Узалуд имамо ласере светског ранга, ако не буде оних који ће њима истраживати. А данас је по целом свету проблем подмладак истраживача у области технике и природних наука. Децу у основној школи не успеју да заинтересују за физику, хемију, чак ни наставници не врше експерименте, а камоли ђаци. Визиторски центар Института за ласерска истраживања ELI-ALPS у Сегедину демонстрира процесе разумљиво и интерактивно.

Иако се ђаци углавном не радују претерано крају летњег распуста и почетку школе, ове године је ситуација била потпуно другачија. Школарци у Србији су с нестрпљењем чекали да се врате у школске клупе, у које нису сели још од средине марта, јер су због епидемије коронавируса наставу пратили онлајн, од својих кућа. У прилог томе да су им недостајали школска атмосфера и другари, говори и податак да се чак 96,3 одсто ученика изјаснило да ће наставу пратити у школи, док се само 3,7 одсто определило за учење на даљину.

У основној школи једног сегединског стамбеног блока птичја башта учи децу познавању природе и свесном ставу према животној средини. Овде раде заједно деца и одрасли, наставници и студенти који непосредно посматрају како природа функционише и како могу да се заштите од штетних утицаја средине.

Сегедин је на више начина погођен у борби против епидемије корона вируса. У вези са неколико актуелних питања пандемије затражили смо одговор од Ернеа Дуде, млађег, првог успешног менаџера истраживања у Мађарској, оснивача и председника-генералног директора СОЛВО Ад. које је покренуто из Сегедина и у својој области је глобални лидер на тржишту.

У ИТ центру „Digtal Hive“ у Суботици, одржана је завршна конференција пројекта „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику – РИЛИАМ“, који је реализован у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија, са циљем пружања подршке малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Тама је све вреднији део природе. Данас се небо само на мало места види без већих загађења светлости, као што су наши преци могли да га виде пре проширења великих индустријских погона и јавне расвете снажног ефекта. Што мање светлосних загађења погађа ноћно небо, то су бољи услови за астрономска истраживања. Подршком ИПА програма, астрономи из Новог Сада и Баје сарађују на споју развоја који истовремено служи истраживањима и туризму.

Захваљујући Споразуму о сарадњи који су потписали представници Универзитета у Сегедину и Универзитета Привредна академија у Новом Саду, биће омогућена размена студената и професора, заједничко учешће на истраживачким пројектима, организовање стручних конференција и објављивање радова.

Ученици основних и средњих школа Војводине по десети пут су били део пројекта „Енергија је свуда око нас“, који спроводи новосадски Центар за развој и примену науке, технологије и информатике. Циљ је да се код најмлађих развија савестан однос према природи и укаже на важност рационалног коришћења енергије.

Стручњаци са универзитета из Србије и Мађарске, у оквиру прекограничног пројекта ПЛАНТСВИТА, раде на развоју два иновативна производа на бази микроорганизама, који ће допринети побољшању квалитета обрадивог земљишта.

Захваљујући пројекту „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику — РИЛИАМ“, који се реализује у оквиру прекограничног програма Мађарска-Србија, на Високој техничкој школи струковних студија у Суботици и на Универзитету у Сегедину, отворене су лабораторије које ће служити као подршка малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Јавно предузеће „Палић-Лудаш“ је у оквиру прекограничног пројекта „Одрживо управљање воденим стаништима прекограничног слива језера Палић и Лудаш“, организовало истраживачко-едукативни камп у ком су учествовали ученици и студенти из Суботице и Баје из Мађарске са својим професорима. Током седам дана, они су се упознали са природним вредностима заштићених подручја и угрожавајућим факторима.

Академија научника у Сегедину покушава да реши проблем зашто многа најталентованија деца не студирају на универзитетима у Мађарској. А они што оду као суденти, тешко да ће се вратити као научници. С једне стране због тога што ће доживотне везе успоставити већ у иностранству, а с друге стране због тога што су услови научног рада и приходи истраживача мање конкурентни.

Све је више оних који нису (само) љубитељи познатих туристичких знаменитости, већ јединствених и ретко виђених малих чуда. Када у атару Келебије и Ашотхалома цвета шафраника, долазе многи заитересовани.

Можда ће се ускоро обистинити и идеја да наш мобилни телефон испише прогнозу времена за нашу улицу – да ли се очекује провала облака, односно шта треба да урадимо како бисмо смањили штете које би она могла да проузрокује.

Због све израженијих климатских промена, многе инвазивне биљне врсте се убрзано шире и одомаћују, посебно на пољопривредним површинама, због чега је неопходна едукација пољопривредика, али и осталих чинилаца, у погледу сузбијања првенствено амброзије, али и многих других, све заступљенијих коровских биљака. Један од циљева пројекта „Заштита природе од инвазивних биљних врста“, управо је едукација.