Суша и друштвено-економске штете прате историју Карпатског басена. Данас ипак нема масовног страдања од глади и епидемија ако једне године изостане род. И поред тога, суша нас упозорава да је због глобалних климатских промена од 1902. године годишњи износ падавина у Карпатском басену опао за 4,2 процента.

Буњевци који живе у околини Баје желели би да још пре јесењег пописа становништва постигну да се на пописној листи налазе као самостална етничка група, те да се они који се изјашњавају као Буњевци не додају хрватској националној мањини. У Србији су Буњевци призната самостална етничка група, а челници Националног савета буњевачке националне мањине су у Баји представили којим путем су постигли свој циљ.

На Фестивалу шпаргле у Етемешу нуђено је тридесет једно јело од шпаргле. Наиме, од овог поврћа се може спремити све: паприкаш од шпаргле са кнедлама, печене шпаргле у ролованом бекону. Главни организатор гастрономије од шпаргле Јолан Варга Добо највише воли сарме са шпарглама. За десерт се припрема тирамису са шпарглама или пудинг од шпаргле којим се прелију пишкоте.

Након две године изостанка, 28. маја је поново одржан традиционални сусрет код камена граничника - Triplex Confinium на тромеђи ДКМТ Еврорегије, која ове године слави 25 година постојања. Руководиоци из Мађарске, Румуније и Србије су се сложили да је пандемија оснажила прекограничну сарадњу која се заснива на међусобном поверењу. На томе се темељи планирање и реализација нових успешних пројеката у пограничном подручју.

Обучен пас водич за слепе представља у свакодневном животу људи оштећеног вида већу помоћ од било чега. И поред тога, у Мађарској свега један проценат слепих и слабовидих има помоћ четвороножних пратилаца. Светски дан паса водича за слепе обележава се 27. априла, када инструктори и људи оштећеног вида скрећу пажњу на поменуту ситуацију и траже друштвену помоћ.

Када крајем фебруара приметимо јато ждралова у високом лету, с разлогом можемо помислити да овога пута не иду да се нахране на кукурузиштима у Хоргошу, већ се спремају за повратак у северну Европу. Ко пре стигне кући, њему ће припасти најбоље гнездиште. Климатске промене, између осталог, мењају и правац и циљна подручја сеобе птица. Ждралови су лепе и занимљиве птице – њихова сеоба је на многим местима постала туристичка атракција.

Пети талас проузрокован варијантом омикрон још није прошао, али се чини да постојећу опасност више ни већина грађана, ни предузећа која желе да производе, а ни политичари који зависе од гласача више не сматрају довољним да се задрже мере ограничења. Ове године ће поново бити поворке маскара у Баји, Фестивал ракије у Сегедину, Дан семена у Кечкемету. Људи желе да путују подједнако – на посао, да се забављају, да троше новац.

На почетку породично право није улазило у заједничку европску регулативу. Међутим, „четири слободе“ Европске уније: слободан проток робе, капитала, услуга и људи, као и боравак, све су више захтевали партнерске односе и брак људи различите националне припадности и држављанства, места рођења. Тамо где се склапа брак, биће и развода и родитељског старања, као и деобе имовине – како то покушава да регулише Европска унија?

У Мађарској су се 2021. године десила брутална тровања птица. Починиоци – вероватно домаћини и ловци – постављали су мамце са нервним агенсима од којих страдају сва жива бића која долазе у њихову близину: прво инсекти, а потом славуји који покупе инсекте, и на крају еја мочварица која поједе отрованог славуја. Због тога су потребни пси трагачи за откривање отровних мамаца и животињских лешева.

Услед прелазног слабљења светске пандемије, људи су поново почели да путују. Испоставило се да ни путна мрежа, ни култура саобраћаја, а ни пропусна моћ граница нису способни за несметано одвијање оволиког промета.

Протеклих деценија је на Пешчари толико опао ниво подземних вода, да се више не може очекивати одржавање животворне влаге од кише. Садашњи водорегулациони системи штите од краткотрајних, али опасних унутрашњих вода. Међутим, данас прети већа опасност од лагане суше која уништава живи свет.

Уколико престане задатак због којег се дата врста животиња узгаја, тешко је сачувати основне карактеристике расе. Мало је стоке на испаши, за већину паса гонича се само на такмичењима сазна да ли још умеју да терају стоку.

У Мађарској је физиолошки утицај трајних топлотних таласа први пут испитиван 2007. године. Те године је током десет дана – између 16. и 25. јула – просечна дневна температура била изнад 25 степени. Дана 20. јула је у три регије дневна просечна температура прешла чак и 30 степени. Раст броја смртних случајева је тачно пратио температурне податке. Најтоплије је било у Јужној низији, где је у поменутом периоду преминуло и највише људи.

За 200. рођендан ветрењача турбулентне судбине у Дорожми доживела је да тешко млинско камење уместо једра окреће електрични мотор. Одлучено је да се не реконструише само аутентична конструкција из 19. века и индустријски споменик, већ симбол једне заједнице, туристичка атракција и место догађаја на отвореном.

Локална историја у неким периодима гори великим пламеном, а у некима се полако гаси. Након ратова и криза, много тога се принудно прећути, а после, када забрана попусти, након неколико деценија избије на површину до тада само половично позната прошлост. Многонационални Бачалмаш је пропатио период Другог светског рата – последице и успомене су донеле сјајан успон историји места. О томе смо разговарали са историчарком локалне историје Едитом Сенаши Хартон.