На веб-страници Савета произвођача поврћa и воћa Мађарске FruitVeb скоро свакодневно се мењају информације о формирању цене шаргарепе у Украјини, Аустрији и Пољској. И за произвођаче из Домасека је била добра вест да је крајем новембра прилично порасла цена шаргарепе на пијацама на велико у Кијеву. Наиме, ово је омогућило да расте и цена шаргарепе узгајане у другим земљама источне средње Европе.
Након пада комунистичког режима, у Украјини се коришћењем одличних природних услова веома брзо развијала пољопривредна производња. Након избијања рата, Европска унија је олакшала допремање украјинске робе на јединствено тржиште. Због увоза јефтиног украјинског жита у више земаља Европске уније пољопривредници су протестовали. Међутим, у случају и мање значајних производа тржишта се понашају као да је Украјина већ чланица Европске уније. Цена шаргарепе у Украјини утиче на њену цену и у Мађарској, Србији, Аустрији и Пољској.
Подмлађује, помаже у мршављењу и штити од срчаних обољења – рекламирају конзумирање шаргарепе у магазинима о начину живота. Она садржи један веома важан антиоксидант, бета-каротин. Требало би да се једе (и) сирова. Они који је препоручују кажу да испуњава прохтеве за слатким – иако је упитно може ли да се надмеће са дубајском чоколадом и сличним модерним слаткишима. Могла би се доста јести и кувана, јер садржи релативно мало калорија. Наравно, децу то не интересује – њима се у Мађарској шаргарепа намеће реченицом: ко једе, тај ће научити да звижди.
Помислили бисмо да није толико тешко узгајати ово просто поврће. Али има ту и мало лукавства: рецимо, да изгледа упадљиво. Сматра се да лепа шаргарепа има правилан облик, сужава се у облику леденице, или се правилан облик цеви завршава у репићима. Важно је да унутрашње тврђе „језгро“ буде узано, а спољашња слатка кошуљица дебела и лепе наранџасте боје. Изузетно је важан козметички изглед шаргарепе – ако се превише залива, бактерије на њеној површини стварају флеке, ако се не залива довољно, осуши се и постане смежурана. Гриње у тлу изгризу површину – због тога изгуби допадљивост.
Узгој шаргарепе већ традиционално захтева много пажње и ручног рада. На Пешчари су ове послове годинама радили страни радници из Румуније, за не сувише високу плату. Због повећања понуде радних места и већих зарада све их је мање и намеће се захтев да би људски рад требало заменити технологијом. За то је опет потребан велики капитал, а чак мора да се мења сорта како би горњи део и стабљика шаргарепе били јаки – јер ће само такву моћи да извади машина из земље.
У Мађарској се шаргарепа узгаја на 1300 до 1500 хектара, годишње количине су 50 до 70 тона. Део тога се цеди за сок. Производна површина се мења, али више се смањује него што расте, иако за шаргарепин сок постоји ликвидно извозно тржиште: у Јапану би се могла продати било која количина, али се мора далеко транспортовати.
Производња шаргарепе у Мађарској износи само 1,35 процента европске производње. На челу је Немачка са близу 15 процената, Енглеска, Француска, Пољска и Холандија производе изнад 10 процената. Производња шаргарепе у Србији је 0,71 проценат европског. Почели смо с тим да овде у источним пределима украјинска понуда покреће цене – међутим, немамо податке колико се тачно производи у Украјини. Сада тамо има и већих невоља. Ипак треба да се све више прате информације из правца Кијева.