Када је Мађарска примљена у Европску унију, по западноевропском узору је на добровољној основи формирано безброј произвођачко-продајних задруга. За старт су добиле значајну правну и финансијску подршку. Постављен је циљ: када у Мађарску стигну међународни ланци мале трговине, мађарска пољопривреда треба да их снабдева великом количином воћа и поврћа доброг квалитета, пакованих према одговарајућим захтевима, за шта поседује капацитете.
Међутим, почетни ентузијазам је за време економске кризе 2008. и 2009. године посустао, формиране задруге су остале мале, продуктивност није довољно унапређена, а сарадњу унутар и између задруга је спречавао недостатак међусобног поверења. Најмање половину производње воћа и поврћа у Мађарској требало је обезбедити у оваквој задружној форми, да би произвођачи заиста били способни за преговарање са трговцима. Ово се није остварило.
Ипак је неколико задруга – међу њима се истакла DélKerTész из Сентеша основана 2003. године – ухватило корак. Председник оснивач Ференц Ледо приписује непрестани развој чињеници да су руководиоци и чланови задруге увек неговали међусобно поверење. Произвођачи су у ствари некадашњи чланови Задруге Арпад који су по окућницама производили поврће у топлим лејама. Међу њима је било и старијих и млађих, који су се додатно бавили поврћем, а и оних који су повртарство изабрали за главно занимање. Ово је представљало разлику у производном подручју и у количини новца уложеног у развој. Међусобно поверење је значило да се морало са свима усагласити.
Задруга је на почетку имала 237 чланова-произвођача – данас је њихов број већ око пет стотина. Међутим, није ово најбитнији показатељ развоја већ, на пример, то да је количина произведене робе расла много брже од производног подручја. На почетном технолошком нивоу су на једном квадратном метру могли да произведу од 15 до 20 килограма парадајза – данас та количина достиже 55 до 60 килограма. Томе су у великој мери допринели стручни савети: повећавали су се приноси, производња је постала безбеднија, нису примењиване хемикалије за заштиту биља, јер су се сви придржавали комплексних биолошких прописа о заштити биља, те су на тај начин могли да произведу јединствену робу, задруга се у великим ставкама договара са трговином и на тај начин могу да постигну боље цене од оних када би пољопривредници појединачно нудили своју робу.
На домаћем тржишту је DélKerTész већ незаобилазни актер. Осим непоколебљивог поверења међу члановима, успостављен је свакодневни облик сарадње са универзитетима, истраживачким установама, индустријским добављачима. У практичном делу дуалног универзитетског образовања обезбеђена су места и студентима, многи од њих су већ запослени. О континуираним експериментима је написано већ близу четрдесет дипломских радова. Њихови партнери су поводом јубилеја направили поставку од мноштва дронова за прскање, биолошких средства за заштиту биљa, еколошких амбалажа.
Двадесетогодишњи јубилеј је прослављен у сада завршеном логистичком центру. У трговини је веома важно да се удовољи многобројним захтевима купаца. Овде су на површини од око једног хектара изграђене хладњаче, аутоматски и дигитални системи паковања, а истовремено ће моћи да се без потешкоћа утоварује шеснаест камиона. Када нови објекат буде почео са радом, DélKerTész ће постићи ниво најбољих холандских или белгијских задруга.
„Дошли смо овде да бисмо учили“ – истакао је Тибор Заслош, потпредседник Мађарске агроекономске коморе, јер многе сличне задруге у Мађарској далеко заостају за нивоом који је овде у Сентешу постигнут. Заменик министра пољопривреде Шандор Фаркаш, посланик у Парламенту из изборног округа Сентеш, говорио је о томе да ће Влада у оквиру нове стратегије за развој села поново почети да даје подршке како би, уз неколико истакнутих тимова, средине тог сектора такође постигле ниво на којем ће поред домаћег снабдевања, на извозном тржишту такође стећи шансе да буду конкурентне.
