Стручњаци са универзитета из Србије и Мађарске, у оквиру прекограничног пројекта ПЛАНТСВИТА, раде на развоју два иновативна производа на бази микроорганизама, који ће допринети побољшању квалитета обрадивог земљишта.

Захваљујући пројекту „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику — РИЛИАМ“, који се реализује у оквиру прекограничног програма Мађарска-Србија, на Високој техничкој школи струковних студија у Суботици и на Универзитету у Сегедину, отворене су лабораторије које ће служити као подршка малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Јавно предузеће „Палић-Лудаш“ је у оквиру прекограничног пројекта „Одрживо управљање воденим стаништима прекограничног слива језера Палић и Лудаш“, организовало истраживачко-едукативни камп у ком су учествовали ученици и студенти из Суботице и Баје из Мађарске са својим професорима. Током седам дана, они су се упознали са природним вредностима заштићених подручја и угрожавајућим факторима.

Академија научника у Сегедину покушава да реши проблем зашто многа најталентованија деца не студирају на универзитетима у Мађарској. А они што оду као суденти, тешко да ће се вратити као научници. С једне стране због тога што ће доживотне везе успоставити већ у иностранству, а с друге стране због тога што су услови научног рада и приходи истраживача мање конкурентни.

Све је више оних који нису (само) љубитељи познатих туристичких знаменитости, већ јединствених и ретко виђених малих чуда. Када у атару Келебије и Ашотхалома цвета шафраника, долазе многи заитересовани.

Можда ће се ускоро обистинити и идеја да наш мобилни телефон испише прогнозу времена за нашу улицу – да ли се очекује провала облака, односно шта треба да урадимо како бисмо смањили штете које би она могла да проузрокује.

Због све израженијих климатских промена, многе инвазивне биљне врсте се убрзано шире и одомаћују, посебно на пољопривредним површинама, због чега је неопходна едукација пољопривредика, али и осталих чинилаца, у погледу сузбијања првенствено амброзије, али и многих других, све заступљенијих коровских биљака. Један од циљева пројекта „Заштита природе од инвазивних биљних врста“, управо је едукација.

Ових дана су објављене најновије карте Базе података европског земљишног пoкривача и коришћења земљишта, CORINE Land Cover (CLC), које представљају најновију ситуацију, а које садрже важне податке и о територији Еврорегије ДКМТ.

Сегедин је један од огледних градова у оквиру међународног програма „Nature4Cities” који истражује решења урбане архитектуре заснована на природи, који се остварује уз сарадњу 28 партнера.

Друштво за рекреацију источне средње Европе и Колегијум за високо образовање војвођанских Мађара потписали су споразум о сарадњи у промовисању и примењивању научних резултата и поузданих метода у области унапређивања здравља.

Мађарски истраживачи такође могу допринети развоју аутомобила који штите животну средину и смањењу глобалног загревања. Човечанство је способно да коригује штете које је проузроковало у природи, а овоме може допринети и иноваторска елита мањих земаља.

Брза и масна храна, превише слаткиша и сокова, као и прескакање оброка – тако се храни већина средњошколаца, упозоравају стручњаци. Због тога, као и сваке године, а поводом Светског дана хране, који се обележава 16. октобра, лекари суботичког Завода за јавно здравље, организовали су семинар о правилној исхрани у Гимназији „Светозар Марковић“.

Студенти једног од најбољих кинеских универзитета, боравили су прошлог месеца у Суботици, где су у компанији АТБ Север, обављали стручну праксу.

У организацији Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, у Визиторском центру у Хајдукову, одржан је семинар намењен управљачима заштићених подручја на тему „Заштита природе од инвазивних биљних врста“. Семинар се реализује у оквиру истоименог ИНТЕРРЕГ ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија – Мађарска.

У оквиру изборног предмета традиционални материјали, који студенти Грађевинског факултета у Суботици слушају на другој години, само у једном семестру настале су три значајне иновације намењене градњи кућа. Идеје су потекле од професора Милана Кекановића, познатог суботичког иноватора, али су их студенти додатно разрадили и реализовали.