Предузетник непрестано рачуна. Трошкове, приходе, порезе, плате, доприносе, курс. Приликом 1. Сусрета на тромеђи прeдузетника у Гари, окупљеним предузетницима из Мађарске, Хрватске и Србије у многоме је олакшао посао главни организатор Мартон Кубатов који је прикупио и спојио најбитније и најсвежије економске податке три земље. Одабрали смо неке.

Мађарска и Хрватска су стратешки партнери Србије. У последњем периоду робна размена је петоструко повећана: Мађарска је у Србији међу највећим инвеститорима. Сарадњу међу земљама може да јача и успостављање веза економских актера пограничних подручја. Први Сусрет на тромеђи предузећа организован је у Гари.

У радионици породичног предузећа младог брачног пара Тривуновић из Бечеја, настају различити производи од лековитог биља, справљени по традиционалној рецептури, која се преноси с колена на колено, уз по неку иновацију. Планирају проширење производње и сањају о пласману својих сокова, џемова и купки на инострано тржиште.

Деца из великих градова такође воле да граде колибу, обликују глину, да преду и ткају. Негде у дубини сви ми поседујемо то знање које је унапређивало развој материјалне културе. Музеј „Мора Ференц“ из Сегедина и Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте, у оквиру Интерег – ИПА конкурса, организовали су камп народне архитектуре на једном салашу у Домасеку.

Узгајивачи грожђа и винари ни на једној страни мађарско-српске границе нису у завидном положају. Драган Шимеги из Баје, буњевачог порекла, на обе стране границе осећа се домаћински и има предлог за решење.

Сада поуздано знамо само оно што се десило. Колико би било боље када би се могло прогнозирати настајање стања које проузрокују штете. Тада би могло да се реагује на време како би се невоље избегле, односно предухитриле.

Све више расте и домаћа и инострана потражња за пачетином и шпарглом, што може да произвођаче доведе у повољан положај - али само теоретски.

Развојни центар Привредне коморе Будимпеште, који ће ускоро бити отворен у Новом Бечеју, допринеће привредној сарадњи Мађарске и Србије, али и јачању пријатељских веза две државе.

Близина Србије данас више није неповољност, већ перспектива за Морахалом и погранична насељeна места. Међутим, млади могу да се задрже на овом подручју само ако им се пружи могућност образовања, предузетништва и запошљавања, као и безбедна визија будућности.

Захваљујући пројекту Handycraft2, „отворена“ је јединствена онлајн продавница Marinka Manufactory Market, преко које произвођачи рукотворина из Мађарске и Србије пласирају своје производе.

Због великог недостатка радне снаге, у јужној низији све више фирми запошљава раднике из Војводине. Могућност је за обе стране повољна.

Пољопривредницима из Србије који се спремају у Европску унију може да буде поучно искуство земаља чланица, било да је реч о успеху, било о неуспеху. Савете Пољопривредникa године, истакнутог стручњака за узгој воћа и поврћа Ференца Леда из Сентеша ваља послушати.

Данас може веома брзо да се научи како се лови риба. Храна, мамци, опрема и начини су све ефикаснији, а њихову употребу можемо да научимо од оних који нам их желе продати. Тим поводом смо били на Данима хватања шарана „Халдорадо“.

Потенцијали за израду рукотворина на подручју целе Србије су веома значајни, јер не захтевају велика улагања у материјал и опрему, а у готово у свакој локалној заједници постоје удружења која окупљају жене које се баве израдом ручних радова. То је углавном аматерски, из хобија, а да би прерасло у професионалну производњу, од које може да се оствари приход, неопходна им је обука и подршка. Због тога је Национална служба за запошљавање у програм обука уврстила и обуке у традиционалним техникама (ткање, нецање, вез/златовез, чипка), које реализује у сарадњи са Етно мрежом.

Фирме из Мађарске тренутно у Србији траже радну снагу и монтажне елементе за грађевинарство. Мађарско-српска трговачка и индустријска комора, која функционише већ скоро двадесет година, посредује и у овоме.