У суботу увече смо једва могли да се померимо на Тргу дом у Сегедину између позорница и павиљона овогодишњег Винског трга (то јест јесењег винског фестивала), иако се испод 800 форинти није могло попити децилитар вина. Овде су најистакнутији винари Мађарске нудили своја фантастична вина. Ни пет целих дана Винског трга није било довољно да се дегустирају, чак ни да се помиришу сви производи 160 излагача.

На почетку јесени о пустињском лету

Књижевни историчар Андраш Ленђел, који живи и ради у Сегедину, у априлу ове године је прославио 75. рођендан. Створио је огромно животно дело, написао је више од тридесет књига, а преко седамсто чланака и студија су такође његових руку дело. Његов рад су цениле истакнуте личности мађарског културног живота, а то су и дефинисале. Књига збирка студија написана о њему под насловом „Упалити другачију свећу…“ ових дана је представљена у сегединској Библиотеци „Шомођи“.

У пограничним подручјима земаља западне Европе већ постоје примери добре праксе да картицом здравственог осигурања на одређеном подручју било које суседне земље може да се користи здравствена услуга. На тај начин капацитети збрињавања могу да се рационализују и да се укине неповољни положај пограничних подручја. Европски парламент је донео уредбу о заједничком европском простору података, коју су неке земље већ унеле у свој правни систем.

„Нећемо отићи у пензију док ово не остваримо“. Обећавали су сегедински и темишварски руководиоци када су министар спољне економије и спољних послова Мађарске Петер Сијарто и Сорин Михаи Гринденау, министар за саобраћај и инфраструктуру Румуније, потписали међувладин споразум о поновној изградњи железнице Сегедин-Темишвар.

У оквиру Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса већ одавно политичари нису главни актери прекограничне сарадње, већ грађани који живе на овим просторима. Границе прелазе познаници, људи који се баве истим пословима, који имају исте хобије, месне заједнице, уметничка друштва како би одржала заједничке манифестације. На граници Мађарске и Србије већ дуго година је највећи проблем спорост и временска несигурност преласка границе. Пројекат Light Borders In DKMT укључује актере пограничног подручја да би на заједничким радионицама изнели проблеме и дали иницијативе за побољшање ситуације.

На почетку једне касне љубави, новинар Јожеф Бала је својој партнерки испричао причу о ждребету натприродне моћи. И то да му је у детињству прво путовање аутомобилом до десет километара удаљеног места Лајошмиже и назад био доживљај за цео живот. Раније је причао о томе и својој деци, али код њих није имао неки посебан успех. Зашто то не напишеш? – питала је нова сапутница Маја. Ко се тога још сећа осим мене? – одговорио јој је питањем, ипак је написао неколико прича и поставио на фејсбук. Одјек је био задивљујући: добио је на стотине „лајкова“ и исто толико њих је делило.

Штета проузрокована птичјим грипом (пре свега вирус H5N1) је истовремено глобални и локални проблем. С њим је повезана несташица јаја и скупоћа у Сједињеним Америчким Државама, а и то да некe земље велики увозници, као што су Јапан, Малајзија и Тајланд – осим што забрањују увоз са заражених подручја, забрањују и са оних подручја где се вакцинише против вируса. Чак: ако се вакцина даје воденој перади, забрањују и увоз пилећег меса са тог подручја.

Ове године је први пут циљ дводневне Бициклистичке туре „Барток“, која се организује између Темишвара и Сегедина, уместо границе премештен на главни трг места Кибекхаза. Румунија је 1. јануара ушла у Шенгенску зону, од тада је слободан прелаз између Кибекхазе и Беба Веке. Дана 31. маја је по 28. пут организован сусрет на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије код граничног камена Triplex Confinium – много година је морало проћи да би граница постала проходна, а за сада је у потпуности остварена само на релацији Мађарска – Румунија, али се остварила.

Жолт Месарош је први наставник основне школе коме је додељено једно од најпрестижнијих одликовања града Сегедина: Наградa Pro Urbe. Он је у Основној школи у Улици Беке био осам година ђак, близу десет година наставник, а потом 32 године директор. На челу с њим, ђаци школе постигли су одличне резултате у развијању најважнијих вештина. Као директор, био је присталица слободе институција и струке, демократије у наставничком збору и методолошке разноликости, сматрајући да је то залога успеха.

У новосегединском Културном дому „Шандор Балинт“ сваке године организује се Спомен-дан Шандор Балинт. Злосрећног научника етнографије је некадашњи директор музеја Ото Трогмајер назвао „најсегединскијим Сегединцем“. Како је на овогодишњем Спомен-дану говорила истраживачица етнографије Илдико Баркањи: све је знао о сегединском животу. Лична искуства је претворио у науку.

Последња станица таласа лова на вештице је био источни руб развијеног света. У сегединским просецима против вештица 1728. године обједињени су балканско народно веровање, лажна наука демонологије Ниске земље, локална етничка и политичка ривалства, као и политичка пракса тог доба која је недвосмислено прихватила као доказ признање изнуђено мучењем. О овој теми је излагао сегедински историчар Гергељ Брандл у Универзитетској библиотеци Клебелсберг – из чега износимо фрагменте.

У 21. веку толико се убрзало време да човечанство за сто година може да оствари развој који одговара развоју двадесет хиљада ранијих година. Не можемо да се правимо да вештачка интелигенција не постоји. Деци је тај свет природна средина у којој одрастају. А колико заостаје школски систем од данашњих и још више од сутрашњих захтева? О овој теми смо слушали психолога др Еву Ђармати у оквиру серијала манифестација Менторска мрежа која је организована у сегединском Дому манифестација ИХ.

Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.