Музеј „Ференц Мора“ је по први пут расписао фото-конкурс на којем су од пријављених очекивали да по карактеру новинских фотографија представљају места, догађаје и карактеристичне ликове Сегедина и Жупаније Чонград-Чанад. Осим професионалних новинских фоторепортера, равноправно су своје радове могли пријавити сви који сликају слике овог карактера. На крају су се на конкурс пријавиле 42 особе, са укупно преко 350 фотографија. Већина професионалних новинских фоторепортера је опрезно остало пострани – али се ово не види на квалитету конкурсних радова. Жири – састављен од два новинска фоторепортера и једног „текстуалног“ новинара – одлучио је о наградама, о томе којих седамдесет фотографија ће се изложити на зидовима и наградио је троје аутора.
Андраш Бакош, новинар
Шта се данас подразумева под новинском фотографијом? И како то да су скоро сви способни да свет приказују по „карактеру новинске фотографије“? Изложбу смо обишли са репортером недељника Magyar Narancs Андрашем Бакошем који живи у месту Алђе, чланом жирија који није фотограф. Почео је тиме да се развојем фототехнике, ширењем он-лајн медијских површина мења и новинска фотографија, док њена суштина остаје иста: да исприча неки догађај о људима, да се на њој види човек или нека његова битна ствар! Осим тога, није јако важно да ли ће дело изаћи у неким „новинама“.
Кристина Доба: Такмичење у пливању сениора 1.
Балаж Тот: Сунчана равница
Андраш Бакош сматра да се види како је већина аутора на неком нивоу учила фотографисање и из забаве редовно прави фотографије. Теме и тачке гледишта су веома разноврсне, ипак одсликавају град, унутрашњост, локације и људе. Постоје карактеристике избора теме. Омиљена тема је фонтана, како се људи купају – што није баш много препоручљиво – сунчају се, деца јуре по фонтани. Омиљена циљна тачка фотографисања је и спорт: успеси и звезде рукометне екипе Пик Сегедин. Многи су фотографисали велики точак на адвентском вашару. Или ликове од значаја за слику града: нпр. бескућника са псом на Тргу Клаузал.
Река Илонка: Сегедински адвент
Јанош Добо: Светлост и сенка
Добро се уочава промена да се у данашњим он-лајн медијима фотографије појављују најчешће на маленом екрану мобилног телефона. Тамо мали број, али веома јаких знакова, може да има ефекат. Раније смо учили да на свакој фотографији треба да се види човек – то је мера, основа упоређења које означава ред величине свему осталом. Данас се и са правног аспекта може фотографисати неко ко за то даје своју сагласност, фотографију непознатих људи једва. Сликовита места, натписи постају тема истинске новинске фотографије – ово сигнализира нпр. слике објављене на порталу szegeder.hu.
Даниел Сич: Последњи дан пијаце на Шору Черепеш
Део фотографија изразито прати стару традицију: чобанин у ношњи кога је фотограф вероватно овековечио на презентацији сточарства у Ходмезевашархељу, али је ова слика могла настати и пре тридесет година. Има и аутора изразитих документариста: серија под насловом Норина прича Цецилије Фајка која је добила прву награду, у данашње време прати живот жене која живи према традицији Јужног Алфелда, враћа се њој и слика је у новим и новијим ситуацијама. Безвремена је, али ипак веома ефектна, старица у инвалидским колицама, лице јој се ни не види, само мало прелепих јагода у њеним смежураним рукама.
Цецилиа Фајка: Норина прича 1.
Аурел Ивањи: Воћни дан
Андраш Бакош се нада да Музеј „Ференц Мора“ овим конкурсом широм отвара могућности пред ствараоцима фотографија и да заиста ствара традицију. Мисли да ће ниво изложбе уверити професионалне новинске фоторепортере који су зазирали да пошаљу своје слике на овај конкурс.
