Током јутарњег и поподневног шпица у Сегедину се стварају огромне гужве. Добро би било да они који из агломерације и спољних делова града долазе у град користе јавни превоз – али данас за то постоји више препрека. Једна од највећих је, на пример, то што је нарушен ранији систем расподеле трошкова.
Раније је трећину трошкова за локалне аутобусе, тролејбусе и трамваје покривао државни буџет, трећину самоуправа, а трећину путници путем цена карата и месечних маркица. Данас се држава повукла из финансирања; путници плаћају око 20 процената укупних трошкова, док на самоуправу, којој је одузет значајан део финансијских средстава, пада терет од чак 80 процената.
Према речима др Михаља Ригоа, делимично прописи који подржавају аутомобиле, а делимично недовољан ниво јавног превоза, довели су до тога да се број путничких аутомобила неконтролисано повећава. Као што је истакао министар саобраћаја Лазар Јанош, број путничких возила у Мађарској порастао је са 2,9 милиона у 2010. години на 4,3 милиона у 2025. години. Путнички аутомобил се дневно користи један до два сата, а остатак времена стоји и заузима простор.
После велике поплаве, пошумљавање је било једнако важан циљ урбанистичког планирања као, на пример, постављање канализације. У структуру тако оформљеног града могло је да стане много дрвећа и дрвореда које аутомобили од седамдесетих година прошлог века постепено потискују. То посебно важи за центар града, где процес ослобађања од путничких возила веома споро напредује. Град је, на пример, за реконструкцију Трга Клаузал добио Награду Европа Ностра. Тамо је укинута могућност масовног паркирања, али, игноришући глобално загревање, није посађено ни једно дрво, већ је створено брутално поплочано топлотно острво.
У околини Трга Дугонич, где је саобраћај значајно ограничен, као и у задњем делу Трга Дома, где је испред зграде Сегединског академског одбора укинуто паркирање, побољшана је ситуација. Међутим, саобраћајни инжењер сматра да је лоша пракса покушавати да се обилазним, обавезним правцима скрене транзитни саобраћај са Градског моста, јер возачи радије иду заобилазно — са Булевара Тиса Лајош преко кружног тока на Тргу Дугонич, па даље ка улици Ошкола, јер некако морају прећи у Нови Сегедин.
Сегедин ће, захваљујући фабрици BYD, ускоро постати европска престоница електричних аутомобила, што би се могло искористити за набавку и пуштање у саобраћај електричних аутобуса. Данас на свим линијама саобраћају велики аутобуси, поласци су ретки и иду кружним, непрактичним правцима, па се до одредишта стиже веома споро.
Било би паметније решење да на свакој линији и у свако доба дана саобраћају електрични аутобуси одговарајуће величине који би полазили чешће и најкраћом трасом.
Да је јавни превоз бољи, могло би се строже поступати против прекомерне употребе приватних аутомобила.
Често се каже да је Тиса главна улица Сегедина, али то није тачно.
Према речима др Михаља Ригоа, обала реке већ деценијама служи као брза саобраћајница без семафора и као паркинг простор. Нема дрвећа, нема зеленила, а током летњих врућина тамо је готово немогуће боравити. Да би град заиста искористио могућности које пружа близина реке, потребно је укинути саобраћај и паркирање на кеју, а затим тамо изградити ресторане, дечја игралишта и просторе за дружење.
Један од учесника дискусије додао је да се саобраћајна ситуација у Сегедину не може нормализовати док се не изгради трећи мост, као и да је неопходно решити питање паркирања за оне који с разлогом долазе аутомобилом, посебно у регионалне институције и на клинике.
