Вероватно су слични односи и у пограничном подручју Мађарске и Србије и Србије и Румуније које су узели у обзир учесници Пројекта JEDI са обе стране мађарско-румунске границе. (JEDI - Joint Employment-Driven Initiative – је Мађарско-румунски програм сарадње - акциони план за задржавање и привлачење талената који се остварује учешћем укупно шест институција из жупанија Тимиш и Арад, као и Жупаније Чонград-Чанад уз подршку Европске уније). За ове просторе је карактеристичан пад броја становника и старење популације. Млади и добро образовани људи мигрирају унутар земље, или одлазе чак у друге земље. Асоцијација пограничних регија Европе се залаже за заустављање или враћање овог процеса. Али ово је могуће само ако образовани и талентовани млади људи нађу адекватан посао, приходе и привлачне стамбене услове и у близини државних граница. Како државна граница не би пресецала тржиште рада регије и како би се могло путовати на посао у суседство, границе морају да буду лако проходне. То чак и на релацијама Румуније и Мађарске представља проблем, јер у погледу копнених граница Румунија за сада није део Шенгенске зоне. А Србија мора да чека и на придруживање Европској унији.

Из SWOT анализе мађарско-румунског циљног подручја Пројекта JEDI се сазнаје да је веома добро што се побољшава стање образовања. И поред тога што инвеститоре спутава недостатак радне снаге специјалних квалификација, понуда радних места је ипак велика. У региону се налазе два велика универзитетска центра – Сегедин и Темишвар. Они су и значајни културни центри. Природне карактеристике које служе рекреативним сврхама су такође добре и разноврсне. Лоша страна је што је у протекле више од једне деценије број становништва мањи за 4,7 процената. Велики је одлив младог и образованог кадра. Осим Жупаније Тимиш, зараде су мање и у поређењу унутар сопствене земље. У мањим местима мањкају услуге. Непознавање других језика спутава развој пословних и личних односа. Упркос томе што су цене стамбених некретнина релативно ниске, ипак је тешко стећи стан у односу на зараду која може да се заради у месту.

Могућност је да пуноправна интеграција Румуније у Шенгенску зону сада је већ у догледној близини. За развојне подухвате који служе задржавању становништва очекује се повећана пажња и подршка Европске уније. Дигитализација носи са собом да се млади дигитални номади преселе у ову регију. Међутим, представља опасност да се стварају европске и глобалне кризне ситуације, које уносе несигурност у погледу на будућност младих. Несигурност повећава и то да за сада још није јасно које ће процесе покренути на тржишту рада ширење роботизације и вештачке интелигенције.

Према заједничкој слици будућности JEDI, до 2030. године у регији ће се створити прекогранична интегрисана економија која не само што ће моћи да задржи у месту талентоване младе људе, већ ће и из Европе привући образовану радну снагу која ће даље повећавати међународну конкурентност ових простора.