Један од првих планова Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса створене пре 25 година, био је враћање пловидбе на канал Бегеј. Дуго се чекало, али румунска и српска политичка воља, време и подршка Европске уније су на крају довели до решења. Румунским и српским партнерима је за радове додељено у једнакој сразмери укупно 14 милиона евра. Према билатералном споразуму, тамо где Бегеј прелази границу, отвориће се и гранични прелаз између Румуније и Србије.
Пуштањем преводнице у Сенмихају Роман 2. маја, највећа препрека је отклоњена. Ипак је још и крајем септембра требало скупити доста храбрости да се организује излет бродом од Титела, места на ушћу Бегеја, до Темишвара. Главна организаторка је била Магда Латинкић, председница Мађарског културног центра у Тителу. Ове године је Темишвар једна од престоница европске културе, а за 23. септембар је у оквиру Дана Мађарске у Темишвару најављен концерт будимпештанског Оркестра 100 циганских виолина.
Будући да преводница у Клеку још није обновљена, уместо Титела, брод је полазио из Новог Итабеја – прича Магда Латинкић. Власник брода – предузетник је био бродар почетник и више несмотрености је отежавало путовање. На пример: неки апарат који је остављен у погону испразнио је акумулаторе брода. Морали су на румунској страни да позајме агрегат, али су успели да га набаве, па смо стигли на време у Темишвар. То је био велики учинак и због тога што је водена флора толико густо обрасла корито да су мотори брода морали да се помажу и веслама.
У близини Темишвара су корито и обала лепо изграђени, у граду ради и панорамски брод и веома је леп призор места са воде. Међутим, са концертом су имали пех: манифестацију планирану на отвореном је омела киша, иако је сутрадан поновљен, Тителчани нису могли да га дочекају, јер се гранични прелаз на Бегеју затварао у седам сати увече.
Дакле, прво путовање је била права авантура, а има још доста тога да се уради како би излетници бродом полазили без стрепње. Међународни бициклистички пут на обали Бегеја је готов и користи се: последње суботе сваког месеца привремено се отвара граница пред туристима на два точка. Следеће путовање бродом планира се за март, а Магда Латинкић је сигурна да ће тада све ићи много лакше.
Магда Латинкић осећа одбојност према политици, тешко је прихватила функцију председника Мађарског културног центра у Тителу. Али када је већ прихватила, желела је да имају одговарајуће седиште, а и мађарску кухињу, јер традиционална добра јела стварају заједницу. Са не мало борбе су дошли до једне запуштене зграде коју је обновила, колико је могла, локална заједница Мађара. У Тителу је знатно опао број Мађара, много је мешовитих бракова, млади који још тамо живе слабо говоре мађарски језик.
Након што су добили мађарско држављанство, многи су отишли у Мађарску или у западну Европу. А и млади српске националности се исељавају одавде. У овим крајевима није добра економска ситуација, мало је радних места, запослени су рањиви. Истовремено су туристички потенцијали изврсни – преко пута Тителског брега Бегеј улази у Тису, а осам километара одавде код Сланкамена се Тиса спаја са Дунавом. Предели су прелепи, па ако пловидба буде неометана, „овде може да се створи веома леп туризам“ – вели председница.
