У Сегедину ће се можда реализовати најскупља индустријска инвестиција свих времена у Мађарској, уколико се - како се очекује - најави до краја 2023. године, да ће се заиста у Сегедину градити кинески произвођач кинеских електричних аутомобила, фабрика аутомобила или аутобуса BYD. Према информацијама које су процуриле, фабрика ће се градити на простору од 300 хектара трошковима од 5 милијарди евра, чији ће производи бити ривали америчким електричним аутомобилима Тесла.
Према сазнањима, премијер Виктор Орбан се током своје октобарске посете Кини договорио са руководиоцима мамутске компаније о сегединској локацији, односно о условима подршке Владе. Инвестиција је у складу са правцем који се назива отварање мађарске економске политике ка Истоку: бројне компаније са Далеког Истока, пре свега из Кине и Јужне Кореје, граде производне капацитете на територији Мађарске, чланице Европске уније. Производњом унутар Европске уније избегавају велике царине које се разрезују на електричне аутомобиле.
Према одлуци Европске уније, од 2035. године на подручју Заједнице престаје производња мотора са унутрашњим сагоревањем. Мултинационалне компаније аутоиндустрије у Европи улажу напоре да се прикључе Кини која је у предности у е-аутоиндустрији. Према комуникацији Владе Мађарске, повезују се капацитети немачких и кинеских фабрика, што је за све стране повољно.
Након промене режима стара социјалистичка индустрија се урушила, у многим регијама на њеном месту нису изграђене модерне индустријске гране. Са тих подручја – пре свега са источног и јужног дела земље – кренула је како унутрашња миграција у Мађарској, тако и у Западну Европу. Животни стандард је опао, некретнине су се обезвредиле, велики број насељених места са околином је изгубио своје развојне перспективе.
У индустријској зони на североистоку Мађарске одвија се реиндустријализација, првенствено у Дебрецину, а потом у Њиређхази и Мишколцу, праћена битним економским и еколошким дебатама. Веома је заостала Жупанија Бекеш која је између два пописа, од 2011. до 2022. године, изгубила 13% свог становништва. Међутим, уместо укинутих индустријских предузећа ретко су настала нова, чак ни у Сегедину и у Жупанији Чонград-Чанад.
Популација Жупаније Чонград-Чанад, чак и Сегедина, опала је у претходном периоду, а истовремено у региону, на раздаљини са које се може путовати на посао, још постоје знатне резерве радне снаге. У могућу агломерацију спада и погранично подручје у Војводини близу мађарске границе, одакле и сада многи долазе на посао у Мађарску.
Истовремено – управо на Јужном Алфелду – већ се уочавају предности поновне индустријализације. Кечкемет и агломерацију су изградња и проширење фабрике Мерцедес невероватно променили. Поред града и у околним селима расте број становништва, развија се унапређивање некретнина, у порасту је и животни стандард, а повећани порез за бављење занатом пружа самоуправама одличне могућности за развој насељених места.
