Скоро у свим интервјуима испитивачи питају успешне жене како усклађују свој рад са подизањем деце. Успешне мушкарце о томе ретко када питају. У свету науке појављује се све више жена и све већи број иницијатива подржава девојке да се приликом професионалне оријентације окрену према науци, са посебним освртом на природне науке.

Године 2015. Уједињене нације су 11. фебруар прогласиле за Светски дан жена и девојака у науци. Циљ тога је био да се усмери пажња на неједнакост полова у науци. Једна од могућности је да се постављају узори – таква је постала Мађарица Каталин Карико чија су одликовања која су јој додељена широм света представљена на фото-изложби отвореној поводом Светског дана у седишту Сегединске академске комисије.

Сунце емитује толико енергије на Земљу за сат и по колико је довољно за одржавање садашњег начина живота човечанства за целу годину. Темељ енергетског снабдевања земаљског живота су сунчеви зраци, али биљке ово користе много ефикасније од човечанства које поседује велико знање. Ратови и кризе убрзавају добијање и широко коришћење обновљивих енергија, међу њима првенствено сунчеве енергије.

Број домаћих и међународних одликовања Каталин Карико је преко осамдесет. Можда од Србина Николе Тесле није било научника, проналазача пореклом из ових крајева којег је свет у оволикој мери признао као мађарску биохемичарку која је заједно са Древом Вајсменом израдила mRNS технологију непроцењиве вредности за време епидемије ковида.

Млади јапански историчар Минамизука Шинго је 1972. године добио стипендију и боравио неколико месеци у Мађарској. Заљубио се у земљу, касније се вратио и научио веома тежак мађарски језик, из близине истраживао утицаје које је произвела промена власти 1989-90. године у селима јужног Алфелда. Његови пријатељи из Мађарске издају већ другу књигу у част осамдесетогодишњег професора.

Узалуд имамо ласере светског ранга, ако не буде оних који ће њима истраживати. А данас је по целом свету проблем подмладак истраживача у области технике и природних наука. Децу у основној школи не успеју да заинтересују за физику, хемију, чак ни наставници не врше експерименте, а камоли ђаци. Визиторски центар Института за ласерска истраживања ELI-ALPS у Сегедину демонстрира процесе разумљиво и интерактивно.

Иако се ђаци углавном не радују претерано крају летњег распуста и почетку школе, ове године је ситуација била потпуно другачија. Школарци у Србији су с нестрпљењем чекали да се врате у школске клупе, у које нису сели још од средине марта, јер су због епидемије коронавируса наставу пратили онлајн, од својих кућа. У прилог томе да су им недостајали школска атмосфера и другари, говори и податак да се чак 96,3 одсто ученика изјаснило да ће наставу пратити у школи, док се само 3,7 одсто определило за учење на даљину.

У основној школи једног сегединског стамбеног блока птичја башта учи децу познавању природе и свесном ставу према животној средини. Овде раде заједно деца и одрасли, наставници и студенти који непосредно посматрају како природа функционише и како могу да се заштите од штетних утицаја средине.

Сегедин је на више начина погођен у борби против епидемије корона вируса. У вези са неколико актуелних питања пандемије затражили смо одговор од Ернеа Дуде, млађег, првог успешног менаџера истраживања у Мађарској, оснивача и председника-генералног директора СОЛВО Ад. које је покренуто из Сегедина и у својој области је глобални лидер на тржишту.

У ИТ центру „Digtal Hive“ у Суботици, одржана је завршна конференција пројекта „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику – РИЛИАМ“, који је реализован у оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија, са циљем пружања подршке малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.

Тама је све вреднији део природе. Данас се небо само на мало места види без већих загађења светлости, као што су наши преци могли да га виде пре проширења великих индустријских погона и јавне расвете снажног ефекта. Што мање светлосних загађења погађа ноћно небо, то су бољи услови за астрономска истраживања. Подршком ИПА програма, астрономи из Новог Сада и Баје сарађују на споју развоја који истовремено служи истраживањима и туризму.

Захваљујући Споразуму о сарадњи који су потписали представници Универзитета у Сегедину и Универзитета Привредна академија у Новом Саду, биће омогућена размена студената и професора, заједничко учешће на истраживачким пројектима, организовање стручних конференција и објављивање радова.

Ученици основних и средњих школа Војводине по десети пут су били део пројекта „Енергија је свуда око нас“, који спроводи новосадски Центар за развој и примену науке, технологије и информатике. Циљ је да се код најмлађих развија савестан однос према природи и укаже на важност рационалног коришћења енергије.

Стручњаци са универзитета из Србије и Мађарске, у оквиру прекограничног пројекта ПЛАНТСВИТА, раде на развоју два иновативна производа на бази микроорганизама, који ће допринети побољшању квалитета обрадивог земљишта.

Захваљујући пројекту „Регионална иновациона лабораторија за индустријску аутоматизацију и мехатронику — РИЛИАМ“, који се реализује у оквиру прекограничног програма Мађарска-Србија, на Високој техничкој школи струковних студија у Суботици и на Универзитету у Сегедину, отворене су лабораторије које ће служити као подршка малим и средњим предузећима у областима примене иновационих технологија.