Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.

Маргерита Абита, певачица оркестра „Барселона Џипси Болкан оркестра“ (Barcelona Gipsy balKan Orchestra ) из Барселоне, подстакла је све на плес 20. марта, на почетку њиховог концерта у Суботици. Затим је брзо погледала по прелепој просторији – обновљеној сецесијској синагоги – и додала: али само ако то не забрањује неко правило. Не забрањује. И плесали су, али не много људи: места је било мало, приземље и галерија су били препуни.

На питање које је највише занимало публику на предавању одржаном у сегединској Агори „Сент-Ђерђи Алберт“, физичар-астроном Ласло Киш, добитник Награде Сечењи, стални члан Академије наука Мађарске, одговорио је: „На тој планети не може да се живи. На Марсу нема ваздухa. Постоји атмосфера, али састоји се од угљен-диоксида. Преко дана је температура –20, а ноћу –80 степени. Пошто нема магнетног поља, тамо је зрачење смртоносно. Боље да не упропастимо Земљу како не бисмо морали одавде да се селимо“, закључио је он академик.

Срце Сегедина се преселило у Парк Мора – овим насловом смо се огласили крајем 2020. године на нашем сајту у вези са видео репортажом о отварању фонтане која свира. Фонтана је уметничко дело – писали смо тада, може да постане лична карта града. Огледало културе – овим насловом је обележила своју слику Жужана Шефер на изложби фотографија Szeged Press 2025. На слици – након што се зауставља пљусак или водене млазнице – у једној бари се наопачке приказује Палата просвете и културе која је и домаћин изложбе.

Многи су дошли у Омладински дом на отворена врата о индустријској политици у организацији Удружења Будућност Сегедина. Централна тема је била долазак кинеске фабрике BYD. Организатори су желели понудити могућност грађанима да изразе своје мишљење о развојном подухвату који суштински утиче на будућност Сегединаца.

У многим насељима се одржава дан свињокољача где упућени закољу и обраде свињу, а заинтересовани посматрају, једу и пију, олижу свих десет прстију, локална културна друштва наступају са програмом, а нисмо још видели да историчар држи предавање како су се развијали „свињски производи у народним обичајима“. У месту Кунфехерто на Свињској даћи Кунфехер има и тога. Од Иштвана Вегше може да се сазна о историји свињокоља у простору и времену.

Повремено се однос друштава према природној средини мења. У неким временским периодима има покушаја да се „савлада“, „покори“ природа, а променом времена у први план долази очување природних вредности. Пре педесет година, 1. јануара 1975. године основан је Национални парк Кишкуншаг са задатком да процени и заштити природне вредности Међуречја Дунава и Тисе по старом називу: Између две воде.

У Јужном Алфелду постоје насељена места, као на пример Домасек поред Сегедина, где је један од најважнијих извора егзистенције узгајање шаргарепе. Производи се под фолијом и на њиви, продаје велепродајaма или домаћицама на сегединској пијаци на Тргу Марс. Колико ће произвођач са Пешчаре добити за понуђену робу зависи, осим стручности и марљивости, и од међународних тржишних прилика.

Грађани и предузећа у Румунији и Бугарској су морали да чекају четрнаест година да након придруживања Европској унији постану пуноправни чланови и Шенгенске зоне. Од 1. јануара 2025. године пут је слободан не само од Надлака до Амстердама, већ коначно и од Једренa на турској граници до Надлака. Посматрајући из Мађарске, остало је једино вишечасовно, а за камионе и вишедневно чекање на граници Мађарске и Србије. Резимираћемо зашто је каснило проширење Шенгенске зоне и које је последице имало за наш простор да су коначно подигнуте рампе.

Двадесет првог децембра се навршава стота година од рођења писца Беле Тота, који је током шеснаест година био директор сегединске Библиотеке „Шомођи“, као и први председник Удружења сегединских писаца. Његови некадашњи сарадници, колеге писци, Културни одбор Сегединске самоуправе и поштоваоци одржали су спомен-дан у згради Сегединског академског одбора и открили спомен-плочу на кући у улици Бокор у којој је Тот деценијама живео.

Тешко је приказати и говорити нешто ново на фестивалу који је први пут одржан пре 38 година, и осим три године епидемије ковида, сваке године пре Божића је поново организован. И ове године је био прекрасан Фестивал цвећа ФЛОРА и Национални фестивал грнчара у Кецелу. Продужени викенд почетком децембра је због деце обогаћен адвентском вревом. Такмичари у аранжирању цвећа су овог пута украшавали аутомобиле и мото-тркачу Светом Николи су правили имендански букет.

Да ли сте већ јели кобасице од дивље патке са сенфом, боровницама и шумским воћем? А рибље кобасице? Поставља се питање, да ли може од било којег меса да се направи кобасица? На Фестивалу гастрономије дивљачи и вина у месту Немешнадудвар, добили смо одговор да може. Питање је, ипак, да ли вреди самлети и пунити у црево нешто што већ вековима са уживањем конзумирамо у другачијем облику. Можда не. Али не смета ако се покуша.

Овим изразом карактерише Ласла Вегела историчар уметности Золтан Вираг, предавач Универзитета наука у Сегедину, у својој књизи чији је наслов „Заједништво преко регија“ о којој је одржан панел у биоскопу и кафићу Grand Café у Сегедину. Аутор је овим описним изразом могао и себе да означи. Саговорник је био филозоф Алпар Лошонц, члан Српске академије наука и уметности.

У основи наш живот није визуелна пекара. Треба се водити мишљу да је некоме другоме можда доживљај гледати оно што радимо. Не само крајњи резултат, домаћа ракија, џем од рибизле, козји сир, млевена алева паприка, већ и призор како се то спрема. Оживљена традиција може да постане туристичка атракција, извор прихода, као и снага за задржавање становништва. ИПА програм прекограничне сарадње Мађарске и Србије, чији је назив Rural Foodtour, приказује примере добре праксе израдом краткометражних филмова и мобилних апликација, а популаризује их коришћењем социјалних медија.