Ове године Сегедински фестивал младих композитора могао је да се одржи само он-лајн, концерт може да се одгледа на јутјуб-каналу – међутим, понуда је допадљива: и данас има у лепом броју младих композитора, а језик музике 21. века се вратио шаренилу и лакшем прихватању.

Поводом националног празника Мађарске, 15. марта, одликовани су и грађани Србије – првенствено за јачање мађарско-српских односа, односно побољшања положаја мађарских заједница у Војводини.

У Мађарској су од 8. марта ступиле на снагу новe пооштрeне мере због претећег трећег таласа корона вируса. У Србији је након другог снажног таласа крајем децембра знатно опао број новозаражених. Србија је у Европи међу првима по вакцинисању становништва, али тамо и поред тога поново расте број оних који су на болничком лечењу.

На такмичарски конкурс Канцеларије за културу Универзитета наука у Сегедину апликације се очекују до 15. марта. Шефица Канцеларије Габријела Тајти мисли да ће учешће оборити рекорд, што може да се припише утицају епидемије вируса. А ово је и одговор на питање да ли студенти у 21. веку још пишу песме.

Почетком фебруара 2021. године поново је постао актуелан пројекат ауто-пута М9 који би периферију Мађарске укључио у мрежу брзих путева. Челници појединих заинтересованих градова и посланици у Парламенту регија организовали су саветовање у Сексарду, али за сада се настављају само расправе.

На воденом путу Дунав-Мајна-Рајна само на територији Мађарске постоје проблеми са пловидбом теретних бродова. Много је плићака, а када је низак водостај, тежи теретни бродови могу да плове само до пола натоварени. Од 2023. године ће и овде почети реконструкција корита.

У атару места Реске и Домасек градитељи раде по снегу, мразу и у дубоком блату. До октобра ове године гасовод између Мађарске и Србије пречника 1200 милиметара, способан за транспорт гаса у оба смера, мора да буде завршен.

Паролом „Ово није одрезак“ покренута је европска кампања против употребе назива општепознатих и популарних производа животињског порекла као што су кобасице, стек и бургер за њихове имитације биљног састава. Један од иницијатора је била Мађарска национална агроекономска комора.

Последњи пут су Дунав и Тиса били залеђени почетком 2017. године, када су мађарски ледоломци, ради избегавања ледене поплаве, све до Београда ломили нагомилани лед. Сарадња између Мађарске и Србије (Југославије) на пограничним водама траје више од шездесет година и њоме се након распада Југославије обезбеђује одбрана деонице Дунава и у Хрватској. Услед глобалног загревања, реке се у новије време ређе залеђују – али нису само топлотни, већ и хладни таласи екстремнији.

Да граница буде проходна због посла и учења, или само због једне лепе позоришне представе, специјалне вечере у ресторану. Да у превозу робе више не припада доминантна улога друмском саобраћају који је скуп и загађује животну средину, већ железници и воденом путу. Као у Швајцарској, или на немачко-француско-холандском пограничном подручју. Остваривање железничке пруге из снова Суботица – Бачалмаш – Баја је до краја 2020. године доспела у дохватљиву близину – о томе смо разговарали са директорком ДКМТ Непрофитног јавног друштва ДОО Естер Чокаши.

После осам увече град је пуст, једва и душа пролази Тргом Дугонич, код осветљеног ирваса, миљеника сегединске деце. Простор испред Палате Реок је празан, само уздржано елегантна украсна светла наговештавају да је Божић на прагу. Влада епидемија, други талас, свакодневно се заражавају хиљаде, близу две стотине умре. Овогодишњи Божић није као остали.

У буџетском циклусу Европске уније од 2014. до 2020. године у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија потрошиће се укупно 76,6 милиона евра на развој пограничне области Мађарске и Србије. Подршка је додељена за пет стратешких и 106 мањих пројекaта, од којих је 34 успешно завршено. Замолили смо Петера Киша Парциуа, заменика државног секретара за регионални и погранични економски развој у Министарству за спољне економске односе и спољне послове да нам оцени протекли период.

Када је 1920. године повучена граница, она је разделила и родно подручје узгајања зачинске паприке у околини Сегедина. Паприка која се већ 200 година ту узгаја сматра се мађарским зачином, саставним делом начина живота и културе – али производња је увек у великој мери зависила од временских услова, од промена политичких и економских система. Зачинске паприке има и биће је, али питање је каква ће бити и где ће се узгајати.

Највећи изазов у заштити природе Мађарске представља ширење инвазивних врста биљака, сматра Петер Силаши, руководилац истраживачког тима Универзитета наука у Сегедину. Оне угрожавају здравље становништва, у шумама плавног подручја прете поплавама, те мењају и погоршавају стање наше природне средине.

У мађарској кухињи гушчије печење је ретко јело – углавном се нађе на трпези за Дан светог Мартина (11. новембар) и око Божића. У протеклој деценији је угоститељство успешно оживело традицију везану за верске празнике и обичаје, између осталих и гозбу за Мартиндан. Међутим, ове године епидемија је осујетила и овај обичај: због мера у угоститељству, гушћији специјалитети могу да се наруче само за понети.