Ставове Андраша Ленђела су на доминантан начин обликовале године проведене на Катедри за историју Више педагошке школе у Сегедину на челу са Иштваном Нађом. Иако га на почетку није највише интересовала историја већ књижевност и историја културе, слободан дух и отворене, плодне дискусије, приступ важним делима доступним само реткима, извели су га на пут ред познатих историчара.
Ленђел се интересовао за историју књижевности и културе. Живео је у Сегедину, имао је лак приступ културном наслеђу Сегедина – док је непрестано био присутан у актуелном интелектуалном животу града. Посебно се много бавио животним делима и системом међусобне повезаности Ђуле Јухаса, Атиле Јожефа, Иштвана Темеркења, Ференца Морe или од каснијих стваралаца Иштвана Баке. Истовремено је одржавао контакте са водећим ствараоцима интелектуалног живота „мејнстрима“ главног града, односно са интелектуалним радионицама војвођанских Мађара, међу њима и са часописом Új Symposion и његовим кругом.
Ауторе и дела је представљао и вредновао заједно са њиховим социолошким системом веза, указивао на правце локалне, националне и међународне средине, као и на њихов замршени систем међусобног утицаја. Они који цене Ленђелово дело без изузетка наглашавају да је много читао, меморисао мноштво чињеница и података тако их синтетизујући извео важне закључке.
Филозоф Алпар Лошонц, један од водећих личности војвођанског интелектуалног миљеа, у есеју „Достојанство маргиналности“, у којем презентујући једну од Ленђелових књига објашњава да се аутор бави аутсајдерима, удаљених од токова главних збивања. У друштвима где „мејнстрим“ култура не интегрише другачија стремљења већ их истискује, тлачи, они који су остали изван, често стварају алтернативу, контракултуру.
На темељима контракултуре увек се јавља стремљење ка стварању контрамоћи. Опште прихваћена култура детаље из прошлости који се уклапају у њен систем вредности уздиже и велича, док друге прећуткује и негира. Детаљна истраживања Ленђела и њему сличних аутсајдера омогућавају да наспрам политике сећања која служи циљевима моћи, открије целокупну стварност и тиме ствара могућност за оквире другачијег тумачења.
Са делима Андраша Ленђела су долазиле у контакт истакнуте личности мађарског интелектуалног живота. Међу њима историчар Ђерђ Литван, филозоф Гашпар Тамаш Миклош, књижевни историчар, уредник, књижевник и легендарни учитељ више генерација Михаљ Илиа. Студије о животном Ленђеловом делу - које су раније објављене а сада само сакупљене - похваљује и Ласло Физи, главни уредник литерарног часописа из Кечкемета Forrás/Извор. Из војвођанске средине у књизи се налазе мисли већ поменутог Алпара Лошонца и песника и есеисте Абела Дешија.
Књигу је саставио фолклориста у пензији заједно са болесним Андрашом Ленђелом који упркос томе и даље ради; управо je сада завршио уређивање обимне књиге студија „Минервина сова“. Заједно са историчарем Ласлом Марјануцем, у друштвеној сали Библиотеке „Шомођи“, представио је књигу на чијем омоту ce са задње стране налази метафора – објашњење наслова „Упалити другачију свећу…“. Као што је Ерне Киш и усмено поновио: свећа осветљава мали круг, али има сопствену светлост. У данашњој конфузији светлости и светлосних загађења даје тачну и реалну слику о томе што у свом уском кругу осветли и учини видљивим.
