Пре шездесет година, 10. септембра 1965. године, почела је производња нафте и природног гаса на лежишту угљоводоника Алђе. Велика количина енергије из домаће производње повећала је учинак мађарске привреде, створила нову индустријску грану, радну културу и стручну заједницу. Развој Сегедина и Алђеа је убрзан. У такозваном „херојском добу“, које је почело пре шездесет година, постављени су темељи да МОL до данас постане велика међународна компанија. Са једним од актера тог „херојског доба“, 82-годишњим Ернеом Олахом из Алђеа, присетили смо се првих деценија.

Пољопривредници, стручњаци за заштиту животне средине и водопривреду већ дуго разматрају различите идеје о томе како зауставити исушивање Јужног Алфелда и Њиршега. Пошто нема довољно ни воде ни новца, не постоје шансе ни за велике интервенције. Где постоји одговарајућа заједничка воља, могу успети локална решења, међутим, ако ни на Алфелду, а ни на сливовима великих река не буде довољно падавина, исушивање ће се наставити.

И ове године је посматрање ждралова на Велом језеру пратило већ уобичајено интересовање посетилаца, међутим, ждралова је било у знатно мањем броју него прошле године. Разлог је суша, родило је мање житарица, мање је просутог зрна, па птице не проналазе довољно хране. Према речима Андраша Алберта, руководиоца чуварске службе Управе Националног парка Кишкуншаг, мења се миграциони правац ждралова – у све већем броју лете према западној Европи.

Када би јавни превоз био добар, могло би се строже поступати против индивидуалне употребе аутомобила у центру Сегедина – рекао је др Михаљ Риго, струковни инжењер саобраћаја на предавању одржаном на Данима биоархитектуре у Новом Сегедину. Јавни превоз би био јефтинији и бржи када би на свакој линији саобраћали електрични аутобуси одговарајуће величине, који би најкраћим путем стизали до свог циља.

У Мађарској је регистровано више од милион парцела у затвореним баштама на којима се налазе мањи или већи објекти за одмор или становање. У Сегедину и Кечкемету је током 1970-их и 1980-их година подељено на хиљаде таквих плацева. Од тада је ове вртове и њихове власнике погодило више значајних друштвених промена. У Библиотeци у Кишкундорожми недавно је Габор Вашаруш, одборник у Скупштини Самоуправе Сегедина и регионални истраживач, одржао предавање о проблемима ове специфичне врсте насеља и начину живота, као и о могућим решењима.

На почетку јесени о пустињском лету

У пограничним подручјима земаља западне Европе већ постоје примери добре праксе да картицом здравственог осигурања на одређеном подручју било које суседне земље може да се користи здравствена услуга. На тај начин капацитети збрињавања могу да се рационализују и да се укине неповољни положај пограничних подручја. Европски парламент је донео уредбу о заједничком европском простору података, коју су неке земље већ унеле у свој правни систем.

„Нећемо отићи у пензију док ово не остваримо“. Обећавали су сегедински и темишварски руководиоци када су министар спољне економије и спољних послова Мађарске Петер Сијарто и Сорин Михаи Гринденау, министар за саобраћај и инфраструктуру Румуније, потписали међувладин споразум о поновној изградњи железнице Сегедин-Темишвар.

У оквиру Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса већ одавно политичари нису главни актери прекограничне сарадње, већ грађани који живе на овим просторима. Границе прелазе познаници, људи који се баве истим пословима, који имају исте хобије, месне заједнице, уметничка друштва како би одржала заједничке манифестације. На граници Мађарске и Србије већ дуго година је највећи проблем спорост и временска несигурност преласка границе. Пројекат Light Borders In DKMT укључује актере пограничног подручја да би на заједничким радионицама изнели проблеме и дали иницијативе за побољшање ситуације.

Ове године је први пут циљ дводневне Бициклистичке туре „Барток“, која се организује између Темишвара и Сегедина, уместо границе премештен на главни трг места Кибекхаза. Румунија је 1. јануара ушла у Шенгенску зону, од тада је слободан прелаз између Кибекхазе и Беба Веке. Дана 31. маја је по 28. пут организован сусрет на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије код граничног камена Triplex Confinium – много година је морало проћи да би граница постала проходна, а за сада је у потпуности остварена само на релацији Мађарска – Румунија, али се остварила.

Последња станица таласа лова на вештице је био источни руб развијеног света. У сегединским просецима против вештица 1728. године обједињени су балканско народно веровање, лажна наука демонологије Ниске земље, локална етничка и политичка ривалства, као и политичка пракса тог доба која је недвосмислено прихватила као доказ признање изнуђено мучењем. О овој теми је излагао сегедински историчар Гергељ Брандл у Универзитетској библиотеци Клебелсберг – из чега износимо фрагменте.

Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Мартовска киша није била добра само за житна поља, већ је измамила и печурке смрчке које су на врху календара гљива. Од епидемије Ковида, брање гљива је постало све популарније у Јужној Великој равници. У већим градовима често се организују курсеви знања о печуркама, а награда за проналажење гљива многе подстиче да иду у редовне шетње природом. Међутим, због климатских промена и честих суша, овде има доста гљивара, али мало гљива.

Многи су дошли у Омладински дом на отворена врата о индустријској политици у организацији Удружења Будућност Сегедина. Централна тема је била долазак кинеске фабрике BYD. Организатори су желели понудити могућност грађанима да изразе своје мишљење о развојном подухвату који суштински утиче на будућност Сегединаца.

У многим насељима се одржава дан свињокољача где упућени закољу и обраде свињу, а заинтересовани посматрају, једу и пију, олижу свих десет прстију, локална културна друштва наступају са програмом, а нисмо још видели да историчар држи предавање како су се развијали „свињски производи у народним обичајима“. У месту Кунфехерто на Свињској даћи Кунфехер има и тога. Од Иштвана Вегше може да се сазна о историји свињокоља у простору и времену.