Ове године је сусрет са четвртвековном традицијом код споменика Triplex Confinium на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије одржан 20. маја. Оба дана викенда је граница била отворена у сва три правца, сада први пут до један сат иза поноћи (према мађарском времену).

Од стваралаштва Јожефа Криштона-Визија, који ове године пуни седамдесет година, у претходном чланку смо представили истраживање играња и шеснаест година које је провео на челу кечкеметског Музеја и радионице играчака „Соракатенус“. У овом чланку ћемо се бавити темом како се на својим путовањима трагајући за етнографским подацима упознао са рађањем традиције, начином живота очувања традиције, ритуала и заједнице. Како је откривао збирке завичајне историје и како је покушао да се музејска андрагогија унесе у трајни део универзитетског образовања.

Ових дана је етнограф, културни медијатор, истраживач игрe, оснивач и организатор збирки локалне историје и заједница чувара традиције др Јожеф Криштон-Визи добио Награду „Иштван Ери“, стручно признање највишег ранга за музеологе. Један од најзначајнијих задатака у његовом животу, узлазна линија његовог рада – Музеј и радионица играчака „Соракатенус“ – чији је директор био током шеснаест година – везује га за Кечкемет.

Задруга баштована Јужног Алфелда је пре двадесет година почела са радом и постала изузетно успешна, тако да се приближила нивоу сличних холандских или белгијских задруга. Као што је формулисано у јубиларном осврту: овде чланство има задругу, а не задруга чланство. Очували су традиционалну заједницу, а истовремено обезбеђују квалитет, поштују рокове испоруке и код њих се непрестано одвијају иновације.

Скоро у свим интервјуима испитивачи питају успешне жене како усклађују свој рад са подизањем деце. Успешне мушкарце о томе ретко када питају. У свету науке појављује се све више жена и све већи број иницијатива подржава девојке да се приликом професионалне оријентације окрену према науци, са посебним освртом на природне науке.

Могла је то већ одавно да буде култна статуа Сегедина, али дело Антала Тапаија „Бацач мреже“ није постављено скоро сто година. Није завршена у Хортијево доба, планирана је, али није реализована у Кадарово доба, а од промене режима, угледни грађани града су се више пута залагали да покрију трошкове изливања статуе у бронзи и изградњу постамента путем јавних донација.

Епидемија ковида је необично снажно истакла преку потребу да границе не смеју спречавати превоз болесника и спасавање повређених. Може да се спаси живот ако се, на пример, у близини границе догоди несрећа, а повређени могу да се превезу у најближу болницу суседне земље. Сарадњу пограничних служби хитне помоћи, али и разних земаља сада отежавају правне и административне препреке.

Према одлуци УН из 2012. године, 20. март је светски Дан среће. Темељи се на замисли да је један од циљева људског живота трагање за срећом и њено проналажење. Међутим, коме шта срећа значи, у великој мери зависи од земље, културе, старосне доби, економског положаја, менталне традиције.

Хиљаду деветсто деведесетих година, у брзом току промене економског система, Французи су откупили многа мађарска предузећа. Франкофонске универзитетске и културне везе Сегедина ималe су важну улогу у јачању економских односа, а француске фирме су пружале подршку организацијама и приредбама француске културе у Мађарској.

Због енергетске кризе, уочи Божића je затворена и сегединска Библиотека „Шомођи“, тек 5. марта ће бити поново отворена. Остала су отворена само три огранка библиотеке у стамбеним насељима, па тамо и на привременом пункту на Великој станици сарадници библиотеке приређују тематске породичне дане.

Дете не осећа разлику између „ученичке шале“ и кривичног дела. Полиција Мађарске се, међу низом задатака, бави и безбедношћу школа и ученика, као и њиховом едукацијом, превенцијом незгода и криминала међу омладином.

Године 2015. Уједињене нације су 11. фебруар прогласиле за Светски дан жена и девојака у науци. Циљ тога је био да се усмери пажња на неједнакост полова у науци. Једна од могућности је да се постављају узори – таква је постала Мађарица Каталин Карико чија су одликовања која су јој додељена широм света представљена на фото-изложби отвореној поводом Светског дана у седишту Сегединске академске комисије.

Сегедински књижевници су издали споменар под насловом „Од Силвестера, о Силвестеру”, а односи се на животно дело Силвестера Ердега, писца пореклом из Доњег градa Сегедина, добитника Награде „Јожеф Атила“. Писац који је преминуо млад, био је и одличан уредник. У књизи се налазе његове публикације и публикације о њему. На представљању књиге сала на спрату Културног дома Доњег града је била препуна.

Дана 28. јануара у суботичком „Непкеру“ одржава се сусрет церемонијал-мајстера и бал у ношњи. У „Непкеру“ се и у 21. веку организују свадбе, па су потребни и искусни, одлучни церемонијали који негују и добар хумор за „дириговање“ свадбе. У вези са свадбом и церемонијалима је много тога измењено, али у битним стварима ипак и даље опстаје традиција.

Први „чувар беле чапље“ је ступио на посао 1922. године код Малог Балатона – од тада се рачуна почетак Службе чувaра за заштиту природе. Данас у десет националних паркова Мађарске ради 251 чувар природе. Њихов рад је веома сложен, али је и прелеп. Управа Националног парка Кишкуншага запошљава 32 чувара природе – са њима смо разговарали о овој професији.