У Новом Саду је отворен Женски бизнис центар у којем ће се организовати радионице и тренинзи намењени женама предузетницама, али и женама које тек треба да развију своју пословну идеју. Опремање просторија и отварање центра део је Интеррег ИПА пројекта Хрватска-Србија под називом „Женски бизнис ХАБ“, који заједнички спроводе Удружење „Промоција здравог живота“ из Сремске Каменице и Подузетничко развојни центар опћине Ердут.

Према плановима, у мају 2020. године могао би да буде закључен уговор о пројектима извођења и изградње деонице између Сегедина и Реске железничке пруге Сегедин-Суботица-Баја. До лета 2022. године Сегедин и Суботицa би могли да буду спојени електрификованом модерном железничком пругом.

Виноградари са подручја Суботичко-хоргошке пешчаре, уколико не буде непријатних изненађења до краја зиме, ове године се могу надати добром роду, показало је пробно, обредно орезивање винограда, које се традиционално обавља на дан Светог Винка.

Социјална економија ставља аспекте егзистенције становништва на подручјима у неповољном положају испред количине произведене робе и профита. Наравно, дугорочни циљ је да се учесници позиционирају на тржишту, и да након одређеног времена и без подршке буду способни да функционишу. Због ситуације на тржишту рада и брзе промене зарада, као и противречности регулисања, скоро да је немогућ прелаз из социјалне привреде у тржишне услове где нема никакве подршке.

Ово је закључак друге ИТ4 бизнис конференције на Палићу, која је окупила око 200 учесника, који су имали прилике да слушају предавања стручњака из Србије, Мађарске и Шведске о значају дигиталног пословања и новинама у овој области.

Информационо-технолошки кластер Суботица је на конкурсу „Покрени своју дигиталну бизнис причу“, изабрао пословне идеје четири суботичке старт-aп фирме, а у периоду од шест месеци, они ће подржати њихов развој, дајући им бесплатне адвокатске и књиговодствене услуге, менторство и простор за рад.

На Србију су још падале бомбе када су привредне коморе у Сегедину и Суботици почеле да поново изграђују сарадњу. Данас, на обострано задовољство, ситуација се брзим темпом побољшава – једино, спорост преласка границе кочи односе.

Око 60.000 садница лаванде узгајаће се на територији Града Сомбора и Жупаније Бач-Кишкун, у оквиру прекограничног пројекта Мађарска-Србија „Социјално предузетништво за жене у руралним подручјима – Woman to save“.

Предузетник непрестано рачуна. Трошкове, приходе, порезе, плате, доприносе, курс. Приликом 1. Сусрета на тромеђи прeдузетника у Гари, окупљеним предузетницима из Мађарске, Хрватске и Србије у многоме је олакшао посао главни организатор Мартон Кубатов који је прикупио и спојио најбитније и најсвежије економске податке три земље. Одабрали смо неке.

Мађарска и Хрватска су стратешки партнери Србије. У последњем периоду робна размена је петоструко повећана: Мађарска је у Србији међу највећим инвеститорима. Сарадњу међу земљама може да јача и успостављање веза економских актера пограничних подручја. Први Сусрет на тромеђи предузећа организован је у Гари.

У радионици породичног предузећа младог брачног пара Тривуновић из Бечеја, настају различити производи од лековитог биља, справљени по традиционалној рецептури, која се преноси с колена на колено, уз по неку иновацију. Планирају проширење производње и сањају о пласману својих сокова, џемова и купки на инострано тржиште.

Деца из великих градова такође воле да граде колибу, обликују глину, да преду и ткају. Негде у дубини сви ми поседујемо то знање које је унапређивало развој материјалне културе. Музеј „Мора Ференц“ из Сегедина и Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте, у оквиру Интерег – ИПА конкурса, организовали су камп народне архитектуре на једном салашу у Домасеку.

Узгајивачи грожђа и винари ни на једној страни мађарско-српске границе нису у завидном положају. Драган Шимеги из Баје, буњевачог порекла, на обе стране границе осећа се домаћински и има предлог за решење.

Сада поуздано знамо само оно што се десило. Колико би било боље када би се могло прогнозирати настајање стања које проузрокују штете. Тада би могло да се реагује на време како би се невоље избегле, односно предухитриле.

Све више расте и домаћа и инострана потражња за пачетином и шпарглом, што може да произвођаче доведе у повољан положај - али само теоретски.