Потенцијали за израду рукотворина на подручју целе Србије су веома значајни, јер не захтевају велика улагања у материјал и опрему, а у готово у свакој локалној заједници постоје удружења која окупљају жене које се баве израдом ручних радова. То је углавном аматерски, из хобија, а да би прерасло у професионалну производњу, од које може да се оствари приход, неопходна им је обука и подршка. Због тога је Национална служба за запошљавање у програм обука уврстила и обуке у традиционалним техникама (ткање, нецање, вез/златовез, чипка), које реализује у сарадњи са Етно мрежом.

Фирме из Мађарске тренутно у Србији траже радну снагу и монтажне елементе за грађевинарство. Мађарско-српска трговачка и индустријска комора, која функционише већ скоро двадесет година, посредује и у овоме.

Традиционални, 14. по реду Међународни фестивал органских производа „Биофест“ у Суботици, у организацији Удружења ТЕРРА’С, ове године је био посвећен примени информационих технологија у органској производњи. Током два дана, посетиоци су могли да купе органске производе, али и да присуствују панел дискусијама, те посете органску фарму.

Већ се и у Војводини траже радници за кланицу патака за печење Hunent Zrt. у Мељкуту. Пробно клање почиње 5. новембра. У првој години ће се у продуженом десеточасовном радном времену дневно заклати 50 хиљада водене перади.

Студенти једног од најбољих кинеских универзитета, боравили су прошлог месеца у Суботици, где су у компанији АТБ Север, обављали стручну праксу.

Органски производи постали су синоним здраве исхране. Они су и велики извозни потенцијал Србије, а посебно Војводине. Да здрава храна може да буде српски бренд те да квалитет увек нађе пут до тржишта, доказ је и предузеће „Сунцокрет“ из Хајдукова чији органски производи су тражени не само широм Европе већ и Америке.

На конкурсима за развој салаша 40% средстава додељено је породицама из Жупаније Чонград. Уз адекватну помоћ, на салашима може да се створи квалитет живота 21. века, међутим, велике су разлике између локација, корисника и функција.

У зиму и пролеће вишак, а у лето мањак воде проузрокује све теже проблеме пољопривредницима Пешчаре која се простире између Дунава и Тисе. Планови за обнављање водног фонда су већ готови – недостаје само новац.

Недавно је ракији од бресака са Пешчаре заштићено порекло. На Фестивалу бресака у Саћмазу одржано је и такмичење ракија. У Мађарској се већ доста давно запоставља производња бресака.

У категорији белог вина, италијанском ризлингу Винарије Сентпетери (Szentpéteri) из Кишкереша додељено је признање Вино Жупаније Бач-Кишкун. Квалитетна вина могу да се праве и у винородном крају Куншаг, ако је циљ изврстан квалитет, а не велика количина.

Отварајућа конференција пројекта „Иновација пољопривреде за обезбеђивање раста и запошљавања у прекограничном региону – AGRINNO“, одржана је у Скупштини АП Војводине у Новом Саду.

На целој територији Мађарске од 1. маја функционише систем за смањење штета од града. Међутим, тај систем од олуја са грмљавином које крећу изван граница, односно од суперћелија, не може да заштити род.

Водом није лако управљати. Надоле тече сама, међутим, нагоре мора да се подиже пумпама. И једно и друго је важно, јер су и одбрана од унутрашњих вода, али и борба против суше подједнако потребне.

Мађарска и Србија спадају међу четири земље највећа произвођача вишања у Европи. Ове године је свугде прекомерна производња, због тога су нам и проблеми заједнички.

У организацији Трговинске и индустријске коморе жупаније Бекеш, Мађарско–српске трговинско индустријске коморе и Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Сeвернобачког управног округа, јуче је у мађарском граду Бекешчаби одржан сусрет привредника два региона, како би се разговарало о продубљивању сарадње и заједничком наступу на светском тржишту.