На почетку једне касне љубави, новинар Јожеф Бала је својој партнерки испричао причу о ждребету натприродне моћи. И то да му је у детињству прво путовање аутомобилом до десет километара удаљеног места Лајошмиже и назад био доживљај за цео живот. Раније је причао о томе и својој деци, али код њих није имао неки посебан успех. Зашто то не напишеш? – питала је нова сапутница Маја. Ко се тога још сећа осим мене? – одговорио јој је питањем, ипак је написао неколико прича и поставио на фејсбук. Одјек је био задивљујући: добио је на стотине „лајкова“ и исто толико њих је делило.

Штета проузрокована птичјим грипом (пре свега вирус H5N1) је истовремено глобални и локални проблем. С њим је повезана несташица јаја и скупоћа у Сједињеним Америчким Државама, а и то да некe земље велики увозници, као што су Јапан, Малајзија и Тајланд – осим што забрањују увоз са заражених подручја, забрањују и са оних подручја где се вакцинише против вируса. Чак: ако се вакцина даје воденој перади, забрањују и увоз пилећег меса са тог подручја.

Ове године је први пут циљ дводневне Бициклистичке туре „Барток“, која се организује између Темишвара и Сегедина, уместо границе премештен на главни трг места Кибекхаза. Румунија је 1. јануара ушла у Шенгенску зону, од тада је слободан прелаз између Кибекхазе и Беба Веке. Дана 31. маја је по 28. пут организован сусрет на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије код граничног камена Triplex Confinium – много година је морало проћи да би граница постала проходна, а за сада је у потпуности остварена само на релацији Мађарска – Румунија, али се остварила.

Жолт Месарош је први наставник основне школе коме је додељено једно од најпрестижнијих одликовања града Сегедина: Наградa Pro Urbe. Он је у Основној школи у Улици Беке био осам година ђак, близу десет година наставник, а потом 32 године директор. На челу с њим, ђаци школе постигли су одличне резултате у развијању најважнијих вештина. Као директор, био је присталица слободе институција и струке, демократије у наставничком збору и методолошке разноликости, сматрајући да је то залога успеха.

У новосегединском Културном дому „Шандор Балинт“ сваке године организује се Спомен-дан Шандор Балинт. Злосрећног научника етнографије је некадашњи директор музеја Ото Трогмајер назвао „најсегединскијим Сегединцем“. Како је на овогодишњем Спомен-дану говорила истраживачица етнографије Илдико Баркањи: све је знао о сегединском животу. Лична искуства је претворио у науку.

Последња станица таласа лова на вештице је био источни руб развијеног света. У сегединским просецима против вештица 1728. године обједињени су балканско народно веровање, лажна наука демонологије Ниске земље, локална етничка и политичка ривалства, као и политичка пракса тог доба која је недвосмислено прихватила као доказ признање изнуђено мучењем. О овој теми је излагао сегедински историчар Гергељ Брандл у Универзитетској библиотеци Клебелсберг – из чега износимо фрагменте.

У 21. веку толико се убрзало време да човечанство за сто година може да оствари развој који одговара развоју двадесет хиљада ранијих година. Не можемо да се правимо да вештачка интелигенција не постоји. Деци је тај свет природна средина у којој одрастају. А колико заостаје школски систем од данашњих и још више од сутрашњих захтева? О овој теми смо слушали психолога др Еву Ђармати у оквиру серијала манифестација Менторска мрежа која је организована у сегединском Дому манифестација ИХ.

Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.

Маргерита Абита, певачица оркестра „Барселона Џипси Болкан оркестра“ (Barcelona Gipsy balKan Orchestra ) из Барселоне, подстакла је све на плес 20. марта, на почетку њиховог концерта у Суботици. Затим је брзо погледала по прелепој просторији – обновљеној сецесијској синагоги – и додала: али само ако то не забрањује неко правило. Не забрањује. И плесали су, али не много људи: места је било мало, приземље и галерија су били препуни.

На питање које је највише занимало публику на предавању одржаном у сегединској Агори „Сент-Ђерђи Алберт“, физичар-астроном Ласло Киш, добитник Награде Сечењи, стални члан Академије наука Мађарске, одговорио је: „На тој планети не може да се живи. На Марсу нема ваздухa. Постоји атмосфера, али састоји се од угљен-диоксида. Преко дана је температура –20, а ноћу –80 степени. Пошто нема магнетног поља, тамо је зрачење смртоносно. Боље да не упропастимо Земљу како не бисмо морали одавде да се селимо“, закључио је он академик.

Срце Сегедина се преселило у Парк Мора – овим насловом смо се огласили крајем 2020. године на нашем сајту у вези са видео репортажом о отварању фонтане која свира. Фонтана је уметничко дело – писали смо тада, може да постане лична карта града. Огледало културе – овим насловом је обележила своју слику Жужана Шефер на изложби фотографија Szeged Press 2025. На слици – након што се зауставља пљусак или водене млазнице – у једној бари се наопачке приказује Палата просвете и културе која је и домаћин изложбе.

Многи су дошли у Омладински дом на отворена врата о индустријској политици у организацији Удружења Будућност Сегедина. Централна тема је била долазак кинеске фабрике BYD. Организатори су желели понудити могућност грађанима да изразе своје мишљење о развојном подухвату који суштински утиче на будућност Сегединаца.

У многим насељима се одржава дан свињокољача где упућени закољу и обраде свињу, а заинтересовани посматрају, једу и пију, олижу свих десет прстију, локална културна друштва наступају са програмом, а нисмо још видели да историчар држи предавање како су се развијали „свињски производи у народним обичајима“. У месту Кунфехерто на Свињској даћи Кунфехер има и тога. Од Иштвана Вегше може да се сазна о историји свињокоља у простору и времену.

Повремено се однос друштава према природној средини мења. У неким временским периодима има покушаја да се „савлада“, „покори“ природа, а променом времена у први план долази очување природних вредности. Пре педесет година, 1. јануара 1975. године основан је Национални парк Кишкуншаг са задатком да процени и заштити природне вредности Међуречја Дунава и Тисе по старом називу: Између две воде.