Продавце и госте овогодишњег сегединског винског фестивала на Тргу дом од 17. до 21. септембра, уместо Михољског лета, дочекала је права врућина, пет прелепих поподнева, вечери и звезданих ноћи. Долазила је маса људи: мештани и гости да би дегустирали најврснија вина најбољих подрума, и да би укусе раздвајали сиром, мекикама или печеном коленицом.
Активирана су сва чула: очи су опажале шаренило врве, светла, универзитетске зграде којима је Трг опкољен, осветљене торњеве катедрале које парају небо. Уши су радиле пуном паром, да би од буке концерата и других друштава чуле саговорнике. Јела и пића имају диван мирис и како струји ваздух, тако се мењају – макар седео један човек за столом.
Универзитетски градови очекују поново оне који су у животу провели од три до пет година у њима: најлепше године које највише остају у сећању. Често и радо долазе. За ово није потребна организација, довољно је отићи на Трг, помешати се у маси да би се наишло на познанике. Вино отвара језик, па и непознати брзо постану познаници.
Гурманлук или снобизам, али могу да се погледају називи породичних винарија које су постале чувене и признате. Ту су Бок, Сауска, Гере Тамаш, Дужи Тамаш, Бала Геза, Лапоша Беце, Винска кућа Дегенфелд, Подрум Свети Бенедикт, Винска кућа Патрициус. Са Алфелда Фритман и Гедеон. И још много других – укупно 120 винарија. Додатно још и дестилерија ракије, а пивопијама павиљон занатског пива.
У суботу је на позорници Фабрике стакла CE Glass наступио локално већ одавно познати оркестар Шминк. Солиста Емеке Тот – аутентичан мађарски глас Тине Тарнер – у цивилу професорица математике у Основној школи у улици Беке. Брзо се сазнало да су део њених обожаватеља њени некадашњи ђаци. Док су махали рукама у ритму музике, скандирали су: ко-ре-пе-ти-ра-ње, ко-ре-пе-ти-ра-ње!
Ко је имао времена и стрпљења, на Тргу вина могао је нешто и да научи. Тако на пример, у павиљону фирме Игре старих времена где су се продавале друштвене игре, могла су се научити њихова правила. „Alquerque“ је рецимо древна египатска игра која развија логичко размишљање, препознавање ситуација, способност доношења одлука, као и стратешке способности. Може да се игра од шесте године до смрти, правила се брзо науче, а ова игра је, једноставно, ипак невероватно замршено чудо људског мозга.
Заиста смо научили да нису сви десерти јестиви. Миришљаве свеће Радионице декора Намирон су направљене од сојиног воска, имају облик „правих“ посластичарских колача, али не могу да се једу, већ само да се миришу.
Наравно, Вински трг је прича о винима и јелима која неутралишу желудачну киселину. Децилитар вина од 1500 форинти могли смо да неутралишемо лепињом од 3500 форинти, хамбургером од 4500 форинти, мекиком од 2700 форинти – а просте „босоноге“ мекике су се продавале већ за 1500 форинти.
