У Еврорегији ДКМТ су такође покренута настојања у том правцу. Прва два пројекта су већ завршена. У вези са сарадњом служби хитне помоћи дошло је до значајног напретка, док тема прекограничног здравственог осигурања захтева даља усаглашавања. Ово ће се покушати у оквиру једног новог пројекта.
Иницијатори су увидели да се осигуравајући заводи колебају по питању болничког лечења и операција – од облика збрињавања која захтевају значајне износе. У системима осигурања су велика одударања, а финансијски извори су веома оскудни. Због тога би најпре биле обухваћене здравствене услуге које захтевају мањи простор и скромније изворе, а који би се користили приликом прелажења границе.
Ту спадају дежурства у здравству, пре свега специјластичке области. У Румунији деца са упалом ува из Великог Сенмиклуша, чак из Беба Веке морају да се возе до 80 километара удаљеног Темишвара, док је Сегедин много ближе, а откад се Румунија прикључила Шенгенској зони, границе се непрекидно прелазе без контроле.
Такође би могла постојати сарадња и у хитном вађењу крви и лабораторијској анализи, или у специјалној дијагностици. Осим у случајевима који захтевају хитно збрињавање, пружала би се могућност за сарадњу нпр. и у услугама збрињавања старих лица или патронажних услуга. Исто би се могло односити и на лечење дијабетичара или оболелих од кардиоваскуларних болести, као и на организовање дежурстава апотека.
Када то први пут чују, многи људи ту могућност примају са негодовањем, јер сматрају да би настали проблеми са познавањем локација и језичке баријере, да би поскупеле услуге, компликовао би се обрачун између земаља. Међутим, у земљама западне Европе су већ устаљени примери добре праксе који су и код нас применљиви. Европски парламент је израдио уредбу о Европском здравственом простору података коју је неколико земаља већ уградило у свој правни систем и праксу.
Главна предност могућности прекограничног здравственог осигурања је то што изједначава неуједначено територијално снабдевање и приступ. Пре свега, становништво које живи у пограничним насељеним местима је у неповољном положају јер граница – иако сада већ има више граничних прелаза, ипак у низ случајева раздваја. Уколико живиш у близини границе, многим системима си на рубу, периферији. Далеко мораш отићи по услугу, или ће она изостати. Уколико је граница и са аспекта здравственог снабдевања проходна, тада у близини границе са обе стране може да се организује рационално збрињавање. Заједнички ће мање коштати и имаће бољи квалитет него када сви морају да иду у унутрашње центре када им је потребна нека услуга.
Уредба о јединственом Европском простору здравствених података уређује најзначајнији проблем: да грађани у потпуности и сигурно могу да приступе својим здравственим подацима и да њима слободно располажу. У одређеном случају и да обезбеђују приступ оператерима из других земаља, а не морају да се плаше злоупотребе. Уредба садржи план динамике о увођењу одредби: у земљама Европске уније до 2031. године мора да се успостави систем који омогућава приступ лекарским дијагностичким снимцима, лабораторијским анализама, лекарским извештајима у свим земљама чланицама. Наравно, искључиво у регулисаном облику, за одређене циљеве, и то овлашћеним лицима и организацијама.
