У Пројекту Light Borders in DKMT партнер водећег партнера Непрофитног ЈД ДКМТ је Влада Аутономне покрајине Војводине. Буџет пројекта износи 230.970 евра. У априлу су у Војводини одржане четири радионице, на свим тим радионицама је разматран положај по једне саобраћајне гране (друмски, железнички, водени, бициклистички саобраћај).
Организатори су били пријатно изненађени великим интересовањем: били су присутни градоначелници регије, представници органа граничне полиције, надлежни руководиоци железнице и путева, стручњаци органа управљања водама. Изнето је низ проблема о којима ни надлежни нису сви имали сазнања. На пример, сазнало се да у Србији сваки брод с малим мотором мора да се региструје, јер без тога не може да улази у земљу, а ово непријатно погађа туристе на води из Мађарске. Или: између новог прелепог граничног прелаза Рабе и Кибекхаза је пут одличан, док би од Кибекхазе до Сегедина било преко потребно његово обнављање.
Директорка Непрофитног ЈД ДКМТ Естер Чокаши констатује да на граници између Мађарске и Србије сада већ постоји одговарајући број граничних прелаза, али има потешкоћа које би се могле заједничком вољом лако решити. Било би добро нпр. да гранични прелаз Ашотхалом може да се прође и аутобусом. Прелаз Томпа је током 24 сата отворен, међутим, теретни саобраћај често ствара ситуације да путничка возила тешко могу да приђу граници. Трајање вожње на обновљеној прузи између Сегедина и Суботице траје 45 минута, али се то због споре граничне контроле веома одужи.
Од досадашње праксе се потпуно разликује, али би водени саобраћај по реду вожње моглo да буде добро решење. Истина, то би захтевало знатна улагања, између осталих јак и брз путнички брод. Али путовању водом не би сметала колона радника на привременом раду на Западу који долазе на одмор. Можда би било привлачно да се из центра Сенте, Новог Кнежевца и Кањиже бродом стигне право у центар Сегедина.
Од предлога изнетих на радионицама ће се саставити по један пакет владама Мађарске и Србије. У јесен ће се на новим састанцима ови предлози још разматрати и финализирати. Естер Чокаши додаје: у наставку би вредело годишње најмање један или два пута организовати оваква усаглашавања, већ и због тога да се прати остваривање иницијатива које долазе од заинтересованих месних заједница и круга грађана.
