На крају се озбиљна расправа није ни развила. С једне стране због тога што је о том питању већ одавно донета одлука, а да се Сегединци пре одлуке суштински нису ни питали. С друге стране, није видљива нека група грађана, а ни на овом форуму се није појавила – чије би интересе озбиљније угрожавала изградња фабрике електричних аутомобила. Двојица званичника – Шандор Нађ, заменик градоначелника задужен за развој града и др Золтан Бајмоци, професор Факултета економских наука Универзитета у Сегедину – делимично су се допуњавали, а делимично је свако изнео своју страну приче.
Руководећи професор Института за еколошку економију је набрајао питања која од почетка окружују инвестирање у фабрику. На пример, уколико узимамо у обзир цео производни процес, да ли заиста овај аутомобил више штити животну средину од садашњег са експлозивним мотором? Да ли ће бити довољно воде, енергије, радне снаге за рад фабрике? Није још одлучено да ли ће заиста електрични аутомобил бити на дужи период технологија за заштиту животне средине, или ће се у блиској будућности неко друго гориво показати бољим и тада фабрика више неће бити одржива.
Како се фабрика односи према добробити грађана Сегедина, дакле не само у погледу дохотка, већ и у погледу квалитета нормалног живота? Цитирао је забрињавајуће бројке из дозволе за заштиту животне средине: фабрика ће имати годишњу потребу за 1,8 милиона кубних метара воде. Дневно ће излазити из фабрике и улазити у њу 1800 теретних возила. У погону ће бити могућности за истовремено складиштење тридесет хиљада акумулатора где ће се произвести годишње три стотине хиљада аутомобила. Годишње ће настати сто шездесет четири хиљаде тона индустријског отпада, а међу загађивачима ваздуха ће бити и канцерогених материја. И он је поставио питање – зашто грађани града нису могли да учествују у доношењу одлука.
Заменик градоначелника Шандор Нађ је и овде – као на свим осталим форумима – наглашавао да се у погону који је у изградњи неће производити акумулатори. (Као што је познато, у више насељених места Мађарске – у Геду и Дебрецину – међу становништвом је загађивање које проузрокују већ постојеће и будуће фабрике акумулатора изазвало снажно противљење.) Инвестиција оваквих размера је могла да се оствари само подршком Владе, морало се прилагођавати жељама Владе и инвеститора, од њих је зависило колико ће информација изнети о појединостима.
Истакао је да је локација изврсна: у близини се налазе два чворишта аутопута, могу да се изграде обилазнице, да теретни саобраћај фабрике не оптерећује градски саобраћај. Аутомобилска индустрија је веома јака индустријска грана, може да произведе огроман раст. Бруто приход је веома висок, а од тога прибавља порезе за бављење занатом. То су добре паре и када држава на име пореза солидарности значајан део одузима. Технологији за заштиту животне средине може да се придружи Инжењерски факултет Универзитета својим истраживачко-развојним пројектима.
Испоставило се да ни публика не зна да формулише нека важнија питања. Питали су да није штета за 300 хектара одличног пољопривредног земљишта на којем ће се изградити фабрика? Одговор заменика градоначелника је био да на три стотине хектара ништа не може да произведе толики БДП-а као фабрика аутомобила. Да ли ће моћи услужно да раде и домаћа предузећа? Да, рецимо, земљане радове обављају мађарске фирме. Међутим, као добављачи могу да буду само на четвртом и петом степену, јер су мултинационалним компанијама добављачи такође углавном мултинационалне компаније. Да ли се Кинези придржавају мађарских прописа? Шандор Нађ то не зна, рад стручних органа обављају службе Владе, а град против тога не може ништа да учини, уколико Влада не поштује прописе о заштити животне средине, већ их мења према интересима инвеститора.
