Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.

Повремено се однос друштава према природној средини мења. У неким временским периодима има покушаја да се „савлада“, „покори“ природа, а променом времена у први план долази очување природних вредности. Пре педесет година, 1. јануара 1975. године основан је Национални парк Кишкуншаг са задатком да процени и заштити природне вредности Међуречја Дунава и Тисе по старом називу: Између две воде.

Да ли сте већ јели кобасице од дивље патке са сенфом, боровницама и шумским воћем? А рибље кобасице? Поставља се питање, да ли може од било којег меса да се направи кобасица? На Фестивалу гастрономије дивљачи и вина у месту Немешнадудвар, добили смо одговор да може. Питање је, ипак, да ли вреди самлети и пунити у црево нешто што већ вековима са уживањем конзумирамо у другачијем облику. Можда не. Али не смета ако се покуша.

У основи наш живот није визуелна пекара. Треба се водити мишљу да је некоме другоме можда доживљај гледати оно што радимо. Не само крајњи резултат, домаћа ракија, џем од рибизле, козји сир, млевена алева паприка, већ и призор како се то спрема. Оживљена традиција може да постане туристичка атракција, извор прихода, као и снага за задржавање становништва. ИПА програм прекограничне сарадње Мађарске и Србије, чији је назив Rural Foodtour, приказује примере добре праксе израдом краткометражних филмова и мобилних апликација, а популаризује их коришћењем социјалних медија.

Нимало није једноставан прелазак границе између Мађарске и Србије преко садашњих Шенгенских граница. У мађарско-српској граничној зони грађани, предузећа, цивилне организације две земље и даље сарађују у многим областима, а очекује се и даљи значајан развој. Међутим, у том смислу би требало у великој мери побољшати услове преласка границе, укључујући у припрему локалне актере: самоуправе, предузетнике, туристичке актере, људе који свакодневно путују преко границе на посао и школу. Овоме помаже нови пројекат Еврорегије ДКМТ и Владе АП Војводине који прилази заинтересованима, реализује процене стања, дијалоге, студије и стручне иницијативе доносиоцима одлука.

Свечана поворка овогодишњег Фестивала ружа у Серегу одржана је по великој спарини. У некада самосталној општини, месту које је сада део Сегедина, а које и данас негује значајну културу Срба, од 1999. године приређује се јавна прослава узгоја ружа. За украшавање је употребљено више стотина хиљада ружиних цветова, јер је ружа из Серега, у ствари, репродуктивни материјал, продаје се стабло, а не цветови, па је овај издатак био прихватљив за учеснике поворке.

Преводница код Сенмихају Роман је пуштена почетком маја и корито је донекле сређено, чиме је канал Бегеј који је од друге половине 19. века до 1958. године играо веома важну улогу у развоју Темишвара, поново постао плован. Тада је главна функција била превоз робе, а у будућности ће моћи да пронађе нову улогу у прекограничном туризму.

На производним подручјима Сегедина и Калоче потиснут је узгој зачинске паприке. Нема сезонских радника за ручну бербу, а скуп је и плин за сушење. Преостали узгајивачи и прерађивачи излаз траже у квалитетним млевеним и маштовитим производима – уљима.

Могли бисмо помислити да је човечанство у спремaњу пекмеза већ све измислило, али ипак није тако. На такмичењу у кувању пекмеза у Кечкемету из године у годину учествује све више такмичара, све се са скоро свачим меша: слатко са киселим, кисело са ароматичним. А и паковање домаћег пекмеза је подигнуто у врх народне уметности.

Овде највеће откриће представљају лукави бицикли електроинжењера Јенеа Бориа који не раде са уобичајеним преносом снага и тиме „потпуно поремете људски мозак“. Главни организатор Пиво феста – презентације занатских пива – Арпад Оноди сваке године обезбеђује необичне презентације: после прошлогодишњег међународног сусрета олд-тајмер запорожаца, у Кишкунфелеђхази љубитеље занатских пива је ове године очекивало представљање чудних бицикала.

Насеља на обали Тисе су често изложена критици због тога што не искоришћавају довољну туристичку атрактивност своје реке. Тисакечке не спада међу њих. Поред низа туристичких привлачности, штранд на Тиси је прелеп и сређен. Не наплаћује се улазница, под крошњама је паркинг бесплатан, плажа је као од свиле, сунцобрани дају сенку, а понуда бифеа је богата и релативно повољна, тоалет је чист и културан. Често се нуде и програми, ми смо нпр. посетили такмичење у подизању пешчаних тврђава и изради скулптура од песка.

Први „чувар беле чапље“ је ступио на посао 1922. године код Малог Балатона – од тада се рачуна почетак Службе чувaра за заштиту природе. Данас у десет националних паркова Мађарске ради 251 чувар природе. Њихов рад је веома сложен, али је и прелеп. Управа Националног парка Кишкуншага запошљава 32 чувара природе – са њима смо разговарали о овој професији.

Пре четири године је на Белом језеру - надомак Сегедина - слетело близу шездесет хиљада ждралова да се одмори. Њихов број је до данас oпао на тридесет до тридесет пет хиљада, наиме, пут селидбе се постепено помера ка западу. Упркос томе, њихова масовна појава је ионако туристичка атракција. Ове године за празник Ждраловања је организован сусрет олдтајмера: љубитеље птица су зачудили стари аутомобили, а обожаватеље олдтајмера ћурликање ждралова.

Да ли се још неко сећа јефтиног кукуруза који се и зими могао кувати и јести у чврстом стању? Или - да ли сте знали да су захтев за узгајањем ситне шарене бундеве величине напрстака, али и дивовске бундеве од петсто килограма за Гинисову књигу рекорда, донели фестивали бундева? Или да се скулптура од бундеве дуби малим, веома кратким, јако танким и оштрим ножем?

У програму Дана сточарства и пољопривредника Алфелда у Ходмезевашархељу из године у годину не учествује само жива узгајана стока - понос узгајивача којa доноси награде, већ и сервирана. Ове године је нпр. у понуди био традиционално припремљен овчији перкелт из Карцага. На наше питање, кувар овчијег меса Ђерђ Чонтош млађи нам је одао неке професионалне тајне.