Воће се испод осамнаест година једе, а изнад се пије – паметује продавац на штанду за продају пекмеза малог предузетника „Плодови Земље Сунца“. У Кечкемету на Вашару салашарских и занатских производа „Роба Златног песка“, осим специфичне робе, нуђено је и гарантовано добро расположење. У овим временима епидемије манифестације на отвореном су популарније од уобичајеног.

Од шкембића су само мозак и бели бубрег од петла јела око којих су више подељена мишљења: неки их обожавају, а неки их се гаде. Опште је мишљење да шкембиће у сафту једу горостасни мачои у чардама поред пута. Међутим, није тако: у породичним ресторанима субурбаних насеља једу их и професори. Шта говори о нама, шта и где једемо, и да ли желимо тиме да стварамо некакву слику о себи? Социолог Марк Золтан Кекеши, написао је Фејсбук-серију o шкембићима и њиховом друштвеном окружењу.

Врдник се налази у срцу Фрушке горе и део је општине Ириг. То је лепо војвођанско место на надморској висини око 200 метара које је са свих страна окружено шумом. Венац Фрушке горе штити Врдник од хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима угоднија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена северу.

Извиђањем из ваздуха у Жупанији Чонград идентификовано је 226.000 хектара површине загађене амброзијом. То је једанаест процената површине у овој жупанији ван пошумљеног подручја. Власници ових земљишта су 534 пута позивани на сузбијање поменутог корова. Концентрација полена амброзије је током пет недеља била у високој и веома високој категорији која код свих алергичних људи изазива жестоке реакције.

Упркос пандемији и неизвесној ситуацији у целом свету, Суботица је била домаћин 27. Фестивала европског филма Палић, који је и ове године окупио више од стотину најбољих остварења седме уметности Старог континента.

Услед пандемије, у другом тромесечју 2020. године БДП Мађарске је у односу на претходну годину опао за 13,5%. И поред тога што је у трећем тромесечју кренуо раст, други талас пандемије поново доноси доста неизвесности. Подаци по жупанијама нису доступни, те се због тога у вези са локалном ситуацијом можемо ослањати једино на искуства и очекивања руководилаца предузећа.

У Јужној низији више ни један уски колосек није у функцији – али шине пре десет година укинутог Малог шиштала из Бугаца, са поласком из Кечкемета, још постоје. Тренутно је нереално да на њима поново саобраћа воз, међутим, Мађарске државне железнице су отворене за преговоре у вези са планом Пруга дрезине Кишкуншага.

Са белих силоса фабрике хлеба у улици Газ плаво-црне Мона Лизе посматрају саобраћај Булевара Макошхази у Сегедину. У граду је све више великих шарених слика осликаних на зидовима зграда. Дела Групе Muralpaint – сликара Леа Винка и Акоша Мартона – мењају атмосферу градске средине.

Иако се ђаци углавном не радују претерано крају летњег распуста и почетку школе, ове године је ситуација била потпуно другачија. Школарци у Србији су с нестрпљењем чекали да се врате у школске клупе, у које нису сели још од средине марта, јер су због епидемије коронавируса наставу пратили онлајн, од својих кућа. У прилог томе да су им недостајали школска атмосфера и другари, говори и податак да се чак 96,3 одсто ученика изјаснило да ће наставу пратити у школи, док се само 3,7 одсто определило за учење на даљину.

У Мађарској се почетак школске године временски поклопио са растом другог таласа епидемије корона вируса. Будући да у већем делу лета није било много новозаражених, Министарство за људске ресурсе је тек 18. августа издало протокол о уређивању рада школа са епидемиолошког аспекта. Уколико ситуација не буде веома тешка, не рачуна се на затварање школа у целој држави, већ ће се – у случају заразе – само погођена одељења или школе затварати.

Како у Жупанији Бач-Кишкун, тако и у Војводини, адмиралски брод развоја туризма у следећој години може да буде здравствени туризам – констатовано је на конференцији у ризорту Barack Thermal у месту Тисакечке поводом Пројекта Health Tour која се остварује у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње између Мађарске и Србије.

Апатин је лепа војвођанска варош у западној Бачкој, на Дунаву. Повољан географски положај, близина Дунава и природна богатства овог краја: плодно земљиште, шуме, обиље рибе по ритовима и рукавцима, а дивљач у шумама, одувек су привлачили људе да се овде насељавају.

Кажу стари, уколико не волиш појести љутога кулена и залити га домаћим вином, ондак ниси прави Сремац. Готово да нема куће по сремским селима која за мезе својим гостима неће изнети домаћи кулен, а верно га прате и сремске кобасице, сланиница и шунка. Но, кулен је кулен. Оно што сремски кулен чини другачијим од осталих производа домаће радиности јесте то што он има заштићено географско порекло, што значи да може да се прави само од свињетине узгојене на територији Срема.

Пандемија коронавируса затворила је почетком марта људе у куће и станове, „заробила“ и усидрила их на бродовима, а поједине затекла и иза затворских решетака, али за више од 70.000 људи са свих континената, захваљујући Суботичанки Славки Антић, осим њихових, отворили су се прозори широм света.

Поред хиљадугодишње кружне цркве, Ротунде, друга знаменитост Кишзомбора је Лавиринт у кукурузу који улази у 12. сезону. У кукурузишту се сваке године другачијег облика исече лавиринт, гостима се даје карта помоћу које могу да опробају своју способност оријентације. Атракцијом која је све познатија управља Удружење познавања домовине „Марија Хортензија Киш“, а од прихода се финансирају остали програми.