Млади Суботичанин Леон Хеми, нови је бисер „Спартакове“ школе пливања, који предводи још једну у низу генерација талентованих пливача овог клуба са севера Бачке. Поносни је власник државних рекорда у категорији пионира, а недавно је оборио један који је био на снази 13 година.

Изгледа да ће се у предвиђеном року, до 28. септембра 2020. године, завршити реализација пројекта BABECA – комплексан развој водопривреде подручја Канала Баја˗Бездан.

Армији оних који ових дана у градовима широм Србије неуморно шију заштитне маске, придружиле су се и чланице секције „Прело“ Културно-уметничког друштва „Ђидо“ из Бечеја. Даноноћно праве маске за вишекратну употребу, које бесплатно деле суграђанима.

Једна од најлепших зграда грађена у неоготском стилу у Мађарској је Црква Света Ана, која се спомиње и као миниатурна копија Матијине цркве у Будимпешти, стоји међу салашима између Келебије и Томпе. Могла би да буде и туристичка атракција, али за сада већ и само њено одржавање није једноставан задатак.

Професору историје књижевности Универзитета наука у Сегедину др Михаљу Сајбељу је за монографију „Живот и дела Гезе Чата“ додељена Велика књижевна награда „Artisjus”. Књига је комплексно представљање биографије и многостраног животног дела изврсног писца родом из Суботице Гезе Чата који је након Првог светског рата неколико деценија потпуно и неправедно пао у заборав. Чатов живот и послеживот су подједнако са хиљаду нити везани за наше просторе – и о томе смо питали професора.

Да ли вреди у 21. веку сакупљати заостале делове народне културе чија се стваралачка средина, традиционални сељачки свет око мађарског градића, већ пре више генерација распао? Етнограф Имре Ромшић сматра да благо народних песама које су се некада певале на калочанским салашима, осим што представља баштину коју треба очувати, већ и обнављање стварања за данашње културне заједнице. У Калочи су у један том, који ће се ускоро објавити, сакупљене ноте и текстови око 900 песама са варијацијама

Мађарским послодавцима и војвођанским запосленима представља велике потешкоће затварање мађарско-српске границе због епидемије корона вируса. Неки су остали у Мађарској, јер нису хтели да напусте своја радна места. Поједини послодавци им уређују привремени смештај.

У заштићеном подручју Суботичке пешчаре почело је бројање шафрањике. Запослени у ЈП „Палић-Лудаш“ у наредном периоду обићи ће све локалитете на којима расте ова аутохтона заштићена врста цвета, чије се најбројније станиште налази у Србији.

Колики је и какав био сјај „златног руха“ културе у Суботици у периоду бивше Југославије, може се видети на докуметарној изложби „Културне праксе и простори: суботичка ретроспектива“, која је постављена у Мађарском културном центру на Палићу.

У ИТ центру „Digtal Hive“ у Суботици, одржана је завршна конференција пројекта „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику – РИЛИАМ“, који је реализован у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија, са циљем пружања подршке малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Тама је све вреднији део природе. Данас се небо само на мало места види без већих загађења светлости, као што су наши преци могли да га виде пре проширења великих индустријских погона и јавне расвете снажног ефекта. Што мање светлосних загађења погађа ноћно небо, то су бољи услови за астрономска истраживања. Подршком ИПА програма, астрономи из Новог Сада и Баје сарађују на споју развоја који истовремено служи истраживањима и туризму.

Посетиоци из целог света од сада ће моћи да упознају Петроварадинску тврђаву и путем нове, виртуелне 3Д туре, која је израђена у оквиру пројекта „Савремена и традиционална културно-туристичка рута” – CULHUSRBTOUR, који реализују EXIT фондација из Новог Сада и Национални парк баштине „ОНТЕ“ из Опусастера, у склопу прекограничне сарадње Мађарска-Србија.

Главна функција читалачких кругова је и у 21. веку иста као и за време њихових почетака у 19. веку: култура и изградња заједнице. Оне се допуњују очувањем традиције; наиме, данас су многе активности које су деценијама биле део свакодневица, постале носталгична успомена. Ходмезевашархељ је био и остао град читалачких кругова. Ове године се на покладном такмичењу Читалачког круга из Чуча такмичило 14 екипа.

Радови на изградњи комплекса отворених и затворених базена са велнес и спа садржајима настављају се за десетак дана и требало би да буду завршени за око осам месеци, најављено је на управо завршеном, 42. Међународном сајму туризма у Београду, на ком су своју понуду представили и Суботица и Палић.

Између два светска рата на крају сваке зиме обичај машкара је покренуо целу Бају. Истина, тада нису Буњевци под маскама из Доњег краја и Бајасентиштвана дошли на главни трг, већ су грађани из центра ишли код њих на бурну забаву. Након рата, деценијама је тај обичај био прекинут, а сада, како би се традиција поново наставила – подршком новоизабране локалне самоуправе – Бајани поново оживљавају машкаре.