Извиђањем из ваздуха у Жупанији Чонград идентификовано је 226.000 хектара површине загађене амброзијом. То је једанаест процената површине у овој жупанији ван пошумљеног подручја. Власници ових земљишта су 534 пута позивани на сузбијање поменутог корова. Концентрација полена амброзије је током пет недеља била у високој и веома високој категорији која код свих алергичних људи изазива жестоке реакције.

У Мађарској се почетак школске године временски поклопио са растом другог таласа епидемије корона вируса. Будући да у већем делу лета није било много новозаражених, Министарство за људске ресурсе је тек 18. августа издало протокол о уређивању рада школа са епидемиолошког аспекта. Уколико ситуација не буде веома тешка, не рачуна се на затварање школа у целој држави, већ ће се – у случају заразе – само погођена одељења или школе затварати.

Кажу стари, уколико не волиш појести љутога кулена и залити га домаћим вином, ондак ниси прави Сремац. Готово да нема куће по сремским селима која за мезе својим гостима неће изнети домаћи кулен, а верно га прате и сремске кобасице, сланиница и шунка. Но, кулен је кулен. Оно што сремски кулен чини другачијим од осталих производа домаће радиности јесте то што он има заштићено географско порекло, што значи да може да се прави само од свињетине узгојене на територији Срема.

Пандемија коронавируса затворила је почетком марта људе у куће и станове, „заробила“ и усидрила их на бродовима, а поједине затекла и иза затворских решетака, али за више од 70.000 људи са свих континената, захваљујући Суботичанки Славки Антић, осим њихових, отворили су се прозори широм света.

Да ли да волимо музику и других, или само своју? „Киша пада, nagy sár van az úton, /једна цура sírva megy az úton. /Плаче, каже az édesanyjának /односе ме ружам katonának.” Чика Миши Банка из Чоке je ову песму, која је на оба језика била подједнако популарна, отпевао истраживачу етнографу делимично на српском, делимично на мађарском језику. Српски и мађарски фолклор потичу далеко један од другог, међутим, међусобни утицаји су снажни.

Погранични регион располаже веома повољним географским и метеоролошким предусловима за развој пољопривредне производње. Међутим, тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Осим тога власничка структура обрадивог земљишта је такође неповољна, јер постоји велики број малих имања, која са собом носe и недовољно радне снаге и неефикасну употребу механизације, односно немогућност адекватног коришћења расположивих ресурса.

Нема два иста голуба – власник може да разликује и стотину њих. Голубарство је истовремено и спорт и хоби, а оно како у Мађарској, тако и у Војводини ствара заједнице. Дигитални свет сужава подмладак, док је у такмичењима донео невероватан развој.

Исто тако су добра кола као и модерна, само што немају толико могућности грешака – хвале своје вартбурге заљубљеници у ту марку окупљени на Другом националном сусрету у месту Лакителек.

У Баји је већ 24. пут организован Бајски фестивал кувања рибе. Дуго се чинило да ће Бајани моћи само код куће да кувају, међутим, мере уведене због епидемиолошке ситуације су 18. јуна ублажене и од тада могу да се организују догађаји на отвореном, уз учешће испод петсто људи.

У Сентешу је 20. јуна поново отворена Гастропијаца Гарабољ/Корпа за продају необичних занатских производа. У Дому уметности купци су били дочекивани код четрдесет стола. Разгледајући – а понегде смо и окусили понуду, констатовали смо да је људска креативност бескрајна.

Пре две године отпочела је реализација пројекта „Традиционални и стандардни квалитет – ТASQ“. Реч је о ИПА пројекту прекограничне сарадње Србије и Мађарске, чији је циљ подизање квалитета, боља промоција и лакша продаја традиционалних прехрамбених производа. Носилац пројекта у Србији је Научни институт за прехрамбене технологије који је контролисао, пре свега, здравствену исправност производа, а затим и посебна својства по којима се разликују од осталих, сличних производа на тржишту.

У свим земљама кроз које протиче, Дунав је важна туристичка одредница за коју је везан велики број садржаја и програма намењених гостима. Осим одмора поред реке и уживања у њеној лепоти и природи, туристима је омогућена и пловидба Дунавом што пружа другачији поглед и виђење дестинације.

Тридесетшестогодишњи Славко Адамов, најмлађи станар суботичког Геронтолошког центра, пример је да срећа није недостижна, ако умемо да је препознамо у оном што имамо, а не да је тражимо у оном што немамо. Иако је рођен без руку, за овог младог човека то не представља недостатак или препреку. Научио је да ради све ножним прстима и то чини веома вешто. Израстао је у потпуно самосталног човека, свестрани је спортиста, успешан је, ниже медаље и пехаре.

Протекле две године, Завод за фармацију, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду, Универзитет у Сегедину, Институт за низијско шумарство Универзитет у Новом Саду и ЈП „Палић-Лудаш“ реализовали су прекогранични пројекат у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија, посвећен новом приступу у еко и етно туризму.

Завршена је обнова ветрењаче у Горњем Св. Ивану. Она ће бити једина оваква грађевина у Мађарској која ће бити у функцији и биће погодна и за демонстрацију млевења. Међу плановима се налази и сарадња са војвођанским стручним и културним актерима.