Ове године је први пут циљ дводневне Бициклистичке туре „Барток“, која се организује између Темишвара и Сегедина, уместо границе премештен на главни трг места Кибекхаза. Румунија је 1. јануара ушла у Шенгенску зону, од тада је слободан прелаз између Кибекхазе и Беба Веке. Дана 31. маја је по 28. пут организован сусрет на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије код граничног камена Triplex Confinium – много година је морало проћи да би граница постала проходна, а за сада је у потпуности остварена само на релацији Мађарска – Румунија, али се остварила.

Последња станица таласа лова на вештице је био источни руб развијеног света. У сегединским просецима против вештица 1728. године обједињени су балканско народно веровање, лажна наука демонологије Ниске земље, локална етничка и политичка ривалства, као и политичка пракса тог доба која је недвосмислено прихватила као доказ признање изнуђено мучењем. О овој теми је излагао сегедински историчар Гергељ Брандл у Универзитетској библиотеци Клебелсберг – из чега износимо фрагменте.

Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.

Многи су дошли у Омладински дом на отворена врата о индустријској политици у организацији Удружења Будућност Сегедина. Централна тема је била долазак кинеске фабрике BYD. Организатори су желели понудити могућност грађанима да изразе своје мишљење о развојном подухвату који суштински утиче на будућност Сегединаца.

У многим насељима се одржава дан свињокољача где упућени закољу и обраде свињу, а заинтересовани посматрају, једу и пију, олижу свих десет прстију, локална културна друштва наступају са програмом, а нисмо још видели да историчар држи предавање како су се развијали „свињски производи у народним обичајима“. У месту Кунфехерто на Свињској даћи Кунфехер има и тога. Од Иштвана Вегше може да се сазна о историји свињокоља у простору и времену.

Повремено се однос друштава према природној средини мења. У неким временским периодима има покушаја да се „савлада“, „покори“ природа, а променом времена у први план долази очување природних вредности. Пре педесет година, 1. јануара 1975. године основан је Национални парк Кишкуншаг са задатком да процени и заштити природне вредности Међуречја Дунава и Тисе по старом називу: Између две воде.

У Јужном Алфелду постоје насељена места, као на пример Домасек поред Сегедина, где је један од најважнијих извора егзистенције узгајање шаргарепе. Производи се под фолијом и на њиви, продаје велепродајaма или домаћицама на сегединској пијаци на Тргу Марс. Колико ће произвођач са Пешчаре добити за понуђену робу зависи, осим стручности и марљивости, и од међународних тржишних прилика.

Грађани и предузећа у Румунији и Бугарској су морали да чекају четрнаест година да након придруживања Европској унији постану пуноправни чланови и Шенгенске зоне. Од 1. јануара 2025. године пут је слободан не само од Надлака до Амстердама, већ коначно и од Једренa на турској граници до Надлака. Посматрајући из Мађарске, остало је једино вишечасовно, а за камионе и вишедневно чекање на граници Мађарске и Србије. Резимираћемо зашто је каснило проширење Шенгенске зоне и које је последице имало за наш простор да су коначно подигнуте рампе.

Тешко је приказати и говорити нешто ново на фестивалу који је први пут одржан пре 38 година, и осим три године епидемије ковида, сваке године пре Божића је поново организован. И ове године је био прекрасан Фестивал цвећа ФЛОРА и Национални фестивал грнчара у Кецелу. Продужени викенд почетком децембра је због деце обогаћен адвентском вревом. Такмичари у аранжирању цвећа су овог пута украшавали аутомобиле и мото-тркачу Светом Николи су правили имендански букет.

Сеоба ждралова је повратна јесења атракција код Белог језера надомак Сегедина. Управа Националног парка Кишкуншага заинтересованим на манифестацији Ждраловање, поред низа атракција, нуди и стручна сазнања. Тамо смо дознали да је некада Дунав текао источно од Сегедина, а заштита природе и рибарство су потиснули пастире који су водили стоку на испашу. Такође смо дознали да би се узалуд узгајало више рибе, Мађари се плаше рибљих костију.

Здравље је важније од подручја на којем живиш. Здравствено збрињавање становништва пограничног подручја не може да зависи од тога да упркос томе што се у њиховој близини налази место за пружање здравствених услуга, не могу да их користе, јер за то треба да се пређе граница, а у суседној држави се остварује другачија правна и финансијска регулатива. Европска комисија и Асоцијација европских пограничних регија (AEBR) воде истрајну борбу за отклањање препрека које представљају границе.

Прошлог лета је на Пешчари око пет степени била већа температура од вредности из времена пре индустријске револуције. Уколико то остане тако и не пронађе се ефикасно решење, привређивање ће се онемогућити. Цивилна организација aHang/Глас је у Дому за догађаје Златно око у Морахалому окупила истраживаче природне географије, екологе, домaћине са Пешчаре да би разматрали разлоге и могућности.

Од 448 милиона становника Европске уније, 150 милиона живи у близини националних граница, то јест у низу животних области суочавају се са оградама што представљају границе. Упркос томе што у шенгенској зони не постоји гранична контрола, ипак рад, школовање, коришћење здравствених услуга у суседној земљи и даље отежавају многе препреке. О њиховом препознавању и начину отклањања широм Европе одржавају се бројне конференције. Тако је у Сегедину 1. октобра у организацији Еврорегије ДКМТ одржано стручно саветовање о препрекама прекограничног промета болесника и о могућностима њиховог решења.

„Када сам срела толико људи од меса и крви у којима живи орган других, јасно и сигурно сам осећала да је вредело поклонити употребљиве органе мог сина, јер он ту у овим људима и даље живи. Од тог осећања су нам пали окови, од тада лакше живимо са болом.“