Свињска куга у све већем броју земаља угрожава свињски фонд. Не знају да је лече, против ове болести не постоји опште прихваћена функционална вакцина. У земљама одличних пољопривредних карактеристика као што су Србија и Мађарска из тих разлога се такође смањује свињски фонд. А ово обично прати пропадање мањих газдинстава узгајивача свиња, као и поскупљење меса.

Мајчина кухиња има скоро толико важну улогу у одвијању нашег живота као матерњи језик – чули смо у Бајмоку на Фестивалу буњевачких јела. Традиционална јела су кувале и дале да се дегустира и мађарска и немачка мањина. Ове године је главну улогу имала тарана – тарана са кромпиром и кобасицама.

Насеље Фабрике Мерцедес у Кечкемету је, осим града, на стазу успона такође поставило и агломерацију. У околним местима расте броје становништва, млади не одлазе, радници који су путовали на посао удоме се. Предузећа цветају, сигурна зарада не обезбеђује само материјалне ствари, већ и спасавање и стварање културних вредности.

Могли бисмо помислити да је човечанство у спремaњу пекмеза већ све измислило, али ипак није тако. На такмичењу у кувању пекмеза у Кечкемету из године у годину учествује све више такмичара, све се са скоро свачим меша: слатко са киселим, кисело са ароматичним. А и паковање домаћег пекмеза је подигнуто у врх народне уметности.

Овде највеће откриће представљају лукави бицикли електроинжењера Јенеа Бориа који не раде са уобичајеним преносом снага и тиме „потпуно поремете људски мозак“. Главни организатор Пиво феста – презентације занатских пива – Арпад Оноди сваке године обезбеђује необичне презентације: после прошлогодишњег међународног сусрета олд-тајмер запорожаца, у Кишкунфелеђхази љубитеље занатских пива је ове године очекивало представљање чудних бицикала.

Поводом 80. годишњице рођења Габора Фаркаша, преминулог 2017. године, његови пријатељи, сарадници и поштоваоци издали су књигу под насловом „Човек који је упалио лампе“. Некадашњи народни просветитељ и друштвени организатор је био идејни творац и деценијама главни реализатор међународног дечјег сусрета Омладинског фестивала Чиперо.

Ове године је сусрет са четвртвековном традицијом код споменика Triplex Confinium на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије одржан 20. маја. Оба дана викенда је граница била отворена у сва три правца, сада први пут до један сат иза поноћи (према мађарском времену).

Епидемија ковида је необично снажно истакла преку потребу да границе не смеју спречавати превоз болесника и спасавање повређених. Може да се спаси живот ако се, на пример, у близини границе догоди несрећа, а повређени могу да се превезу у најближу болницу суседне земље. Сарадњу пограничних служби хитне помоћи, али и разних земаља сада отежавају правне и административне препреке.

Дете не осећа разлику између „ученичке шале“ и кривичног дела. Полиција Мађарске се, међу низом задатака, бави и безбедношћу школа и ученика, као и њиховом едукацијом, превенцијом незгода и криминала међу омладином.

Први „чувар беле чапље“ је ступио на посао 1922. године код Малог Балатона – од тада се рачуна почетак Службе чувaра за заштиту природе. Данас у десет националних паркова Мађарске ради 251 чувар природе. Њихов рад је веома сложен, али је и прелеп. Управа Националног парка Кишкуншага запошљава 32 чувара природе – са њима смо разговарали о овој професији.

У Араду је свечаном седницом Скупштине обележена двадесет пета годишњица Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса. Челници сарадње која обухвата са мађарске стране жупаније Чонград-Чанад и Бач-Кишкун, из Србије Војводину, а са румунске стране жупаније Арад, Тимиш и Караш-Северин оживели су најважније послове у сарадњи протеклих четврт века, говорили о пројектима у току и о идејама у перспективи.

Ово је натпис на украшеној чутури, која је један од најдрагоценијих комада међу материјалним успоменама које је о кадарки прикупио историчар културе и етнограф Ласло Мод. У оквиру пројекта ЕдуВајн (EduWine), који је реализован у оквиру мађарско-српске прекограничне сарадње и подржан од стране Европске уније, у Сегедину је организован Салон Кадарке у комбинацији са професионалном презентацијом, дегустацијом и обиласком града.

Једном ћемо пробати: да једемо са хрскавим свежим хлебом грожђе кадарку танке покожице, слатког, зачинастог сока. Гроздови ове винске врсте су се током њеног полумиленијумског постојања конзумирали и као воће. Вино од ње је пре неколико година изабрано за вино Еврорегије ДКМТ која координира сарадњом и заједничким развојем регија Мађарске, Румуније и Србије. Након дуге прошлости, каква будућност очекује кадарку?

Док наследници плаћају гробно место, дотле имаш обележено место на гробљу. Овоземаљски остаци после извесног времена одвоје се од успомене на бившег човека. Брижно потомство може на дуге стазе да очува успомену и да ниси био истакнута личност, већ само члан некадашње заједнице. У Гари су данашњи Буњевци подигли спомен-гробље својим прецима.

Људска интервенција за неколико деценија може да промени пејзаж, живи свет на површини, међутим, у дубини се испољавају такви структурни утицаји који јесу или би били способни да врате одговарајуће стање. Вратио би се свет слатинастих ливада и бара – али то не би било у интересу људи који овде живе.