У Јужном Алфелду постоје насељена места, као на пример Домасек поред Сегедина, где је један од најважнијих извора егзистенције узгајање шаргарепе. Производи се под фолијом и на њиви, продаје велепродајaма или домаћицама на сегединској пијаци на Тргу Марс. Колико ће произвођач са Пешчаре добити за понуђену робу зависи, осим стручности и марљивости, и од међународних тржишних прилика.

Грађани и предузећа у Румунији и Бугарској су морали да чекају четрнаест година да након придруживања Европској унији постану пуноправни чланови и Шенгенске зоне. Од 1. јануара 2025. године пут је слободан не само од Надлака до Амстердама, већ коначно и од Једренa на турској граници до Надлака. Посматрајући из Мађарске, остало је једино вишечасовно, а за камионе и вишедневно чекање на граници Мађарске и Србије. Резимираћемо зашто је каснило проширење Шенгенске зоне и које је последице имало за наш простор да су коначно подигнуте рампе.

Двадесет првог децембра се навршава стота година од рођења писца Беле Тота, који је током шеснаест година био директор сегединске Библиотеке „Шомођи“, као и први председник Удружења сегединских писаца. Његови некадашњи сарадници, колеге писци, Културни одбор Сегединске самоуправе и поштоваоци одржали су спомен-дан у згради Сегединског академског одбора и открили спомен-плочу на кући у улици Бокор у којој је Тот деценијама живео.

Тешко је приказати и говорити нешто ново на фестивалу који је први пут одржан пре 38 година, и осим три године епидемије ковида, сваке године пре Божића је поново организован. И ове године је био прекрасан Фестивал цвећа ФЛОРА и Национални фестивал грнчара у Кецелу. Продужени викенд почетком децембра је због деце обогаћен адвентском вревом. Такмичари у аранжирању цвећа су овог пута украшавали аутомобиле и мото-тркачу Светом Николи су правили имендански букет.

Да ли сте већ јели кобасице од дивље патке са сенфом, боровницама и шумским воћем? А рибље кобасице? Поставља се питање, да ли може од било којег меса да се направи кобасица? На Фестивалу гастрономије дивљачи и вина у месту Немешнадудвар, добили смо одговор да може. Питање је, ипак, да ли вреди самлети и пунити у црево нешто што већ вековима са уживањем конзумирамо у другачијем облику. Можда не. Али не смета ако се покуша.

Овим изразом карактерише Ласла Вегела историчар уметности Золтан Вираг, предавач Универзитета наука у Сегедину, у својој књизи чији је наслов „Заједништво преко регија“ о којој је одржан панел у биоскопу и кафићу Grand Café у Сегедину. Аутор је овим описним изразом могао и себе да означи. Саговорник је био филозоф Алпар Лошонц, члан Српске академије наука и уметности.

У основи наш живот није визуелна пекара. Треба се водити мишљу да је некоме другоме можда доживљај гледати оно што радимо. Не само крајњи резултат, домаћа ракија, џем од рибизле, козји сир, млевена алева паприка, већ и призор како се то спрема. Оживљена традиција може да постане туристичка атракција, извор прихода, као и снага за задржавање становништва. ИПА програм прекограничне сарадње Мађарске и Србије, чији је назив Rural Foodtour, приказује примере добре праксе израдом краткометражних филмова и мобилних апликација, а популаризује их коришћењем социјалних медија.

Сеоба ждралова је повратна јесења атракција код Белог језера надомак Сегедина. Управа Националног парка Кишкуншага заинтересованим на манифестацији Ждраловање, поред низа атракција, нуди и стручна сазнања. Тамо смо дознали да је некада Дунав текао источно од Сегедина, а заштита природе и рибарство су потиснули пастире који су водили стоку на испашу. Такође смо дознали да би се узалуд узгајало више рибе, Мађари се плаше рибљих костију.

Здравље је важније од подручја на којем живиш. Здравствено збрињавање становништва пограничног подручја не може да зависи од тога да упркос томе што се у њиховој близини налази место за пружање здравствених услуга, не могу да их користе, јер за то треба да се пређе граница, а у суседној држави се остварује другачија правна и финансијска регулатива. Европска комисија и Асоцијација европских пограничних регија (AEBR) воде истрајну борбу за отклањање препрека које представљају границе.

Прошлог лета је на Пешчари око пет степени била већа температура од вредности из времена пре индустријске револуције. Уколико то остане тако и не пронађе се ефикасно решење, привређивање ће се онемогућити. Цивилна организација aHang/Глас је у Дому за догађаје Златно око у Морахалому окупила истраживаче природне географије, екологе, домaћине са Пешчаре да би разматрали разлоге и могућности.

Од 448 милиона становника Европске уније, 150 милиона живи у близини националних граница, то јест у низу животних области суочавају се са оградама што представљају границе. Упркос томе што у шенгенској зони не постоји гранична контрола, ипак рад, школовање, коришћење здравствених услуга у суседној земљи и даље отежавају многе препреке. О њиховом препознавању и начину отклањања широм Европе одржавају се бројне конференције. Тако је у Сегедину 1. октобра у организацији Еврорегије ДКМТ одржано стручно саветовање о препрекама прекограничног промета болесника и о могућностима њиховог решења.

„Када сам срела толико људи од меса и крви у којима живи орган других, јасно и сигурно сам осећала да је вредело поклонити употребљиве органе мог сина, јер он ту у овим људима и даље живи. Од тог осећања су нам пали окови, од тада лакше живимо са болом.“

Није случајно да је почетак гушчијих гозби 11. новембар, Мартиндан: према традиционалном редоследу природе, гуске до тада порасту и угоје се за клање. На Стручном скупу поводом отварања Фестивала гусака у Кишкунфелеђхази смо много тога сазнали о узгоју гусака који се данас због бројних разлога не развија, већ је у опадању.

Пре тридесет пет година, 1989. године, Морахалом је добиo статус града. Тешко је и набројати чиме је све од тада постало богатије ово насеље које је овог викенда годишњицу прославило породичним празником. Били смо на обновљеном вашаришту, на Дану ватрогасаца, на избору спортске дисциплине, а и на заједничком кувању породица и пријатеља.

Пут ликовног уметника Роланда Казија је кренуо са једног салашарског шора Келебије. Млади стваралац је 2014. године завршио Уметнички универзитет Мохоли-Нађ. Његов мастер-рад: Вергл празноверја га је напрасно учинио познатим у стваралачким круговима. По форми је комбинација интерактивне инсталације и понекад изненађујуће далеких ликовних техника које је током студија савладао, а по садржају приказује фрагменте света народног веровања свог родног краја. На изложби поводом стоте годишњице постојања Келебије представљен је и Вергл празноверја.