У Новом Саду је отворен Женски бизнис центар у којем ће се организовати радионице и тренинзи намењени женама предузетницама, али и женама које тек треба да развију своју пословну идеју. Опремање просторија и отварање центра део је Интеррег ИПА пројекта Хрватска-Србија под називом „Женски бизнис ХАБ“, који заједнички спроводе Удружење „Промоција здравог живота“ из Сремске Каменице и Подузетничко развојни центар опћине Ердут.

Поход бушара је вековима одликовао Мохач, пошто је тамо измишљен. Будући да потиче из тамошње историје, тамошњи поход бушара је постао део Културне баштине UNESCO-a. Донедавна, они што су желели да их виде, ишли су у Мохач. Данас не само што оживљавају, већ и преплићу обичаје – тако да сада било где може да се одржи поход бушара. У Ходмезевашархељу бушари су већ крајем јануара отерали зиму.

У фискултурној сали једне бајске школе сваког петка увече окупљају се заљубљеници у јужнословенску музику и од два до три сата играју на српску, хрватску и македонску музику. Кружок „Шуговица“ није само игранка, већ пријатељско друштво на чија дружења људи долазе и из далека и по зимској магли и мразу.

Према плановима, у мају 2020. године могао би да буде закључен уговор о пројектима извођења и изградње деонице између Сегедина и Реске железничке пруге Сегедин-Суботица-Баја. До лета 2022. године Сегедин и Суботицa би могли да буду спојени електрификованом модерном железничком пругом.

Виноградари са подручја Суботичко-хоргошке пешчаре, уколико не буде непријатних изненађења до краја зиме, ове године се могу надати добром роду, показало је пробно, обредно орезивање винограда, које се традиционално обавља на дан Светог Винка.

Социјална економија ставља аспекте егзистенције становништва на подручјима у неповољном положају испред количине произведене робе и профита. Наравно, дугорочни циљ је да се учесници позиционирају на тржишту, и да након одређеног времена и без подршке буду способни да функционишу. Због ситуације на тржишту рада и брзе промене зарада, као и противречности регулисања, скоро да је немогућ прелаз из социјалне привреде у тржишне услове где нема никакве подршке.

Главни циљ старих покладних обичаја је да заједнички проведено време оснажи личне везе, заједништво рођака, пријатеља и заједнице. Потискивањем традиционалног сељачког начина живота, остајало је све мање времена за такве забаве. Појавили су се нови привлачни облици за коришћење слободног времена, најпре телевизија, па интернет, мобилни телефон, преко којих је постало доступно мноштво нових садржаја. Међутим, покладни балови су све до данас непромењено популарни.

Покладе у хришћанској културној сфери су период између Крстовдана и Великог поста. Већина обичаја поклада везује се за живот сељака. Од новембра до марта пољопривредни радови су мировали, рано се спуштао мрак, па су људи имали много времена. У Бачкој је свет обичаја био посебно разнолик, јер је овде заједно живело више националности које су често међусобно преузимале обичаје или заједно проводиле поменути период године.

Велики број произвођача традиционалних прехрамбених производа је још увек оријентисан искључиво на локално тржиште, без икакве ознаке и гаранције квалитета производа. С друге стране, потражња за производима домаћег порекла и здраве хране је све већа, али купци не знају како да дођу до њих. Ове проблеме настоје да реше партнери на пројекту „Традиционални и стандардни квалитет – TASQ“, који се реализује у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија.

Обилазница око Суботице, позната као „Ипсилон“ крак Коридора 10, која повезује гранични прелаз Келебија са ауто-путем Хоргош-Нови Сад, готово три деценије од почетка градње, коначно је завршена.

Соколски дом или зграда „Јадран“ у Суботици, један од препознатљивих симбола града, изграђен је пре тачно осамдесет година и према мишљењу стручњака крајње је време за његову реконструкцију.

Заштитна археолошка ископавања на траси магистралног гасовода од границе Бугарске до границе Мађарске, на подручју општине Бечеј приводе се крају.

Саставни део фолклорних продукција свечаног програма Дана националних мањина у Сегедину била су дела пијанисте и композитора Ђерђа Клебницког, који је на Празнику мањина свирао Хачатурјанов комад и своју композицију „Пролећна рапсодија“ на темељима народне музике. Представљен је као чест донатор мањинских приредби и уметника који и у своја дела уноси благо мотива фолклора националних мањина.

У Вашкуту, чије становништво чине у знатном броју Немци, музика на дувачким инструментима има вековну традицију. Садашњи Дувачки оркестар „Антал Краул“ основан је 1984. године. Поред низа концертних наступа, сваке године, као и ове, 29. децембра увече концертом ће испратити стару и поздравити нову годину.

Мали возови су укинути јер људи више воле да се возе својим колима или аутобусом, а за превоз робе су камиони погоднији будући да одвозе робу од њиве до откупног места. Међутим, носталгија све до данас није престала – туристи би се радо возили таквим возовима.