Повремено се однос друштава према природној средини мења. У неким временским периодима има покушаја да се „савлада“, „покори“ природа, а променом времена у први план долази очување природних вредности. Пре педесет година, 1. јануара 1975. године основан је Национални парк Кишкуншаг са задатком да процени и заштити природне вредности Међуречја Дунава и Тисе по старом називу: Између две воде.

У Јужном Алфелду постоје насељена места, као на пример Домасек поред Сегедина, где је један од најважнијих извора егзистенције узгајање шаргарепе. Производи се под фолијом и на њиви, продаје велепродајaма или домаћицама на сегединској пијаци на Тргу Марс. Колико ће произвођач са Пешчаре добити за понуђену робу зависи, осим стручности и марљивости, и од међународних тржишних прилика.

Грађани и предузећа у Румунији и Бугарској су морали да чекају четрнаест година да након придруживања Европској унији постану пуноправни чланови и Шенгенске зоне. Од 1. јануара 2025. године пут је слободан не само од Надлака до Амстердама, већ коначно и од Једренa на турској граници до Надлака. Посматрајући из Мађарске, остало је једино вишечасовно, а за камионе и вишедневно чекање на граници Мађарске и Србије. Резимираћемо зашто је каснило проширење Шенгенске зоне и које је последице имало за наш простор да су коначно подигнуте рампе.

Тешко је приказати и говорити нешто ново на фестивалу који је први пут одржан пре 38 година, и осим три године епидемије ковида, сваке године пре Божића је поново организован. И ове године је био прекрасан Фестивал цвећа ФЛОРА и Национални фестивал грнчара у Кецелу. Продужени викенд почетком децембра је због деце обогаћен адвентском вревом. Такмичари у аранжирању цвећа су овог пута украшавали аутомобиле и мото-тркачу Светом Николи су правили имендански букет.

Сеоба ждралова је повратна јесења атракција код Белог језера надомак Сегедина. Управа Националног парка Кишкуншага заинтересованим на манифестацији Ждраловање, поред низа атракција, нуди и стручна сазнања. Тамо смо дознали да је некада Дунав текао источно од Сегедина, а заштита природе и рибарство су потиснули пастире који су водили стоку на испашу. Такође смо дознали да би се узалуд узгајало више рибе, Мађари се плаше рибљих костију.

Здравље је важније од подручја на којем живиш. Здравствено збрињавање становништва пограничног подручја не може да зависи од тога да упркос томе што се у њиховој близини налази место за пружање здравствених услуга, не могу да их користе, јер за то треба да се пређе граница, а у суседној држави се остварује другачија правна и финансијска регулатива. Европска комисија и Асоцијација европских пограничних регија (AEBR) воде истрајну борбу за отклањање препрека које представљају границе.

Прошлог лета је на Пешчари око пет степени била већа температура од вредности из времена пре индустријске револуције. Уколико то остане тако и не пронађе се ефикасно решење, привређивање ће се онемогућити. Цивилна организација aHang/Глас је у Дому за догађаје Златно око у Морахалому окупила истраживаче природне географије, екологе, домaћине са Пешчаре да би разматрали разлоге и могућности.

Од 448 милиона становника Европске уније, 150 милиона живи у близини националних граница, то јест у низу животних области суочавају се са оградама што представљају границе. Упркос томе што у шенгенској зони не постоји гранична контрола, ипак рад, школовање, коришћење здравствених услуга у суседној земљи и даље отежавају многе препреке. О њиховом препознавању и начину отклањања широм Европе одржавају се бројне конференције. Тако је у Сегедину 1. октобра у организацији Еврорегије ДКМТ одржано стручно саветовање о препрекама прекограничног промета болесника и о могућностима њиховог решења.

„Када сам срела толико људи од меса и крви у којима живи орган других, јасно и сигурно сам осећала да је вредело поклонити употребљиве органе мог сина, јер он ту у овим људима и даље живи. Од тог осећања су нам пали окови, од тада лакше живимо са болом.“

Пре тридесет пет година, 1989. године, Морахалом је добиo статус града. Тешко је и набројати чиме је све од тада постало богатије ово насеље које је овог викенда годишњицу прославило породичним празником. Били смо на обновљеном вашаришту, на Дану ватрогасаца, на избору спортске дисциплине, а и на заједничком кувању породица и пријатеља.

Пут ликовног уметника Роланда Казија је кренуо са једног салашарског шора Келебије. Млади стваралац је 2014. године завршио Уметнички универзитет Мохоли-Нађ. Његов мастер-рад: Вергл празноверја га је напрасно учинио познатим у стваралачким круговима. По форми је комбинација интерактивне инсталације и понекад изненађујуће далеких ликовних техника које је током студија савладао, а по садржају приказује фрагменте света народног веровања свог родног краја. На изложби поводом стоте годишњице постојања Келебије представљен је и Вергл празноверја.

Нимало није једноставан прелазак границе између Мађарске и Србије преко садашњих Шенгенских граница. У мађарско-српској граничној зони грађани, предузећа, цивилне организације две земље и даље сарађују у многим областима, а очекује се и даљи значајан развој. Међутим, у том смислу би требало у великој мери побољшати услове преласка границе, укључујући у припрему локалне актере: самоуправе, предузетнике, туристичке актере, људе који свакодневно путују преко границе на посао и школу. Овоме помаже нови пројекат Еврорегије ДКМТ и Владе АП Војводине који прилази заинтересованима, реализује процене стања, дијалоге, студије и стручне иницијативе доносиоцима одлука.

Градоначелник Кибекхазе Роберт Молнар после пет мандата, након 22 године, одлази са те функције. Када је 2002. године ступио на функцију, село је било далеко неразвијеније од осталих насељених места агломерације околине Сегедина. Требало је довести у ред функционисање места, унапредити и изградити заједнице. Роберт Молнар, који одлази својом одлуком, а још увек има само 53 године, каже да потомцима остављају село које не само што добро функционише, већ и село које се може волети и које одише љубављу.

Градоначелник Кибекхазе Роберт Молнар после пет мандата, након 22 године, одлази са те функције. Када је 2002. године ступио на функцију, село је било далеко неразвијеније од осталих насељених места агломерације околине Сегедина. Требало је довести у ред функционисање места, унапредити и изградити заједнице. Роберт Молнар, који одлази својом одлуком, а још увек има само 53 године, каже да потомцима остављају село које не само што добро функционише, већ и село које се може волети и које одише љубављу.

Почетком јула становништво Јужног Алфелда и Војводине већ пати од другог дуготрајног топлотног таласа. На овим просторима смо до сада постигли критични праг: у односу на време пре индустријске револуције, просечна годишња температура је порасла за степен и по. Живот је постао мање комфоран, старији и болесни људи су у опасности, врућина и суша скоро да онемогућују пољопривредну производњу.