Уколико престане задатак због којег се дата врста животиња узгаја, тешко је сачувати основне карактеристике расе. Мало је стоке на испаши, за већину паса гонича се само на такмичењима сазна да ли још умеју да терају стоку.

У Мађарској је физиолошки утицај трајних топлотних таласа први пут испитиван 2007. године. Те године је током десет дана – између 16. и 25. јула – просечна дневна температура била изнад 25 степени. Дана 20. јула је у три регије дневна просечна температура прешла чак и 30 степени. Раст броја смртних случајева је тачно пратио температурне податке. Најтоплије је било у Јужној низији, где је у поменутом периоду преминуло и највише људи.

За 200. рођендан ветрењача турбулентне судбине у Дорожми доживела је да тешко млинско камење уместо једра окреће електрични мотор. Одлучено је да се не реконструише само аутентична конструкција из 19. века и индустријски споменик, већ симбол једне заједнице, туристичка атракција и место догађаја на отвореном.

Локална историја у неким периодима гори великим пламеном, а у некима се полако гаси. Након ратова и криза, много тога се принудно прећути, а после, када забрана попусти, након неколико деценија избије на површину до тада само половично позната прошлост. Многонационални Бачалмаш је пропатио период Другог светског рата – последице и успомене су донеле сјајан успон историји места. О томе смо разговарали са историчарком локалне историје Едитом Сенаши Хартон.

Прве недеље маја, у Мађарској – која има скоро десет милион становника – број вакцинисаног становништва вероватно ће достићи четири милиона. Услед тога, значајно ће бити ублажене и епидемиолошке мере у земљи. За сада, правила уласка у земљу и изласка из ње неће се мењати. Због низа изузетака, преко границе Мађарске и Србије практично свако ко мора – може да путује.

У Парку Аомори јапанске трешње су се расцветале у пуној раскоши. Аомори је јапански град побратим Кечкемета, а засад трешања је посађен 2012. године у знак саосећања због катастрофе у Фукушими. И након тридесет година, два града имају живе цивилне односе које у знаменитом граду учвршћују љубав према јапанским борилачким вештинама, а у Јапану оданост према Кодаљевом методу.

Поводом националног празника Мађарске, 15. марта, одликовани су и грађани Србије – првенствено за јачање мађарско-српских односа, односно побољшања положаја мађарских заједница у Војводини.

У Мађарској су од 8. марта ступиле на снагу новe пооштрeне мере због претећег трећег таласа корона вируса. У Србији је након другог снажног таласа крајем децембра знатно опао број новозаражених. Србија је у Европи међу првима по вакцинисању становништва, али тамо и поред тога поново расте број оних који су на болничком лечењу.

Почетком фебруара 2021. године поново је постао актуелан пројекат ауто-пута М9 који би периферију Мађарске укључио у мрежу брзих путева. Челници појединих заинтересованих градова и посланици у Парламенту регија организовали су саветовање у Сексарду, али за сада се настављају само расправе.

Последњи пут су Дунав и Тиса били залеђени почетком 2017. године, када су мађарски ледоломци, ради избегавања ледене поплаве, све до Београда ломили нагомилани лед. Сарадња између Мађарске и Србије (Југославије) на пограничним водама траје више од шездесет година и њоме се након распада Југославије обезбеђује одбрана деонице Дунава и у Хрватској. Услед глобалног загревања, реке се у новије време ређе залеђују – али нису само топлотни, већ и хладни таласи екстремнији.

Да граница буде проходна због посла и учења, или само због једне лепе позоришне представе, специјалне вечере у ресторану. Да у превозу робе више не припада доминантна улога друмском саобраћају који је скуп и загађује животну средину, већ железници и воденом путу. Као у Швајцарској, или на немачко-француско-холандском пограничном подручју. Остваривање железничке пруге из снова Суботица – Бачалмаш – Баја је до краја 2020. године доспела у дохватљиву близину – о томе смо разговарали са директорком ДКМТ Непрофитног јавног друштва ДОО Естер Чокаши.

После осам увече град је пуст, једва и душа пролази Тргом Дугонич, код осветљеног ирваса, миљеника сегединске деце. Простор испред Палате Реок је празан, само уздржано елегантна украсна светла наговештавају да је Божић на прагу. Влада епидемија, други талас, свакодневно се заражавају хиљаде, близу две стотине умре. Овогодишњи Божић није као остали.

У буџетском циклусу Европске уније од 2014. до 2020. године у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија потрошиће се укупно 76,6 милиона евра на развој пограничне области Мађарске и Србије. Подршка је додељена за пет стратешких и 106 мањих пројекaта, од којих је 34 успешно завршено. Замолили смо Петера Киша Парциуа, заменика државног секретара за регионални и погранични економски развој у Министарству за спољне економске односе и спољне послове да нам оцени протекли период.

Када је 1920. године повучена граница, она је разделила и родно подручје узгајања зачинске паприке у околини Сегедина. Паприка која се већ 200 година ту узгаја сматра се мађарским зачином, саставним делом начина живота и културе – али производња је увек у великој мери зависила од временских услова, од промена политичких и економских система. Зачинске паприке има и биће је, али питање је каква ће бити и где ће се узгајати.

Највећи изазов у заштити природе Мађарске представља ширење инвазивних врста биљака, сматра Петер Силаши, руководилац истраживачког тима Универзитета наука у Сегедину. Оне угрожавају здравље становништва, у шумама плавног подручја прете поплавама, те мењају и погоршавају стање наше природне средине.