Сунце емитује толико енергије на Земљу за сат и по колико је довољно за одржавање садашњег начина живота човечанства за целу годину. Темељ енергетског снабдевања земаљског живота су сунчеви зраци, али биљке ово користе много ефикасније од човечанства које поседује велико знање. Ратови и кризе убрзавају добијање и широко коришћење обновљивих енергија, међу њима првенствено сунчеве енергије.

Повећање цене енергије које траје већ од лета 2021. године потпуно је поткопало европско тржиште поврћа. Холандска производња у стакленицима је потпуно потиснута, јер се не исплати да буде у погону додатно ноћно осветљење које је тамо иначе неизоставно. Услед повећања цене превоза поскупео је увоз из Шпаније и северне Африке. Шта то значи мађарским произвођачима поврћа?

У Србији и у Мађарској даје се подршка за обнављање зграда у циљу уштеде енергије. Рат у Украјини, несигурност у вези са зимским снабдевањем гасом, скоро свакога наводе на размишљање: како сачувати топлоту свога дома предстојећих зима.

Почетком 1990-их година, када се човек са главне улице места Бачбокод загледао у дворишта, у оборима је могао да види више хиљада товљеника. За сеоско становништво тов свиња је представљао важан додатни приход, у већини кућа су клали. Данас у истом месту, ако има тек неколико десетина свиња. Свакодневни непријатан рад не недостаје, већ приход који може да се заради.

Задивљујуће је какве резултате данас постижу грађевинске иновације. Они који предњаче, своја хибридна кола пуне са система соларних панела своје куће. А шта да се ради са старим зградама које чине већину стамбеног фонда? Ово је такође била тема предавања Новосегединских дана биоградње.

Гајење поврћа у затвореном простору је било и - уз значајан развој - остало један од успешних сектора Јужног Алфелда. Од производа се истиче паприка, чији је производни и иновативни центар Задруга повртара Јужног Алфелда (DélkerTÉSZ). У Сентешу смо посетили Дан мађарске паприке.

На воденом путу Дунав-Мајна-Рајна само на територији Мађарске постоје проблеми са пловидбом теретних бродова. Много је плићака, а када је низак водостај, тежи теретни бродови могу да плове само до пола натоварени. Од 2023. године ће и овде почети реконструкција корита.

У атару места Реске и Домасек градитељи раде по снегу, мразу и у дубоком блату. До октобра ове године гасовод између Мађарске и Србије пречника 1200 милиметара, способан за транспорт гаса у оба смера, мора да буде завршен.

Услед пандемије, у другом тромесечју 2020. године БДП Мађарске је у односу на претходну годину опао за 13,5%. И поред тога што је у трећем тромесечју кренуо раст, други талас пандемије поново доноси доста неизвесности. Подаци по жупанијама нису доступни, те се због тога у вези са локалном ситуацијом можемо ослањати једино на искуства и очекивања руководилаца предузећа.

Ових дана у кланици патака за печење АД Hunent у Мељкуту, у којој раде и Војвођани, поново почиње клање. Индустријску грану перади - осим корoна вируса - знатно је погодио и птичји грип, и поред тога што је фирма стабилна, а до новембра може да се врати и производња са стопроцентним капацитетом.

Погранични регион располаже веома повољним географским и метеоролошким предусловима за развој пољопривредне производње. Међутим, тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Осим тога власничка структура обрадивог земљишта је такође неповољна, јер постоји велики број малих имања, која са собом носe и недовољно радне снаге и неефикасну употребу механизације, односно немогућност адекватног коришћења расположивих ресурса.

Током једне деценије, већ неких четири до пет година како се у Низији, тачније на Пешчари, испарава више воде од количине падавина. Захваљујући распрострањеном систему мониторинга, данас стручњаци много тога знају о воденим резервама појединих микро-регија. Климатским условима морамо се прилагодити, међутим, људски фактор – пре свега, сарадња или њен недостатак – може умногоме да поправи или погорша ситуацију.

Прва Заједница за наводњавање у Мађарској формирана је у Харти. У овом Подунавском месту, на челу са Друштвом Агро-Харта, унапређивање наводњавања крије озбиљне могућности за локалне пољопривреднике и може да служи за пример сличним пројектима.

Новокнежевачке, сенћанске и кањишке баште и балконе већ две деценије краси цвеће поникло из расадника брачног пара Пал из Новог Кнежевца. Ерика и Тибор баве се производњом баштенског, балконског и резаног цвећа, које продају на пијацама у граду у ком живе и у Кањижи и Сенти. Иако су страховали да ће ове године пословати са губицима, јер су пијаце усред сезоне биле затворене због ванредног стања, продали су више цвећа него прошлог пролећа.

Саша Николовски из Бечеја, по струци професор српског језика, своје слободно време проводи радећи у био башти где узгаја лековито, зачинско биље, разно поврће попут белог и црног лука, различите врсте љутих паприка и чери парадајз.