Плес у синагоги

21.03.2025.

Плес у синагоги

Култура

Маргерита Абита, певачица оркестра „Барселона Џипси Болкан оркестра“ (Barcelona Gipsy balKan Orchestra ) из Барселоне, подстакла је све на плес 20. марта, на почетку њиховог концерта у Суботици. Затим је брзо погледала по прелепој просторији – обновљеној сецесијској синагоги – и додала: али само ако то не забрањује неко правило. Не забрањује. И плесали су, али не много људи: места је било мало, приземље и галерија су били препуни.

Оркестар „Barcelona Gipsy balKan Orchestra“ основали су 2012. године музичари који живе у Барселони. Главни град Каталоније је бескрајно отворен град. Тамо се окупљају уметници из целог света: сликари, плесачи, музичари, дизајнери. У географском смислу, они носе са собом пионирску културу многих места. После јужнословенских ратова, ту су нови дом нашли изузетно многи људи из бивше Југославије. Састају се, започињу заједничке пројекте, утичу једни на друге. Често настаје нека потпуно нова мешавина када се споје различите традиције и иновативна креативност. Српски басиста Иван Ковачевић, један од оснивача, рекао је у интервјуу пред њихове концерте у Лондону и Бирмингему фебруара ове године да су се иницијатори, који су у Барселону дошли из различитих земаља, окупили са циљем да свирају балканску музику. Клезмер и циганска музика су били полазна основа, али по идеји Робиндра Николића, који је такође Србин, нису хтели да свирају српску, румунску, бугарску или циганску, односно нешто традиционално – већ балканско. Сви су до тада били школовани музичари - али негде су свирали џез, реге, блуз, техно. Никада се раније нису бавили народном музиком.

Нису тачно знали шта је заједничко балканској музици, само су то осећали – али то је значило и слободу од стега традиције. Водила их је заједничка музичка радозналост. Почели су да свирају основне песме - али са новим приступом. Експериментисали су са много различитих верзија - у првим месецима су готово стално вежбали. Сложили су се тамо где су сматрали да песма звучи веома добро. Успех је дошао брзо. Њихов први ЛП, „Имбарца“ (Imbarca), објављен је 2014. (Недавно, са седмим насловом „7“.) Затим почеле су и до данас трају концертне турнеје. Већ су наступали у већини европских земаља, одржавши концерте на главној станици у Вилњусу, Лондону и Бирмингему, Бугарској, на фестивалу Беглика, Загребу и Љубљани, Будимпешти и Подгорици. Према речима Ивана Ковачевића, осећају да је публика највише на истој таласној дужини са њима у Београду и Истанбулу. Више воле Концерте на отвореном јер публика не само да их гледа већ и слободно плеше.

https://www.youtube.com/channel/UCIStUvUbyYQuvXA20oCbnnQ

Певају на седам-осам језика - у Суботици су, на пример, мађарске песме биле укључене у њихов репертоар. словеначке и македонске, наравно и српске и циганске. Оригиналне песме су поново аранжиране – хармоника (Фернандо Салинас), кларинет (Ћави Пендон), виолина (Пере Ноласк Туру), гитара (Жилијен Шанал), контрабас (Иван Ковачевић) и перкусиониста (Алберт Енкаминанко) су чинили бенд. Текстове многих песама су изнова написали. Суботичка публика - од којих су неки дошли из Мађарске - већ је знала доста њихових песама, многе су певале заједно са Маргеритом Абитом. (Певачица, оснивач бенда, Сандра Сангајо, напустила је бенд на дивном опроштајном концерту 2019. године, током крвавих протеста за независност Каталоније.) Ковачевић је пре концерта у Бирмингему говорио и о томе да им је интернет много помогао. Сви њихови клипови су професионално и педантно уређени. Њихова публика их одатле упознаје и воли, тако да пожеле да њихове концерте слушају уживо, а затим их поново гледају на Јутјубу. Овај светски музички микс, чији корени су у балканској народној музици, налази дом у медитеранском и англосаксонском свету, где су раније слична извођења израсла из ирских и келтских оригинала. Прелепа суботичка синагога обновљена је 2018. године уз помоћ мађарске државе. Светлосни ефекти су лепи, као и спољашње осветљење. (И сама Суботица је прелепа – вреди свратити на који дан, истражити сецесију, погледати сецесијска чуда, јести бурек или пљескавицу.) На концерту озвучење није било савршено, понекад је звучало изобличено, посебно глас певачице. Плес је био дозвољен, али само најхрабрији су се усудили да играју. Многи од раних великих хитова су изостали, али на бису након овација, публика је захтевала и са Маргеритом Абитом заједно слободно певала једну од најпознатијих песама: „Македонско девојче“.