Погранични регион располаже веома повољним географским и метеоролошким предусловима за развој пољопривредне производње. Међутим, тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Осим тога власничка структура обрадивог земљишта је такође неповољна, јер постоји велики број малих имања, која са собом носe и недовољно радне снаге и неефикасну употребу механизације, односно немогућност адекватног коришћења расположивих ресурса.

Нема два иста голуба – власник може да разликује и стотину њих. Голубарство је истовремено и спорт и хоби, а оно како у Мађарској, тако и у Војводини ствара заједнице. Дигитални свет сужава подмладак, док је у такмичењима донео невероватан развој.

Исто тако су добра кола као и модерна, само што немају толико могућности грешака – хвале своје вартбурге заљубљеници у ту марку окупљени на Другом националном сусрету у месту Лакителек.

У Баји је већ 24. пут организован Бајски фестивал кувања рибе. Дуго се чинило да ће Бајани моћи само код куће да кувају, међутим, мере уведене због епидемиолошке ситуације су 18. јуна ублажене и од тада могу да се организују догађаји на отвореном, уз учешће испод петсто људи.

У Сентешу је 20. јуна поново отворена Гастропијаца Гарабољ/Корпа за продају необичних занатских производа. У Дому уметности купци су били дочекивани код четрдесет стола. Разгледајући – а понегде смо и окусили понуду, констатовали смо да је људска креативност бескрајна.

Пре две године отпочела је реализација пројекта „Традиционални и стандардни квалитет – ТASQ“. Реч је о ИПА пројекту прекограничне сарадње Србије и Мађарске, чији је циљ подизање квалитета, боља промоција и лакша продаја традиционалних прехрамбених производа. Носилац пројекта у Србији је Научни институт за прехрамбене технологије који је контролисао, пре свега, здравствену исправност производа, а затим и посебна својства по којима се разликују од осталих, сличних производа на тржишту.

У свим земљама кроз које протиче, Дунав је важна туристичка одредница за коју је везан велики број садржаја и програма намењених гостима. Осим одмора поред реке и уживања у њеној лепоти и природи, туристима је омогућена и пловидба Дунавом што пружа другачији поглед и виђење дестинације.

Тридесетшестогодишњи Славко Адамов, најмлађи станар суботичког Геронтолошког центра, пример је да срећа није недостижна, ако умемо да је препознамо у оном што имамо, а не да је тражимо у оном што немамо. Иако је рођен без руку, за овог младог човека то не представља недостатак или препреку. Научио је да ради све ножним прстима и то чини веома вешто. Израстао је у потпуно самосталног човека, свестрани је спортиста, успешан је, ниже медаље и пехаре.

Протекле две године, Завод за фармацију, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду, Универзитет у Сегедину, Институт за низијско шумарство Универзитет у Новом Саду и ЈП „Палић-Лудаш“ реализовали су прекогранични пројекат у оквиру Интерег ИПА програма Мађарска-Србија, посвећен новом приступу у еко и етно туризму.

Завршена је обнова ветрењаче у Горњем Св. Ивану. Она ће бити једина оваква грађевина у Мађарској која ће бити у функцији и биће погодна и за демонстрацију млевења. Међу плановима се налази и сарадња са војвођанским стручним и културним актерима.

„Млади човече, да ли бисте могли да ми узгајате ганодерме?“ – изненадила је питањем једна жена Шандора Ђенђешија из Филепјакаба на еко-пијаци у Пешти где је продавао гљиве узгајане биолошким методама. Он тада није знао ни да постоји ганодерма, храстова сјајница. Овај догађај му је променио живот.

Од почетка епидемије, вирус Kовид-19 потврђен је код укупно 58 особa у Суботици. Међу онима који су се сусрели са вирусом који још увек представља велику непознаницу, и који су поделили своје искуство са нама су Равкица Бошњак, Маја Рудић и Ђура Брајков. И сви углас поручују: пазите се, уопште није безазлено.

Захваљујући браћи Николи и Немањи Бамбураћ из румског села Вогањ, Регионална развојна агенција „Срем“ отпочела је серијску производњу универзалне заштитне маске са измењивим филтером, чија је основна намена физичка заштита лица и дисајних органа од капљичних инфекција. Основни разлог покретања пројекта израде маске јесте спречавање ширења пандемије Ковид-19 у Србији.

Дани села, који су требали да се одрже у мају и јуну, редом су отказани – сада локалним челницима задају муке прославе планиране за јул. Тамо где се слави у августу или касније, још се чврсто надају. У многим местима је Дан села спојен са кирбајем – претворио се у празник локалне заједнице, заједништва, празник сусрета са онима који потичу из места. Челници и грађани га се тешка срца одричу – ако се мора.

На вашару и сточном вашару у Морахалому после карантина поново одржаног 17. маја, посетиоци су морали да носе маске, а да учествују на сопствену одговорност. Заштитне маске су се смеле занемарити само док су посетиоци јели мекике и кобасице.