Тридесетшестогодишњи Славко Адамов, најмлађи станар суботичког Геронтолошког центра, пример је да срећа није недостижна, ако умемо да је препознамо у оном што имамо, а не да је тражимо у оном што немамо. Иако је рођен без руку, за овог младог човека то не представља недостатак или препреку. Научио је да ради све ножним прстима и то чини веома вешто. Израстао је у потпуно самосталног човека, свестрани је спортиста, успешан је, ниже медаље и пехаре.

Протекле две године, Завод за фармацију, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду, Универзитет у Сегедину, Институт за низијско шумарство Универзитет у Новом Саду и ЈП „Палић-Лудаш“ реализовали су прекогранични пројекат у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија, посвећен новом приступу у еко и етно туризму.

Завршена је обнова ветрењаче у Горњем Св. Ивану. Она ће бити једина оваква грађевина у Мађарској која ће бити у функцији и биће погодна и за демонстрацију млевења. Међу плановима се налази и сарадња са војвођанским стручним и културним актерима.

„Млади човече, да ли бисте могли да ми узгајате ганодерме?“ – изненадила је питањем једна жена Шандора Ђенђешија из Филепјакаба на еко-пијаци у Пешти где је продавао гљиве узгајане биолошким методама. Он тада није знао ни да постоји ганодерма, храстова сјајница. Овај догађај му је променио живот.

Од почетка епидемије, вирус Kовид-19 потврђен је код укупно 58 особa у Суботици. Међу онима који су се сусрели са вирусом који још увек представља велику непознаницу, и који су поделили своје искуство са нама су Равкица Бошњак, Маја Рудић и Ђура Брајков. И сви углас поручују: пазите се, уопште није безазлено.

Захваљујући браћи Николи и Немањи Бамбураћ из румског села Вогањ, Регионална развојна агенција „Срем“ отпочела је серијску производњу универзалне заштитне маске са измењивим филтером, чија је основна намена физичка заштита лица и дисајних органа од капљичних инфекција. Основни разлог покретања пројекта израде маске јесте спречавање ширења пандемије Ковид-19 у Србији.

Дани села, који су требали да се одрже у мају и јуну, редом су отказани – сада локалним челницима задају муке прославе планиране за јул. Тамо где се слави у августу или касније, још се чврсто надају. У многим местима је Дан села спојен са кирбајем – претворио се у празник локалне заједнице, заједништва, празник сусрета са онима који потичу из места. Челници и грађани га се тешка срца одричу – ако се мора.

На вашару и сточном вашару у Морахалому после карантина поново одржаног 17. маја, посетиоци су морали да носе маске, а да учествују на сопствену одговорност. Заштитне маске су се смеле занемарити само док су посетиоци јели мекике и кобасице.

У Јужној низији лековите бање и wellness купалишта поново отварају своја врата. Бања у Морахалому је почела са радом 14. маја, у Кишкунмајши 16. маја, а у Макоу се отвара 18. маја – за сада са бројним ограничењима. Странци још не могу да долазе, али чим епидемиолошка ситуација дозволи, очекују се нова олакшања.

Почетком марта, спортска дешавања су била у пуном јеку. Очекивали смо занимљив расплет у фубалској лиги, велику борбу у одбојкашкој, рукометне дуеле пуне такмичарског набоја. И у појединачним спортовима мечеви су постали напети и неизвесни. У Суботици се припремало неколико великих међународних такмичења. Све то је зауставио вирус корона. Спортисти широм планете су међу првима били погођени вирусом. Такмичења су обустављена до даљег, тренинзи забрањени, осим индивидуалних, у приватности сопственог дома.

Држављани Србије и Мађарске који раде у суседној земљи или обрађују своју земљу, а живе у пограничној зони од 50 километара, од данас могу да прелазе границу.

Дилема оболелих од рака и чланова њихових породица је на обе стране српско-−мађарске границе иста: поред канцера сада прети и ризик од вируса корона. Шта могу да раде болесници?

Мобилна епидемилошка болница која је у Кишкунхалашу за мало више од две недеље подигнута, може да послужи као пример за остале сличне инвестиције. Болесника још нема у згради, али је већ у току обука здравственог стручног особља.

Током претходне две године, општина Нови Бечеј је са мађарским градом Шандорфалва реализовала пројекат под називом „Рехабилитација заједничког природног и културног наслеђа зарад будућег развоја региона“ у оквиру Интерег ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска - Србија. Укупна вредност пројекта износила је безмало 558.000 евра, у чему је Европска унија учествовала са скоро 474.000 евра.

У више балканских земаља због епидемије корона вируса камиони могу да се крећу само у конвојима уз полицијску пратњу. Сатима траје док се не скупи конвој од 50 до 60 возила, а када једном коначно крене, тада се не може изаћи из њега, ни када истекне време вожње, ни када би се морало у тоалет, ни када возач од умора умало не задрема.