Овогодишње Ждраловање на Белом језеру одржано је 15. новембра, где су посетиоци, поред бројних других програма, могли да виде како се ждралови увече спуштају на своја преноћишта у плићаке на језеру. „Ждраловање”, односно посматрање уживо ових упечатљивих и бучних јата, одличан је начин за еколошку едукацију. И ове године је дошло много људи, деце и одраслих из ближе и даље околине. Међутим, ове године је у односу на претходне године било знатно мање ждралова у околини Сегедина. Један од организатора Ждраловања, руководилац чуварског округа за заштиту природе у Управи Националног парка Кишкуншаг Андраш Алберт каже да је разлог томе суша. Принос сунцокрета и кукуруза био је веома слаб, а управо губици зрна ових усева представљају главну храну за ове крупне птице. Често се могло видети како мања или већа јата ждралова збуњено круже у ваздуху, тражећи храну. Познато је да су неке птице, опремљене одашиљачима, на уобичајен начин долетеле са Хортобађа, али су се након неколико дана вратиле и кренуле у правцу Нежидерског језера. У недељи пре посматрања ждралова процењено је да на Нежидерском језеру боравило десет пута више ждралова него у околини Сегедина. Чини се да се убрзава тенденција све већег броја птица за коришћење западноевропске руте од три постојеће – источноевропске, средњоевропске и западноевропске. Крајње одредиште источноевропске руте и једно од зимовалишта ждралова је Етиопија – што захтева најдужи лет. Северна Африка, до које ждралови стижу средњоевропском рутом, ближа је од тога. Још је повољнији западноевропски правац, на чијем крају птице презимљавају у Француској или Шпанији; не морају да прелећу море, а у западној Европи суше нису тако озбиљне као, на пример, на мађарској Великој равници. Национални парк Кишкуншаг, који ове године обележава 50. годишњицу свог постојања, током викенда Ждраловања увек организује стручни скуп. Тим поводом покренути су бројни истраживачки програми који проучавају временске промене у влажним стаништима, биљним и животињским заједницама, с посебним освртом на климатске промене. Посебна молба иницијатора била је да се приликом анализе трендова узму у обзир и описи од пре неколико деценија. Ово је био тежак задатак, јер су код старијих истраживања углавном објављивани само резултати, а методологија којом се дошло до њих није. Због тога је било упитно да ли се на њих може ослонити: у поређењу са актуелним резултатима мерења, да ли је могуће донети закључке који би скицирали дугорочне процесе и трендове. Испоставило се: може. Већ постоји поуздано решење и за откривање и проверу старих, необјављених метода.