Последњи пут су Дунав и Тиса били залеђени почетком 2017. године, када су мађарски ледоломци, ради избегавања ледене поплаве, све до Београда ломили нагомилани лед. Сарадња између Мађарске и Србије (Југославије) на пограничним водама траје више од шездесет година и њоме се након распада Југославије обезбеђује одбрана деонице Дунава и у Хрватској. Услед глобалног загревања, реке се у новије време ређе залеђују – али нису само топлотни, већ и хладни таласи екстремнији.

Да граница буде проходна због посла и учења, или само због једне лепе позоришне представе, специјалне вечере у ресторану. Да у превозу робе више не припада доминантна улога друмском саобраћају који је скуп и загађује животну средину, већ железници и воденом путу. Као у Швајцарској, или на немачко-француско-холандском пограничном подручју. Остваривање железничке пруге из снова Суботица – Бачалмаш – Баја је до краја 2020. године доспела у дохватљиву близину – о томе смо разговарали са директорком ДКМТ Непрофитног јавног друштва ДОО Естер Чокаши.

После осам увече град је пуст, једва и душа пролази Тргом Дугонич, код осветљеног ирваса, миљеника сегединске деце. Простор испред Палате Реок је празан, само уздржано елегантна украсна светла наговештавају да је Божић на прагу. Влада епидемија, други талас, свакодневно се заражавају хиљаде, близу две стотине умре. Овогодишњи Божић није као остали.

У буџетском циклусу Европске уније од 2014. до 2020. године у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија потрошиће се укупно 76,6 милиона евра на развој пограничне области Мађарске и Србије. Подршка је додељена за пет стратешких и 106 мањих пројекaта, од којих је 34 успешно завршено. Замолили смо Петера Киша Парциуа, заменика државног секретара за регионални и погранични економски развој у Министарству за спољне економске односе и спољне послове да нам оцени протекли период.

Када је 1920. године повучена граница, она је разделила и родно подручје узгајања зачинске паприке у околини Сегедина. Паприка која се већ 200 година ту узгаја сматра се мађарским зачином, саставним делом начина живота и културе – али производња је увек у великој мери зависила од временских услова, од промена политичких и економских система. Зачинске паприке има и биће је, али питање је каква ће бити и где ће се узгајати.

Највећи изазов у заштити природе Мађарске представља ширење инвазивних врста биљака, сматра Петер Силаши, руководилац истраживачког тима Универзитета наука у Сегедину. Оне угрожавају здравље становништва, у шумама плавног подручја прете поплавама, те мењају и погоршавају стање наше природне средине.

У мађарској кухињи гушчије печење је ретко јело – углавном се нађе на трпези за Дан светог Мартина (11. новембар) и око Божића. У протеклој деценији је угоститељство успешно оживело традицију везану за верске празнике и обичаје, између осталих и гозбу за Мартиндан. Међутим, ове године епидемија је осујетила и овај обичај: због мера у угоститељству, гушћији специјалитети могу да се наруче само за понети.

У културној понуди села и градића опало је учешће концерата и позоришних продукција, а порастао је број представа са једним извођачем, присуство извођача Dumaszínház. Међутим, ни поменути тренд није недвосмислен: негде се надају дисциплинованости публике па, упркос ограничавајућим мерама, чувају разноврсни репертоар.

Воће се испод осамнаест година једе, а изнад се пије – паметује продавац на штанду за продају пекмеза малог предузетника „Плодови Земље Сунца“. У Кечкемету на Вашару салашарских и занатских производа „Роба Златног песка“, осим специфичне робе, нуђено је и гарантовано добро расположење. У овим временима епидемије манифестације на отвореном су популарније од уобичајеног.

Од шкембића су само мозак и бели бубрег од петла јела око којих су више подељена мишљења: неки их обожавају, а неки их се гаде. Опште је мишљење да шкембиће у сафту једу горостасни мачои у чардама поред пута. Међутим, није тако: у породичним ресторанима субурбаних насеља једу их и професори. Шта говори о нама, шта и где једемо, и да ли желимо тиме да стварамо некакву слику о себи? Социолог Марк Золтан Кекеши, написао је Фејсбук-серију o шкембићима и њиховом друштвеном окружењу.

Врдник се налази у срцу Фрушке горе и део је општине Ириг. То је лепо војвођанско место на надморској висини око 200 метара које је са свих страна окружено шумом. Венац Фрушке горе штити Врдник од хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима угоднија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена северу.

Извиђањем из ваздуха у Жупанији Чонград идентификовано је 226.000 хектара површине загађене амброзијом. То је једанаест процената површине у овој жупанији ван пошумљеног подручја. Власници ових земљишта су 534 пута позивани на сузбијање поменутог корова. Концентрација полена амброзије је током пет недеља била у високој и веома високој категорији која код свих алергичних људи изазива жестоке реакције.

Упркос пандемији и неизвесној ситуацији у целом свету, Суботица је била домаћин 27. Фестивала европског филма Палић, који је и ове године окупио више од стотину најбољих остварења седме уметности Старог континента.

Услед пандемије, у другом тромесечју 2020. године БДП Мађарске је у односу на претходну годину опао за 13,5%. И поред тога што је у трећем тромесечју кренуо раст, други талас пандемије поново доноси доста неизвесности. Подаци по жупанијама нису доступни, те се због тога у вези са локалном ситуацијом можемо ослањати једино на искуства и очекивања руководилаца предузећа.

У Јужној низији више ни један уски колосек није у функцији – али шине пре десет година укинутог Малог шиштала из Бугаца, са поласком из Кечкемета, још постоје. Тренутно је нереално да на њима поново саобраћа воз, међутим, Мађарске државне железнице су отворене за преговоре у вези са планом Пруга дрезине Кишкуншага.