Оба су hungarikum: како калочанска, тако и сегединска паприка са заштићеним пореклом налазе се на списку истакнутих мађарских производа. Међутим, ово их не заштићује од увозног надметања: у Кини, Бугарској, Перуу, јужној Африци производња зачинске млевене паприке је много јефтинијa. А на тржишту је најважнији фактор цена.
Овогодишњи програм Сегединског фестивала и шоуа паприке није приређен у домовини сегединске паприке, у Доњем граду, већ надомак великог стамбеног блока Горњег града, ФОКА. Изашли су као по обичају продавци занатских производа, кухиње под шатором, а организатори су пренели и једну од сензација са прошлогодишњег Дана села Саћмаз: презентацију кецеља-хаљина.
Наравно, и овако је главна атракција Паприка шоа остала зачинска паприка – фирме излагачи и продавци паприке су били смештени у средишту манифестацијског простора. Међу њима Деоничарско друштво Сегединска паприка које је за време социјализма откупљивало и обрађивало целокупан род сегединског производног подручја. Била су то витешка времена: засађена подручја од десет хиљада хектара, годишњи род од педесет хиљада тона, профитабилан извоз у западну Европу.
Све се то дешавало 70-их и 80-их година прошлог века, када су домаћице у Немачкој још кувале код куће и користиле велике количине квалитетне зачинске паприке. У Мађарској су у пољопривредним и продајним задругама биле окућнице, а за бербу зачинске паприке викендом су долазили и чланови породице који су већ живели у граду. Међутим, постепено је све ово нестало. На немачком говорном подручју су у први план дошле зачинске мешавине, а потражња чисте зачинске паприке је опала. А код куће се све теже налазила радна снага за бербу паприке.
Променом режима се пред светом отворио јефтин увоз. Испоставило се да се у топлијим крајевима, у сиромашнијим земљама паприка производи уз мање трошкове. Ми је сушимо плинским загревањем, док се она на другим местима суши на сунцу. По квалитету сегединска и калочанска паприка остају непобедиве, али у месне прерађевине одговара и млевена паприка из Јужне Америке и Кине по повољнијим ценама.
Два велика предузећа која су држала монопол – потиснута су. Данас у понуди Деоничарског друштва Сегединска паприка конзерве меса и готових јела далеко предњаче пред зачинском паприком. Водећи производи су тридесет година непромењени: племенита слатка и љута алева паприка. У њиховој сенци израсла су, али се нису превише раширила мања приватна предузећа: друштва из Реске Paprikamolnár, из Сегедин-Серега Rubin, као и Délibáb из места Шандорфалва. На пример, Paprikamolnár мора да разгранава своју активност: производи, суши, меље, држи интернет-продају и музеј паприке, издаје књиге.
Некада је производно подручје зачинске паприке у Мађарској прелазило и 20 хиљада хектара, а сада износи око 1500 хектара. Многи произвођачи паприку мељу сами, а продају је обилазећи трговину (и порез) непосредно – овако се још исплати. Требало би решити заливање и машинску бербу, мада би за ово друго било потребно оплемењавање нових сорти. Постоје охрабрујући покушаји, али су искуство произвођача и историјска прошлост узалудни, јер је у глобалном свету такмичење са природним предностима немогуће.
Овог лета на мањем подручју је род био веома добар. На Паприка шоу је продаван овогодишњи род, дивна црвена боја, укус, таман за рибљу чорбу и перкелт. А и скупа је, килограм кошта око десет хиљада форинти (25 евра). Многе трговинске фирме мађарску паприку користе за побољшање квалитета: изврсну мађарску робу помешају са јефтином увозном. На паковању наводе сразмеру мешавине, али купци не читају ситна слова, већ натпис са ценом.
Можда је излаз тамо где га Јудит Пете тражи. Она није из Сегедина, живи у месту Тисавашвари, где се узгаја љута паприка. Њихово предузеће AN-CHI-LI Garden производи прерађевине од паприке, умаке од паприке, зимницу, као и сирупе од лековитих биљака. Каже да у њиховим најпопуларнијим производима уместо љутине доминирају воћни укуси. Продају тринаест врста умака, најпопуларнији су Boszicsók (Пољубац вештице) и Boszicsók Extra. Укуси шљиве и вишње мешају се са љутином чили паприке.
Питамо је да ли желе да прерасту породичну производњу. Сазнајемо да то баш и не желе. Већину њихових производа Јудит продаје на вашарима, презентацијама хране. Веома је важан назив. На полицама су наслагани фантазмагорични називи Csendőrpertu (Перту са жандармом), Vasvári virtus (Вашварска одважност), Bosszúcsók (Пољубац из освете). Веома љуте производе продају са натписом Зли. Увек нуде за дегустацију, из бомбе укуса малих тегли узима се чачкалицом или кашичицом. Важан је лични контакт. Ко не купује оно што је очекивао, никада више се неће вратити. Али тај који га заволи, тражи их од Ђера до Будимпеште.
„Радимо и дању и ноћу“ – каже Јудит. И ово спада у успех паприке у 21. веку.
