Новокнежевачке, сенћанске и кањишке баште и балконе већ две деценије краси цвеће поникло из расадника брачног пара Пал из Новог Кнежевца. Ерика и Тибор баве се производњом баштенског, балконског и резаног цвећа, које продају на пијацама у граду у ком живе и у Кањижи и Сенти. Иако су страховали да ће ове године пословати са губицима, јер су пијаце усред сезоне биле затворене због ванредног стања, продали су више цвећа него прошлог пролећа.

Тридесетшестогодишњи Славко Адамов, најмлађи станар суботичког Геронтолошког центра, пример је да срећа није недостижна, ако умемо да је препознамо у оном што имамо, а не да је тражимо у оном што немамо. Иако је рођен без руку, за овог младог човека то не представља недостатак или препреку. Научио је да ради све ножним прстима и то чини веома вешто. Израстао је у потпуно самосталног човека, свестрани је спортиста, успешан је, ниже медаље и пехаре.

Пабло Пикасо је једном приликом у друштву познатих уметника рекао да у 20. веку постоје два добра графичара – први Салаи Лајош, а други он. Не постоје јавни записи који описују њихово пријатељство, али се зна да су заједно били део мировне мисије у Паризу, где су Пикасови „голубови“ проглашени симболом мира.

Протекле две године, Завод за фармацију, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду, Универзитет у Сегедину, Институт за низијско шумарство Универзитет у Новом Саду и ЈП „Палић-Лудаш“ реализовали су прекогранични пројекат у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија, посвећен новом приступу у еко и етно туризму.

Лепо и занимљиво је шетати сам у природи, али је далеко боље у пратњи стручног водича! У Националном парку Кишкуншаг су од средине маја поново кренуле туре у природи, уз стручно вођење. Били смо у Пахију, на Едукативној стази орхидеја језера Колон – а вођење Едине Морваи задивило је и очи, и уши, и нос, а највише мозак.

Завршена је обнова ветрењаче у Горњем Св. Ивану. Она ће бити једина оваква грађевина у Мађарској која ће бити у функцији и биће погодна и за демонстрацију млевења. Међу плановима се налази и сарадња са војвођанским стручним и културним актерима.

„Два базена уместо језера“ – гласио је наслов у „Суботичким новинама“ уочи купалишне сезоне 1974. године. Била је то година када је исушено Палићко језеро, међутим, како су писале „Суботичке“, то није требало да брине суграђане, јер град добија два нова купалишта —олимпијски базен у Дудовој шуми и базен у оквиру реконструисаног спортског центра „Зорка“. И док је први до дана данашњег остао једни отворени базен и нема генерације која се у њему није освежила, други је потпуно заборављен.

„Млади човече, да ли бисте могли да ми узгајате ганодерме?“ – изненадила је питањем једна жена Шандора Ђенђешија из Филепјакаба на еко-пијаци у Пешти где је продавао гљиве узгајане биолошким методама. Он тада није знао ни да постоји ганодерма, храстова сјајница. Овај догађај му је променио живот.

Од почетка епидемије, вирус Kовид-19 потврђен је код укупно 58 особa у Суботици. Међу онима који су се сусрели са вирусом који још увек представља велику непознаницу, и који су поделили своје искуство са нама су Равкица Бошњак, Маја Рудић и Ђура Брајков. И сви углас поручују: пазите се, уопште није безазлено.

Ове године ће изостати Летње игре, Фестивал вина, као и бројне манифестације поводом Дана Сегедина, међутим, људи су жељни доживљаја и путовања. Треба да се цени оно што имамо, и оно што се може без опасности посетити ‒ атракције на отвореном као што су Парк дивљачи, Ботаничка башта, или обновљено Обалско купалиште и марина која нас мами на Тису.

Саша Николовски из Бечеја, по струци професор српског језика, своје слободно време проводи радећи у био башти где узгаја лековито, зачинско биље, разно поврће попут белог и црног лука, различите врсте љутих паприка и чери парадајз.

Кофери Суботичанина Немање Мутића су скоро увек спаковани. Спојивши посао и задовољство, са 34 године Немања је пропутовао цео свет. Радећи као туристички водич, током године води путнике по целој Европи, док годишњи одмор проводи на путовањима за своју душу, по далеким, многима непознатим земљама.

Сегедин је на више начина погођен у борби против епидемије корона вируса. У вези са неколико актуелних питања пандемије затражили смо одговор од Ернеа Дуде, млађег, првог успешног менаџера истраживања у Мађарској, оснивача и председника-генералног директора СОЛВО Ад. које је покренуто из Сегедина и у својој области је глобални лидер на тржишту.

У Бешеновачком Прњавору, фрушкогорском селу сремскомитровачке општине, скућио се Влада Канић, аутор чувене тамбурашке песме „Кућерак у Срему“. Ниједно весеље, барем међу Сремцима, али верујемо и Бачванима и Банаћанима, не може да прође без чувених стихова о кућерку у Срему који је зидан од блата и ината, с погледом на јабланово грање и салоном за плакање. Управо на Фрушкој гори, у Срему, Влада Канић је саградио свој кућерак, са све салоном за плакање...

Захваљујући браћи Николи и Немањи Бамбураћ из румског села Вогањ, Регионална развојна агенција „Срем“ отпочела је серијску производњу универзалне заштитне маске са измењивим филтером, чија је основна намена физичка заштита лица и дисајних органа од капљичних инфекција. Основни разлог покретања пројекта израде маске јесте спречавање ширења пандемије Ковид-19 у Србији.