Последњих дана јуна почеће попуњавање водом корита стазе за кајак, кану и веслање Маћ-ера које служи и као језеро за риболов. Почетком јула ће населити око три стотине метричких центи шарана у језеро. Већ у августу се организује Светско првенство у кајаку и кануу. Живи свет у води се спорије регенерише, па прво међународно првенство у риболову може да се организује тек 2021. године.

Витезови из Румуније, Мађарске и Србије оживели су дух старе Араче, у оквиру средњовековног пикника који је одржан крај рушевина ове романичке цркве.

Упркос потешкоћама изазваним обилним падавинама, радови на изградњи Мађарског културног центра на Палићу теку предвиђеном динамиком, а коначно би требало да буду завршени крајем августа. Ова инвестиција реализује се као део пројекта „Colourful Cooperation – Разнобојна сарадња“, у оквиру Интерег ИПА прекограничног програма Мађарска-Србија.

И проститутке које иначе раде у Западној Европи су натерали њихови макрои да седну у минибус и као шофери превозе људе са границе. До данас је умногоме промењена ситуација, те се у оквирима Европске уније побољшава и криминалистичка сарадња Мађарске и Србије.

Колико је и на који начин династија Хабзбург утицала на ове просторе? Како су обликовали свакодневицу и културу јужнопанонске регије? На ова питања покушали су да одговоре историчари Мирко Грлица и др Золтан Месарош, на историјској вечери која је организована у оквиру пројекта прекограничне сарадње Мађарска-Србија „Colourful Cooperation–Разнобојна сарадња“.

У дворишту бискупског дворца, Швабе из Хајоша спретних руку свирале су на стогодишњим хармоникама са дугметима на традиционалном сусрету хармоникаша. Овај необичан инструмент је пратио времена слуга, ратова, исељавања и скромног богаћења. Данас се туристи који у Подрумско насеље долазе из целог света диве швапским и мађарским песмама.

Ширењем он-лајн медија, садржаји су постали демократичнији, али су у великој мери нестали одговорност и поверење. Центар „Коло“ у Морахалому такође настоји да до потенцијалних посетилаца допре он-лајн медијима, где правна наука не може да направи разлику између квалитетног и безвредног садржаја.

Јавно предузеће „Палић-Лудаш“ је у оквиру прекограничног пројекта „Одрживо управљање воденим стаништима прекограничног слива језера Палић и Лудаш“, организовало истраживачко-едукативни камп у ком су учествовали ученици и студенти из Суботице и Баје из Мађарске са својим професорима. Током седам дана, они су се упознали са природним вредностима заштићених подручја и угрожавајућим факторима.

Млада фотографкиња и новинарка Жофиа Серда готово нигде не иде без свог фото-апарата, јер је у вечитој потрази за тренутком који ће овековечити на фотографији. Многи такви тренуци „ухваћени“ су и забележени на војвођанским фестивалима, а неки од њих представљени су на изложби „Фестивалски живот у Војводини“ у Савременој галерији Суботица.

За наставнике физичког васпитања и спортске стручњаке који раде са девојчицама основношколског узраста, у Бањи Јунаковић у Апатину одржана је радионица у склопу пројекта „Подршка спорту и физичкој активности девојчица – Активне девојчице“, који се спроводи у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија. Реч је о циклусу едукација, који је отпочео радионицом у Сентешу, почетком јуна.

Да је сецесија интересантна са аспекта историје уметности, заштите споменика културе и туризма, добро је познато, међутим, да може да буде веома корисна у раду са децом, откривено је током једногодишњег пројекта "Сецесија и линија". Пројекат су реализовали Предшколска установа „Наша радост“ и Градски музеј у Суботици.

Према предзнацима, и овог лета путнике који желе да из Мађарске пређу у Србију и обрнуто, очекују километарске колоне, вишечасовно чекање, неугодности и нервирање. Без обзира на то што органи власти раде пуним капацитетом.

Сада поуздано знамо само оно што се десило. Колико би било боље када би се могло прогнозирати настајање стања које проузрокују штете. Тада би могло да се реагује на време како би се невоље избегле, односно предухитриле.

Све више расте и домаћа и инострана потражња за пачетином и шпарглом, што може да произвођаче доведе у повољан положај - али само теоретски.

Да ли бисте волели да пред собом имате небеско тело, које је је милионима година лутало свемирским пространством, „преживело“ пролазак кроз Земљину атмосферу и пало на њену површину? Ако је одговор потврдан, неизоставно посетите Градски музеј у Суботици, где су изложени најпознатији „гласници свемира“ који су пали на подручје Балкана, али и они који су у збирку Природњачког музеја у Београду стигли из целог света.