Основни инструмент јужнословенске народне музике је тамбура. Прве суботе у мају у Баји је по пети пут одржан сабор тамбураша. Том приликом упознали смо једног младића који није само музичар, већ и студент Факултета музичке уметности „Лист Ференц“, и то на завршној години Одсека за тамбуру и народно певање. Мате Балинт Хорват нам је причао о овој породици инструмената и интеракцији култура разних народа.

Сегедински свeуметнички фестивал тромеђe - Triplex Fest, чији је дугорочни циљ представљање културне понуде пограничног подручја Мађарске, Србије и Румуније, представио се последњих дана априла. Језик музике сви разумеју – на првом фестивалу подијум и паркет припадали су музичарима и плесачима.

Обучен пас водич за слепе представља у свакодневном животу људи оштећеног вида већу помоћ од било чега. И поред тога, у Мађарској свега један проценат слепих и слабовидих има помоћ четвороножних пратилаца. Светски дан паса водича за слепе обележава се 27. априла, када инструктори и људи оштећеног вида скрећу пажњу на поменуту ситуацију и траже друштвену помоћ.

У Сегедину, куд год се крећемо, пролазимо трагом песника. Овде су били студенти Миклош Радноти и Атила Јожеф, атмосферу овог града опевао је у песми Ђула Јухас. Овде је редакција легендарног часописа Tiszatáj [Тиски крај], ту је, осим естетике и поштењу учио хиљаде студената Филозофског факултета професор Михаљ Илија. Овде се сваке године прославља Дан мађарске поезије. Ове године су у свечаним песмама преовладали љубав и рат.

Број домаћих и међународних одликовања Каталин Карико је преко осамдесет. Можда од Србина Николе Тесле није било научника, проналазача пореклом из ових крајева којег је свет у оволикој мери признао као мађарску биохемичарку која је заједно са Древом Вајсменом израдила mRNS технологију непроцењиве вредности за време епидемије ковида.

Млади јапански историчар Минамизука Шинго је 1972. године добио стипендију и боравио неколико месеци у Мађарској. Заљубио се у земљу, касније се вратио и научио веома тежак мађарски језик, из близине истраживао утицаје које је произвела промена власти 1989-90. године у селима јужног Алфелда. Његови пријатељи из Мађарске издају већ другу књигу у част осамдесетогодишњег професора.

На међународни Дан жена, и када се не каже ништа, најпре мислимо на младе и средовечне жене у разговору о равноправности и о једнаким платама, о уважавању додатног рада у бризи за породицу и подизање деце. Ове године ћемо се за Дан жена осврнути на животни пут и данашњи положај старијих жена рођених после рата – baby-boomer генерације.

Медвед се срушио на земљу и преминуо, зима је прошла, живело пролеће! Млади су далеко отерали старог Дидака под маском који је узнемиравао девојке – будућност је пред омладином. Кружила је чаша са ракијом, кувао се овчији перкелт, а два оркестра су свирала коло - на главном тргу Баје поново су приређене маскаре Буњеваца за покладе.

Када крајем фебруара приметимо јато ждралова у високом лету, с разлогом можемо помислити да овога пута не иду да се нахране на кукурузиштима у Хоргошу, већ се спремају за повратак у северну Европу. Ко пре стигне кући, њему ће припасти најбоље гнездиште. Климатске промене, између осталог, мењају и правац и циљна подручја сеобе птица. Ждралови су лепе и занимљиве птице – њихова сеоба је на многим местима постала туристичка атракција.

Пети талас проузрокован варијантом омикрон још није прошао, али се чини да постојећу опасност више ни већина грађана, ни предузећа која желе да производе, а ни политичари који зависе од гласача више не сматрају довољним да се задрже мере ограничења. Ове године ће поново бити поворке маскара у Баји, Фестивал ракије у Сегедину, Дан семена у Кечкемету. Људи желе да путују подједнако – на посао, да се забављају, да троше новац.

Архитекта и писац стручне литературе је одрастао на салашима у близини границе Мађарске и Србије, изван места Морахалом, у околини језера Мадарас. Након Другог светског рата, у временима која нису била претерано слободна и нису остала у најбољем сећању, за оне који су потицали из нижих слојева, почели су да се отварају путеви друштвеног уздизања. Тако се десило да дечак који је увек био у покрету, спретно цртао и спреман да помогне, могао је да настави школовање у средњој школи, а потом на Техничком факултету.

Не познајемо много мултикултуралних народних бајки. Чак и деца која одрастају у мешовитој националној средини, сусрећу се посебно са српским, а посебно са мађарским бајкама. Није згорег када неко још у детињству осећа разноликост језика, музике и култура. Позоришна дружина националних мањина у Мађарској је јединствена иницијатива: трупа је у сегединском Омладинском дому пред пуним гледалиштем извела интеретничку бајковиту музичку игру „Чуда у соби“.

Почетком 1990-их година, када се човек са главне улице места Бачбокод загледао у дворишта, у оборима је могао да види више хиљада товљеника. За сеоско становништво тов свиња је представљао важан додатни приход, у већини кућа су клали. Данас у истом месту, ако има тек неколико десетина свиња. Свакодневни непријатан рад не недостаје, већ приход који може да се заради.

Животе нам у многоме одређује место где смо рођени. У време великих ратова, многи људи страдају, а губитак утиче и на даље животе њихових најмилијих. Супруга Ференца Киша, Марија Еле, у Првом светском рату изгубила је деду, а у Другом оца. Детињство полусирочета провела је на салашу. Удала се, али муж је рано преминуо. Пронашла је животног сапутника, али и њега је однела смрт. Као утеху за душу, почела ја да записује своја сећања – писање јој је довело пријатеље, донело поштовање и појављивање у јавности.

Људи у великим градовима су можда више жељни светлости и вреве од истинске интимне породичне атмосфере. Упркос епидемијској претњи, божићни вашари су сваки дан пуни: букти пламен, осећа се дим тврдог дрвета, мирис слатких пића и јела. Људи се шетају, придружују се гомили, гурају бебе у колицима, вуку псе у гужви. Слике више казују од речи о очекивању празника.