И наш портал је објавио вест да аустријске власти радницима из југоисточне Европе на привременом раду у западној Европи при повратку одузимају сендвиче са кобасицама (и осталим прерађевинама од свињског меса), јер се боје да ће се том храном унети у земљу афричка свињска куга.

У Србији са 6,6 милиона становника има 2,4 милиона свиња, а у Мађарској са 9,6 милиона становника 2,7 милиона свиња. Било је периода када је у Мађарској узгајано 11 милиона, а у Србији 6 милиона свиња. Међутим, од 1990. године у обе земље се смањује свињски фонд, а у последњих неколико година епидемија афричке свињске куге је знатно убрзала тај процес.

Афричка свињска куга је вирусно обољење. Не може да се лечи, до сада није пронађен материјал који би у организму животиње развио антитела и обезбедио заштићеност. Речју, још не постоји међународно прихваћена, ефикасна вакцина.

Вирус брзо мења структуру. Преживи хлађење, замрзавање, остаје вирулентан у остацима угинулих животиња. Често се шири тако што свиње једу остатке хране и тако доспе у организам нових сточних фондова. Веома је заразан, када се појави у неком фонду свиња или дивљих свиња, 90% јединки се разболи и угине. За човека није опасан узрочник болести. Генотип 2 вируса свињске куге је у Европу унет 2007. године и захватио је више од педесет земаља. Први пут се појавио у једној грузијској луци где су одржаване сточне пијаце и одатле је пренет у цео свет осим Северне Америке и Аустралије. У западну Европу је стигао преко земаља Балтика и Пољске, односно јужним путним правцем од делте Дунава преко Србије и Босне и Херцеговине, односно преко Мађарске. Зараза може да се шири наизменично између дивљих и домаћих свиња. Када се примети појава заразе, неодложно се пријављује ветеринарским властима. Погођена ловна подручја, односно сточне фарме у близини жаришта се одмах затварају, а целокупан сточни фонд се уништи. Постоји разлика у ширењу епидемије између богатијих и развијенијих земаља западне Европе, односно земаља средње Европе и Балкана. У сиромашнијим земљама стока се често држи на отвореном, домаће свиње могу да дођу у додир са дивљим свињама или животињама – мувама и пацовима – које преносе вирус. У западној Европи су велики затворени сточни фондови – тамо су најчешће превозна средства преносиоци заразе.

Економска последица свињске куге која се за сада, изгледа, не може обуздати, јесте смањење свињског фонда и поскупљење свињског меса и месних прерађевина. Многи постављају питање: до када уопште можемо да једемо свињско месо? Тржишна последица тога је често одлучивање потрошача за пилеће месо. Истовремено, перад је такође угрожена због епидемије птичјег грипа која се стално понавља.
Друштвена последица тога је да се мање привреде које немају јак капитал, не могу придржавати строгих хигијенских прописа, а истребљење заражене стоке или сточног фонда у ближој околини ће бити искључива штета узгајивача: они се потискују са тржишта и приморани су да престану са производњом и тако изгубе средства за живот.