У 21. веку толико се убрзало време да човечанство за сто година може да оствари развој који одговара развоју двадесет хиљада ранијих година. Не можемо да се правимо да вештачка интелигенција не постоји. Деци је тај свет природна средина у којој одрастају. А колико заостаје школски систем од данашњих и још више од сутрашњих захтева? О овој теми смо слушали психолога др Еву Ђармати у оквиру серијала манифестација Менторска мрежа која је организована у сегединском Дому манифестација ИХ.

Сегединско непрофитно ДОО за истраживање житарица – назив који данас носи - ове године обележава 100. годишњицу оснивања. У припреми је јубиларни годишњак, организује се центенаријски сусрет пољопривредника, одржаће се специјална презентација сорти. Истовремено ће бити приређена и серија ретроспективе под називом Сто година знања у сваком семену – на којој ће се присећати минулих деценија они који о њима највише знају, јер су и сами били учесници.

Многима представља проблем када се у породици неко трајно разболи или ће се пре или после разболети, што ће захтевати трајну негу. Често се дешава да се хронична болест не може лечити и болесниково стање се временом погоршава, те на крају и премине. Процес погоршања стања како код болесника, тако и код сродника проузрокује тескобу и депресију. Могу да искрсну и материјални проблеми, а нега болесника захтева посебно знање, опрему, много психичке снаге и стручно знање. Од кога можемо очекивати помоћ, када нам се ово догоди?

„Темељ сваког планирања је упознавање себе“ – изјавио је 2019. године, не дуго пред смрт географ Балинт Чатари, најефектнији организатор регионалних истраживања у Мађарској, који је живео и радио у Кечкемету. Систематско научно испитивање Алфелда је почело пре педесет година. Из првобитне екипе више изврсних истраживача је последњих година преминуло. Седма конференција истраживача Алфелда је уједно била помен на њих, дивове Алфелда.

Скоро у свим интервјуима испитивачи питају успешне жене како усклађују свој рад са подизањем деце. Успешне мушкарце о томе ретко када питају. У свету науке појављује се све више жена и све већи број иницијатива подржава девојке да се приликом професионалне оријентације окрену према науци, са посебним освртом на природне науке.

Године 2015. Уједињене нације су 11. фебруар прогласиле за Светски дан жена и девојака у науци. Циљ тога је био да се усмери пажња на неједнакост полова у науци. Једна од могућности је да се постављају узори – таква је постала Мађарица Каталин Карико чија су одликовања која су јој додељена широм света представљена на фото-изложби отвореној поводом Светског дана у седишту Сегединске академске комисије.

Сунце емитује толико енергије на Земљу за сат и по колико је довољно за одржавање садашњег начина живота човечанства за целу годину. Темељ енергетског снабдевања земаљског живота су сунчеви зраци, али биљке ово користе много ефикасније од човечанства које поседује велико знање. Ратови и кризе убрзавају добијање и широко коришћење обновљивих енергија, међу њима првенствено сунчеве енергије.

Број домаћих и међународних одликовања Каталин Карико је преко осамдесет. Можда од Србина Николе Тесле није било научника, проналазача пореклом из ових крајева којег је свет у оволикој мери признао као мађарску биохемичарку која је заједно са Древом Вајсменом израдила mRNS технологију непроцењиве вредности за време епидемије ковида.

Млади јапански историчар Минамизука Шинго је 1972. године добио стипендију и боравио неколико месеци у Мађарској. Заљубио се у земљу, касније се вратио и научио веома тежак мађарски језик, из близине истраживао утицаје које је произвела промена власти 1989-90. године у селима јужног Алфелда. Његови пријатељи из Мађарске издају већ другу књигу у част осамдесетогодишњег професора.

Узалуд имамо ласере светског ранга, ако не буде оних који ће њима истраживати. А данас је по целом свету проблем подмладак истраживача у области технике и природних наука. Децу у основној школи не успеју да заинтересују за физику, хемију, чак ни наставници не врше експерименте, а камоли ђаци. Визиторски центар Института за ласерска истраживања ELI-ALPS у Сегедину демонстрира процесе разумљиво и интерактивно.

Иако се ђаци углавном не радују претерано крају летњег распуста и почетку школе, ове године је ситуација била потпуно другачија. Школарци у Србији су с нестрпљењем чекали да се врате у школске клупе, у које нису сели још од средине марта, јер су због епидемије коронавируса наставу пратили онлајн, од својих кућа. У прилог томе да су им недостајали школска атмосфера и другари, говори и податак да се чак 96,3 одсто ученика изјаснило да ће наставу пратити у школи, док се само 3,7 одсто определило за учење на даљину.

У основној школи једног сегединског стамбеног блока птичја башта учи децу познавању природе и свесном ставу према животној средини. Овде раде заједно деца и одрасли, наставници и студенти који непосредно посматрају како природа функционише и како могу да се заштите од штетних утицаја средине.

Сегедин је на више начина погођен у борби против епидемије корона вируса. У вези са неколико актуелних питања пандемије затражили смо одговор од Ернеа Дуде, млађег, првог успешног менаџера истраживања у Мађарској, оснивача и председника-генералног директора СОЛВО Ад. које је покренуто из Сегедина и у својој области је глобални лидер на тржишту.

У ИТ центру „Digtal Hive“ у Суботици, одржана је завршна конференција пројекта „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику – РИЛИАМ“, који је реализован у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија, са циљем пружања подршке малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Тама је све вреднији део природе. Данас се небо само на мало места види без већих загађења светлости, као што су наши преци могли да га виде пре проширења великих индустријских погона и јавне расвете снажног ефекта. Што мање светлосних загађења погађа ноћно небо, то су бољи услови за астрономска истраживања. Подршком ИПА програма, астрономи из Новог Сада и Баје сарађују на споју развоја који истовремено служи истраживањима и туризму.