Последњи пут су Дунав и Тиса били залеђени почетком 2017. године, када су мађарски ледоломци, ради избегавања ледене поплаве, све до Београда ломили нагомилани лед. Сарадња између Мађарске и Србије (Југославије) на пограничним водама траје више од шездесет година и њоме се након распада Југославије обезбеђује одбрана деонице Дунава и у Хрватској. Услед глобалног загревања, реке се у новије време ређе залеђују – али нису само топлотни, већ и хладни таласи екстремнији.

Да граница буде проходна због посла и учења, или само због једне лепе позоришне представе, специјалне вечере у ресторану. Да у превозу робе више не припада доминантна улога друмском саобраћају који је скуп и загађује животну средину, већ железници и воденом путу. Као у Швајцарској, или на немачко-француско-холандском пограничном подручју. Остваривање железничке пруге из снова Суботица – Бачалмаш – Баја је до краја 2020. године доспела у дохватљиву близину – о томе смо разговарали са директорком ДКМТ Непрофитног јавног друштва ДОО Естер Чокаши.

После осам увече град је пуст, једва и душа пролази Тргом Дугонич, код осветљеног ирваса, миљеника сегединске деце. Простор испред Палате Реок је празан, само уздржано елегантна украсна светла наговештавају да је Божић на прагу. Влада епидемија, други талас, свакодневно се заражавају хиљаде, близу две стотине умре. Овогодишњи Божић није као остали.

У буџетском циклусу Европске уније од 2014. до 2020. године у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија потрошиће се укупно 76,6 милиона евра на развој пограничне области Мађарске и Србије. Подршка је додељена за пет стратешких и 106 мањих пројекaта, од којих је 34 успешно завршено. Замолили смо Петера Киша Парциуа, заменика државног секретара за регионални и погранични економски развој у Министарству за спољне економске односе и спољне послове да нам оцени протекли период.

Када је 1920. године повучена граница, она је разделила и родно подручје узгајања зачинске паприке у околини Сегедина. Паприка која се већ 200 година ту узгаја сматра се мађарским зачином, саставним делом начина живота и културе – али производња је увек у великој мери зависила од временских услова, од промена политичких и економских система. Зачинске паприке има и биће је, али питање је каква ће бити и где ће се узгајати.

Највећи изазов у заштити природе Мађарске представља ширење инвазивних врста биљака, сматра Петер Силаши, руководилац истраживачког тима Универзитета наука у Сегедину. Оне угрожавају здравље становништва, у шумама плавног подручја прете поплавама, те мењају и погоршавају стање наше природне средине.

Извиђањем из ваздуха у Жупанији Чонград идентификовано је 226.000 хектара површине загађене амброзијом. То је једанаест процената површине у овој жупанији ван пошумљеног подручја. Власници ових земљишта су 534 пута позивани на сузбијање поменутог корова. Концентрација полена амброзије је током пет недеља била у високој и веома високој категорији која код свих алергичних људи изазива жестоке реакције.

У Мађарској се почетак школске године временски поклопио са растом другог таласа епидемије корона вируса. Будући да у већем делу лета није било много новозаражених, Министарство за људске ресурсе је тек 18. августа издало протокол о уређивању рада школа са епидемиолошког аспекта. Уколико ситуација не буде веома тешка, не рачуна се на затварање школа у целој држави, већ ће се – у случају заразе – само погођена одељења или школе затварати.

Кажу стари, уколико не волиш појести љутога кулена и залити га домаћим вином, ондак ниси прави Сремац. Готово да нема куће по сремским селима која за мезе својим гостима неће изнети домаћи кулен, а верно га прате и сремске кобасице, сланиница и шунка. Но, кулен је кулен. Оно што сремски кулен чини другачијим од осталих производа домаће радиности јесте то што он има заштићено географско порекло, што значи да може да се прави само од свињетине узгојене на територији Срема.

Пандемија коронавируса затворила је почетком марта људе у куће и станове, „заробила“ и усидрила их на бродовима, а поједине затекла и иза затворских решетака, али за више од 70.000 људи са свих континената, захваљујући Суботичанки Славки Антић, осим њихових, отворили су се прозори широм света.

Да ли да волимо музику и других, или само своју? „Киша пада, nagy sár van az úton, /једна цура sírva megy az úton. /Плаче, каже az édesanyjának /односе ме ружам katonának.” Чика Миши Банка из Чоке je ову песму, која је на оба језика била подједнако популарна, отпевао истраживачу етнографу делимично на српском, делимично на мађарском језику. Српски и мађарски фолклор потичу далеко један од другог, међутим, међусобни утицаји су снажни.

Погранични регион располаже веома повољним географским и метеоролошким предусловима за развој пољопривредне производње. Међутим, тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Осим тога власничка структура обрадивог земљишта је такође неповољна, јер постоји велики број малих имања, која са собом носe и недовољно радне снаге и неефикасну употребу механизације, односно немогућност адекватног коришћења расположивих ресурса.

Нема два иста голуба – власник може да разликује и стотину њих. Голубарство је истовремено и спорт и хоби, а оно како у Мађарској, тако и у Војводини ствара заједнице. Дигитални свет сужава подмладак, док је у такмичењима донео невероватан развој.

Исто тако су добра кола као и модерна, само што немају толико могућности грешака – хвале своје вартбурге заљубљеници у ту марку окупљени на Другом националном сусрету у месту Лакителек.

У Баји је већ 24. пут организован Бајски фестивал кувања рибе. Дуго се чинило да ће Бајани моћи само код куће да кувају, међутим, мере уведене због епидемиолошке ситуације су 18. јуна ублажене и од тада могу да се организују догађаји на отвореном, уз учешће испод петсто људи.