У присуству министара за иновације и технолошки развој Србије и Мађарске, Ненада Поповића и Ласла Палковича, на Економском факултету у Суботици отворен је Регионални иновациони стартап центар.

Петнаесторо становника Дрљана стиче практична и теоријска знања из области социјалног предузетништва и пољопривредне производње, у оквиру ИПА пројекта „СоциоАгро — Друштвено предузетништво и пољопривредна заједница – борба против дугорочне назапослености“.

Информативна канцеларија ће омогућити успостављање и развој економске, политичке, културне, туристичке и свих осталих видова сарадње између привредника и локалних самоуправа у Војводини и Привредне коморе Будимпеште.

Нису узалудни напори самоуправа националних мањина за очување језика и традиције. Образовање на језицима националних мањина ужива у Мађарској истакнуту подршку, те је због добрих политичких, економских и туристичких односа на све више места потребно знање српског језика.

Бициклисти који возе прописно надвожњаком на раскрсници магистралног пута 55 и аутопута М5, понекад се стисну између два камиона. Спољашња трака из оба правца води на аутопут, због чега бајкери који се крећу напред, морају да балансирају између две траке и возила која се по њима крећу. Вожња на деоници од тих 1300 метара је опасна по живот. Наиме, са обе стране аутопута постоји одлична бициклистичка стаза, али је изостало повезивање самосталне бициклистичке траке преко надвожњака.

Више од педесеторо младих из два братска града, Сомбора и Баје, прошли су дводневну обуку вожње кајака. Обука је одржана у оквиру прекограничног пројекта Мађарска-Србија „Развој дестинација еколошког туризма прекограничног региона Баја-Сомбор развојем тематских зелених стаза и туристичких пакета“.

Фотографи из Србије и Мађарске окупили су се у Новом Бечеју, где су својим објективима „хватали“ најинспиративније моменте града на Тиси и његове околине.

Путеви нису само пуки грађевински објекти — они спајају удаљена места, повезују људе, олакшавају комуникацију, омогућавају развој привреде и економије и квалитетнији живот становништва... Због тога је сваки пројекат који доприноси изградњи нових километара асфалта од непроцењивог значаја.

У градовима је, према грубој подручној подели, топлије због градског ефекта доказaног мерењима, а падавине су обилније. У оквиру мађарско-српског ИПА пројекта, сегедински и новосадски истраживачи раде на решавању овог проблема.

Општина Кибекхаза, која се налази у близини тромеђе Мађарске, Румуније и Србије, недавно је прославила 175. годишњицу постојања. Скоро сто година је провела изоловано од развоја као село у слепој улици. Годишњица се скоро подудара са отварањем новог пута и граничног прелаза који спаја Кибекхазу и Рабе у Србији (а замало и Беба Веке у Румунији).

Отворен је мађарско-српски гранични прелаз између Кибекхазе и Рабеа. Ово ће становништву Баната олакшати долазак у Европску унију и приступ мрежи мађарских аутопутева. У пограничном подручју ће допринети развоју привреде, те побољшати одржавање односа локалног становништва. Засад се не зна када ће се отворити граница у правцу Румуније.

Симболичним пресецањем врпце, високи званичници две земље отворили су нови гранични прелаз Рабе-Кубекхаз у општини Нови Кнежевац, који ће допринети олакшаном протоку робе и људи, као и унапређењу прекограничне сарадње и развоју региона као целине.

Како у Мађарској, тако и у Србији, недвосмислена је намера влада у вези са реконструкцијом пруге Сегедин-Суботица-Баја. Ових дана су представници две владе у Сегедину усаглашавали извођење радова на деоници од Сегедина до Суботице. Истовремено, у Сегедину су пројектанти, односно стручњаци две железнице припремали пројектне планове деонице између Баје и Суботице.

Екстремни временски услови, изазвани климатским променама, све чешће доводе до хидролошких непогода, међу којима су најзаступљеније суша и и сувишне унутрашње воде. Оне, с обзиром на простор који обухватају и негативан утицај на агро-економски потенцијал, представљају регионални изазов, те је решавање овог проблема могуће само заједничким деловањем релевантних чинилаца из пограничних крајева Србије и Мађарске.

Стручњаци из Србије и Мађарске су протеклих двадесет месеци заједничким снагама радили на сузбијању амброзије у пограничном подручју, у оквиру пројекта PROTECT – „Заштита природе од инвазивних биљних врста“. Спроведене су бројне активности, које су дале одређене резултате у борби са овом агресивном коровском биљком.