кувати и јести у чврстом стању? Или - да ли сте знали да су захтев за узгајањем ситне шарене бундеве величине напрстака, али и дивовске бундеве од петсто килограма за Гинисову књигу рекорда, донели фестивали бундева? Или да се скулптура од бундеве дуби малим, веома кратким, јако танким и оштрим ножем?

У програму Дана сточарства и пољопривредника Алфелда у Ходмезевашархељу из године у годину не учествује само жива узгајана стока - понос узгајивача којa доноси награде, већ и сервирана. Ове године је нпр. у понуди био традиционално припремљен овчији перкелт из Карцага. На наше питање, кувар овчијег меса Ђерђ Чонтош млађи нам је одао неке професионалне тајне.

Јењавањем епидемије болести Covid-19, туристичке услуге Морахалома отварају се у потпуности. Током дугих месеци ограничавајућих мера, спроведени су разни подухвати ради развоја, проширења и улепшавања Морахолома. Нико од запослених није отпуштен, тако да сви спремно, у пуном броју, очекују повратак посетилаца. Није лако само и набројати све програме и могућности за забаву и опуштање, који чине разноврсну и све шароликију понуду за госте у бањe и изван ње.

Воће се испод осамнаест година једе, а изнад се пије – паметује продавац на штанду за продају пекмеза малог предузетника „Плодови Земље Сунца“. У Кечкемету на Вашару салашарских и занатских производа „Роба Златног песка“, осим специфичне робе, нуђено је и гарантовано добро расположење. У овим временима епидемије манифестације на отвореном су популарније од уобичајеног.

Врдник се налази у срцу Фрушке горе и део је општине Ириг. То је лепо војвођанско место на надморској висини око 200 метара које је са свих страна окружено шумом. Венац Фрушке горе штити Врдник од хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима угоднија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена северу.

У Јужној низији више ни један уски колосек није у функцији – али шине пре десет година укинутог Малог шиштала из Бугаца, са поласком из Кечкемета, још постоје. Тренутно је нереално да на њима поново саобраћа воз, међутим, Мађарске државне железнице су отворене за преговоре у вези са планом Пруга дрезине Кишкуншага.

Како у Жупанији Бач-Кишкун, тако и у Војводини, адмиралски брод развоја туризма у следећој години може да буде здравствени туризам – констатовано је на конференцији у ризорту Barack Thermal у месту Тисакечке поводом Пројекта Health Tour која се остварује у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње између Мађарске и Србије.

Апатин је лепа војвођанска варош у западној Бачкој, на Дунаву. Повољан географски положај, близина Дунава и природна богатства овог краја: плодно земљиште, шуме, обиље рибе по ритовима и рукавцима, а дивљач у шумама, одувек су привлачили људе да се овде насељавају.

Поред хиљадугодишње кружне цркве, Ротунде, друга знаменитост Кишзомбора је Лавиринт у кукурузу који улази у 12. сезону. У кукурузишту се сваке године другачијег облика исече лавиринт, гостима се даје карта помоћу које могу да опробају своју способност оријентације. Атракцијом која је све познатија управља Удружење познавања домовине „Марија Хортензија Киш“, а од прихода се финансирају остали програми.

Негде на пола пута од Новог Сада према Суботици, у близини Бачке Тополе налази се село Пачир, а у њему мало чудо, вештачко језерце испуњено сланом, термалном и лековитом водом и то ружичасте боје! Боја потиче од јода, брома и литијума који се овде налазе у високој концентрацији. Штета је што шљунак којим је насуто језеро није беле боје, јер би вода тада била нестварно роза. Но, ко зна, можда ће једном и то да се уради — јер тек тада би постало права атракција! Многи би баш зато долазили овде да виде то чудо природе.