Спокоjaн и добар живот по мери човека у насељеним местима створио је распоред празника заједнице током целе године. Када су становници Кишкундорожме посматрали Празник ружа у Серегу и Фестивал таране у месту Тапе, размишљали су од којих јела би они могли да приреде фестивал. Тако је пао избор на бундеву, и поред тога што су још пре 14 година узгајали мало сточне бундеве, а јестиве бундеве не много, а бундева за ноћ вештица још није ни била у моди.
Фестивал бундеве у Дорожми се одржава на преласку из септембра у октобар. Међутим, оснивачи су имали слабе наде у гастрономску атрактивност бундеве, па су за овај викенд организовали такмичење и у кувању рибље чорбе. Данас би Фестивал бундеве прошао и без овог такмичења, довољни би били печено тесто пуњено паштетом од бундеве, ребарца са пиринчем и бундевом, шпагете са бундевом, крем од сочива са кромпиром и бундевом, а за десерт палачинке са бундевом и торта од бундеве са чоколадом. Али на дворишту Сеоског дома, поред гомиле бундева, има места и за рибљу чорбу, чак и за гирос.
Мајстор кувар Атила Танач је са тридесет година почео да се бави дубљењем намирница. Данас већ подучава и друге, али тада је копирао како се то ради из страних часописа и приручника. Каже: свака намирница која има одговарајућу тврду површину може да се издуби. Почетницима препоручује лубеницу: од ње се могу обликовати дивне ствари. Дуби се репа, ротквице, беле и црне роткве. Наравно, бундева је одлична сировина. Погодно је свако воће чија површина не потамни брзо.
Мајстор кувар показује алате, а међу њима и најважнији: један малени нож чија је дужина свега неколико сантиметара, ширине пола сантиметра, веома снажан и оштар. Осамдесет процената обликовања обавља тим ножићем. И чему све то служи? Оном истом, због чега волимо да своју средину учинимо естетски лепшом и бољом. Осећамо да је много бољи укус јела које лепше изгледа.
Фестивал бундеве је празник. Исто као што је Дан месара у фебруару, Прослава 1. маја, Сељачка олимпијада 20. августа, Дан Фараго почетком септембра са брашном од новог жита у знаку сећања на последњег млинара ветрењаче у Дорожми заједно са такмичењем кувања перкелта од петла. А на крају Свачији Божић. Идеје дају цивилне организације, свако додаје своју креативност и рад, а фондације, предузетници, локални политичари и део самоуправа паре.
Директор Културног дома „Шандор Петефи“ Геза Хајду каже да се сваке године у односу на претходну Фестивал допуњује нечим. Од викенда петак припада деци: овогодишњем Фестивалу бундеве претходила је поворка деце фењерима од бундева око цркве. На дечји ликовни конкурс пристигло је 240 цртежа – а сви цртежи су се нашли на зидовима велике сале.
Заустављамо се испред стола надалеко познатог оплемењивача бундева Бенедека Калмара. С леве стране седи на трону Краљ бундева, у глави му гори фењер, када га гледамо са одговарајућег угла, намигује нам. Поред њега су главе од бундева медијских личности. На десној страни стола међу све ситнијим бундевама налази се неколико специјалних клипова кукуруза. Бенедек Калмар је у активном животном добу био струковни инжењер за заштиту биља, иако је хтео да буде генетичар, само што се у његовој младости то сматрало буржоаском лажном науком.
Хоби му је постао у пензионерским данима. Много је допринео напредовању када су га на Изложби цветних аранжмана у Кецелу питали да ли би могао да оплемењује украсне бундеве величине напрстака. Умео је. А после тога је умео да произведе ружичасте тиквице које до тада нису постојале, а и тиквице у облику рибе и змије. Осим тога, и врсту бундеве са лековитим дејством, која помаже у регенерацији панкреаса – бодљикаву бундеву.
Кукуруз је можда још веће чудо од бундеве. Јефтин кукуруз је раније редовно узгајан, кували су га у чврстом стaњу, била је права зимска посластица. У ружичастом кукурузу има двоструко више беланчевина од данашњих хибрида великог приноса. Али највећа звезда је кукуруз с плевом, јер једва има шапурику, а оплемењивач сматра да преко специјалних листова не може да продре ни радиоактивно зрачење. Тмуран облак на веселом фестивалском небу: ко зна када ће бити потребна и ова особина?
