18.04.2025.

Балкански Rivotril

Наш регион

Ове године је на граничном прелазу Реске већ други пут заплењена велика количина лекова против анксиозности и за побољшање расположења. Дванаестог априла су у једном фургону шведске регистрације пронађене две врсте седатива, укупно 126 хиљада таблета. Овакве заплене у Реске су уобичајене. Потрудили смо да сазнамо који су разлози кријумчарења лекова са Балкана у западну и северну Европу.

Article image
18.04.2025.

У камиону српских регистарских таблица нађено је осамсто хиљада седатива – вест из априла 2019. године. Кофер пун Rivotril-ом – такође из 2019. године. Цариници су запленили лек који није дозвољен у Мађарској – 2018. године. У јануару 2025. године заплењено је 400 хиљада таблета седатива и лека против епилепсије. Дакле, кријумчари често падну у руке цариника, али поново и поново покушају – вероватно због тога што део илегалног товара ипак прође и представља уносан бизнис.

Кријумчарење лекова спада у подврсту кријумчарења опојних средстава. Таблете се често користе и као дрога – узимају се са алкохолом или дрогама ради ефекта измене свести. Првенствено је реч о производним једињењима benzodiazepinа – Rivotril, Xanax. Она се лако набаве на Балкану, у појединим земљама чак и без рецепта. Истовремено у земљама западне Европе и Скандинавије њихов промет је строго регулисан, а веома су и скупи. Због тога су ови лекови забрањени јер их многи - уместо за медицинске потребе - користе као рекреативне дроге, а код редовних конзумената проузрокују зависност и све веће оштећење здравља. У балканским земљама је другачији приступ поменутим лековима. У годинама услед шокова промене власти, односно грађанског рата, како би се смањиле психичке тензије, раширило се узимање седатива и лекова против анксиозности. Људи то разумеју и сматрају нормалним, исто као и конзумирање алкохола и цигарета за ублажавање анксиозности. А не маре сувише за стварање депеденције и дугорочне здравствене последице.

У више земаља регулисање није строго. А тамо где важе строга правила, не поштују се доследно. Ако се деси нека афера, органи власти интервенишу, међутим у свакодневици прогледају кроз прсте, вероватно немају ни довољно капацитета за свеобухватну примену прописа. На пример, у Србији су веома строги прописи у вези са дрогом, закон не разликује „лаке“ и „тешке“ дроге. Не подржава се легализација марихуане, чак ни њена медицинска примена. Упркос томе, у кругу младих је честа употреба опојних средстава, а у складу са тим и диловање.

У балканским земљама мреже кријумчара су јаке. Једна од рута азијских кријумчара дроге такође води у ове крајеве, спајајући кријумчарење људима и кривична дела која помажу нелегалним миграцијама.

Производња ових лекова није сложена, фабрикама лекова је у интересу да их што више продају. У циљне земље се понекад превозе без икакве евиденције, а некад су прикривени лажним рецептима. Реске – капија Европске уније и шенгенске зоне, има веома важну улогу у разоткривању таквих стремљења. Притисак је снажан – када контрола граничног промета споро напредује, и на то треба мислити са извесним разумевањем.