Почетна конференција је одржана почетком октобра у Сегедину. Тамо је директорка Непрофитног друштва MÓRA-TOURIST Мариан Балог Штампф говорила о томе како могу да се повезују делатности пограничног туризма и породичних предузећа регије. Упрошћено: у Морахалому је главна атракција бања, а да би доживљај био што разноврснији, потребна је и допунска понуда. Поред програмске понуде Коњичког театра „Потковица“, Парка Хиљаду година, Дома за манифестације „Златно око“ и Српског културног центра „Коло“ може да буде привлачан доживљај да се види традиција у функционисању.
Још има пољопривредника који сваке године праве туристички програм поводом извођења стоке на Ђурђевдан. Други примају посетиоце у украсној башти, на Бандикином салашу може да се прати како се прави козји сир. На једном еко-салашу се такође приказује привређивање, наравно, неки производи могу и да се купе.
Опште искуство је да и гост сматра као вредност оно што и мештани. Традиционалне ствари које се налазе у локалној ризници или су добили квалификацију Ствари са Пешчаре – ружина штрудла, у месту прављени резанци, мед, одлично локално вино, ракија из Закањсека заштићеног порекла – привлачни су и за госте. Настојања иду у правцу да ова локална чуда добију знак распознавања, и да се продају у свим угоститељским објектима микрорегије, чак и да их препоручују. На почетку сезоне да окупе власнике смештаја за издавање и приказују им занимљива места и моле да их препоручују и својим гостима.
Пројекат RURAL FOODTOUR настоји да ову праксу представља у ширем кругу, изнађе и промовише нове туристичке атракције и занимљивости, а циљна подручја су жупаније Бач-Кишкун и Чонград-Чанад на мађарској страни, док су у Србији то Бачка, Банат и Срем. Учесници пројекта из Мађарске су сегединско Удружење Szó-Tér, док је из Војводине суботичко Удружење „Дигитална регија“. По званичној дефиницији, циљ је сарадња како би се са обе стране границе унапредио екотуризам и тиме сачувало културно наслеђе краја са заједничком традицијом.
Две цивилне организације близу двадесет година сарађују. Потражили су и представили људе који се баве сада већ ретким традиционалним занимањима. Својим интересовањем за њихов рад, бодрили и подржали их да вреди да наставе и унапређују свој рад. У односу на раније филмове, садашњи пројекат нуди и нове могућности: осим што презентује, он такође спаја понуђаче производа и доживљаја са заинтересованима једном мобилном апликацијом која омогућује резервисање, рекао је на почетној конференцији Борис Шуман, сарадник Удружења Дигитална Регија.
Ментор сегединског Удружења Szó-Tér Иштван Бубриак говорио је о томе да им је у видокругу у две жупаније на Јужном Алфелду око 400 предузећа како би изабрали субјекте за десет краткометражних филмова. Нису имали лак посао, јер су ретка породична газдинства која се осим производње баве и прерадом и продајом, а чак примају и госте. Настојало се да круг буде репрезентативан, да се укључе и газдинства којих и данас има много – нпр. узгајивач говеда и свиња. Била је добра идеја изабрати оне који продају на пијаци и увек су редови испред њихових штандова. И да се представљају и предузетништва која су реткост – она која су почела да производе батату или пасји трн.
За размишљање је да упркос томе што већину предузетника привлачи могућност да добије професионалну помоћ како би постали видљивији и познатији, многи су на почетку пристали на иницијативу, међутим, касније су се из неког разлога ипак предомислили.
