Ален Исламовић, солиста најупсешнијих рок-група бивше Југославије – Дивље јагоде и Бијело дугме – наступио је на веома успешном концерту у Врту Дирер у Будимпешти. У публици је било доста људи из Сегедина и Војводине, у гледалишту се подједнако чуо и српски и мађарски. Популарне песме, настале седамдесетих и осамдесетих година прошлог века које су евоцирале успомене на друштво и младост која је живела у релативној добробити и спокојству, публика је заједно певала са извођачем.

Свињска куга у све већем броју земаља угрожава свињски фонд. Не знају да је лече, против ове болести не постоји опште прихваћена функционална вакцина. У земљама одличних пољопривредних карактеристика као што су Србија и Мађарска из тих разлога се такође смањује свињски фонд. А ово обично прати пропадање мањих газдинстава узгајивача свиња, као и поскупљење меса.

Мајчина кухиња има скоро толико важну улогу у одвијању нашег живота као матерњи језик – чули смо у Бајмоку на Фестивалу буњевачких јела. Традиционална јела су кувале и дале да се дегустира и мађарска и немачка мањина. Ове године је главну улогу имала тарана – тарана са кромпиром и кобасицама.

Насеље Фабрике Мерцедес у Кечкемету је, осим града, на стазу успона такође поставило и агломерацију. У околним местима расте броје становништва, млади не одлазе, радници који су путовали на посао удоме се. Предузећа цветају, сигурна зарада не обезбеђује само материјалне ствари, већ и спасавање и стварање културних вредности.

Могли бисмо помислити да је човечанство у спремaњу пекмеза већ све измислило, али ипак није тако. На такмичењу у кувању пекмеза у Кечкемету из године у годину учествује све више такмичара, све се са скоро свачим меша: слатко са киселим, кисело са ароматичним. А и паковање домаћег пекмеза је подигнуто у врх народне уметности.

Овде највеће откриће представљају лукави бицикли електроинжењера Јенеа Бориа који не раде са уобичајеним преносом снага и тиме „потпуно поремете људски мозак“. Главни организатор Пиво феста – презентације занатских пива – Арпад Оноди сваке године обезбеђује необичне презентације: после прошлогодишњег међународног сусрета олд-тајмер запорожаца, у Кишкунфелеђхази љубитеље занатских пива је ове године очекивало представљање чудних бицикала.

Насеља на обали Тисе су често изложена критици због тога што не искоришћавају довољну туристичку атрактивност своје реке. Тисакечке не спада међу њих. Поред низа туристичких привлачности, штранд на Тиси је прелеп и сређен. Не наплаћује се улазница, под крошњама је паркинг бесплатан, плажа је као од свиле, сунцобрани дају сенку, а понуда бифеа је богата и релативно повољна, тоалет је чист и културан. Често се нуде и програми, ми смо нпр. посетили такмичење у подизању пешчаних тврђава и изради скулптура од песка.

Буњевачки културни институт у Баји покреће серију књига под насловом Бисери буњевачке књижевности. Прве четири књиге су представљене ових дана у Будимпешти. Двојезичне књиге, које поред оригиналног буњевачког садрже и превод на мађарски језик, избор су из богатог културног наслеђа ове мале етничке групе која је значајно асимилована у мађарску заједницу.

Поводом 80. годишњице рођења Габора Фаркаша, преминулог 2017. године, његови пријатељи, сарадници и поштоваоци издали су књигу под насловом „Човек који је упалио лампе“. Некадашњи народни просветитељ и друштвени организатор је био идејни творац и деценијама главни реализатор међународног дечјег сусрета Омладинског фестивала Чиперо.

Ове године је сусрет са четвртвековном традицијом код споменика Triplex Confinium на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије одржан 20. маја. Оба дана викенда је граница била отворена у сва три правца, сада први пут до један сат иза поноћи (према мађарском времену).

Од стваралаштва Јожефа Криштона-Визија, који ове године пуни седамдесет година, у претходном чланку смо представили истраживање играња и шеснаест година које је провео на челу кечкеметског Музеја и радионице играчака „Соракатенус“. У овом чланку ћемо се бавити темом како се на својим путовањима трагајући за етнографским подацима упознао са рађањем традиције, начином живота очувања традиције, ритуала и заједнице. Како је откривао збирке завичајне историје и како је покушао да се музејска андрагогија унесе у трајни део универзитетског образовања.

Ових дана је етнограф, културни медијатор, истраживач игрe, оснивач и организатор збирки локалне историје и заједница чувара традиције др Јожеф Криштон-Визи добио Награду „Иштван Ери“, стручно признање највишег ранга за музеологе. Један од најзначајнијих задатака у његовом животу, узлазна линија његовог рада – Музеј и радионица играчака „Соракатенус“ – чији је директор био током шеснаест година – везује га за Кечкемет.

Задруга баштована Јужног Алфелда је пре двадесет година почела са радом и постала изузетно успешна, тако да се приближила нивоу сличних холандских или белгијских задруга. Као што је формулисано у јубиларном осврту: овде чланство има задругу, а не задруга чланство. Очували су традиционалну заједницу, а истовремено обезбеђују квалитет, поштују рокове испоруке и код њих се непрестано одвијају иновације.

Скоро у свим интервјуима испитивачи питају успешне жене како усклађују свој рад са подизањем деце. Успешне мушкарце о томе ретко када питају. У свету науке појављује се све више жена и све већи број иницијатива подржава девојке да се приликом професионалне оријентације окрену према науци, са посебним освртом на природне науке.

Могла је то већ одавно да буде култна статуа Сегедина, али дело Антала Тапаија „Бацач мреже“ није постављено скоро сто година. Није завршена у Хортијево доба, планирана је, али није реализована у Кадарово доба, а од промене режима, угледни грађани града су се више пута залагали да покрију трошкове изливања статуе у бронзи и изградњу постамента путем јавних донација.