Дим тврдог дрвета, разни мириси разнолико зачињених разноврсних меса не може се прецизно описати. У низу подрума Маријина долина под великим белим шатором у тепсијама, таландарама, грилу, мобилној фуруни, десет такмичарских екипа пекло је и пржило, руменело и тамнело најмање двадесет врста кобасица од дивљачи. А то су биле само кобасице. Мирисали су сенфови са воћем, пекмез од црвеног лука, а чак и на лицу места печени колачи.
Из Жупаније Барања дошло је више екипа. На столу једне од екипа нуђене су бивоље кобасице зачињене на три начина. Екипа из Печуја под називом Печујска екипа пржила је мешане кобасице назване Коза која грокће, чија је смеса састављена од козјег меса са једне фарме из Геделе и једне дивље свиње из Геменца. Дружина из Шиклоша НУДЕзалогај је пржила три врсте кобасица од јелењег меса: са клеком без паприке, са алевом паприком и са шумским воћем. Уз то су нудили свежи колач налик на погачице божанственог укуса који зову пуња.
Радионица дивљачи из Иланча у близини Баје је пржила беле кобасице од срнетине у овчијим цревима, а као прилог на папирне тацне су сервирали печени пасуљ и киселиш. Код екипе Бачванских пуњача кобасица дегустирали смо кобасице од дивље патке са сенфом од боровница и шумског воћа. Екипа која је дошла из Бекешсентандраша такмичила се са рибљим кобасицама. У регији реке Криш ово има велики култ: од 2010. године у Сарвашу чак постоји и Ред витезова рибље кобасице.
Које вино иде уз рибље кобасице? За сада то нема строги бонтон, уз рибу можда највише одговара бело вино, евентуално розе. Ми смо пробали совињон блан, вино из понуде Винарије Etsberger из Немешнадудвара. Будући да они организују женске винске туре, сортимент има тачан распоред, у оквирној причи је бело „брбљивица“ - њиме се крене; следи „кокет“ мерло розе и када је већ атмосфера опуштено поверљива, долази суво црвено „шаптало“: каберне фран и каберне совињон.
Тамаш Амштадт и његова супруга имају винарију у Бачким Виноградима. Сами узгајају грожђе и праве одлична вина. Уз кобасице од јелена смо код њих изабрали каберне совињон из Бачких Винограда, јер оно уз то и одговара. И, наравно, мали специјалитет: сенф са тартуфима. Самоуверени чланови екипе Браниоци титуле (који су ове године заузели друго место) сами су тражили и сакупљали тартуфе.
Из Војводине је дошло више екипа кобасичара. Ловци из Војводине такође из места Бачки Виногради који су на крају добили највише гласова публике, пржили су баварске беле кобасице. Можда нису победиле кобасице, већ прилог - урнебес салата (сир зачињен белим и црвеним луком, бибером и зачинском паприком), као и киселиш: паприке, лубенице и диње са медом. На трећем месту се пласирала екипа Бачки пуњачи кобасица - кобасицама од дивље патке.
Био је прелеп дан позне јесени са уморним сунчевим зрацима, ватре су гореле, а музика Јонатана и Ромеа Лакатоша, као и њиховог деде Роберта Карпатија је свирала на сав глас. Гости су долазили и одлазили, ипак као да је очекивано више посетилаца у подрумском реду Маријина долина. Како је поподне одмицало, тако су се повeћавале порције које су на почетку биле само већи залогај. Као да су карте од шеснаест хиљада форинти и винска карта за пола деци вина од 500 форинти одбиле многе, који би иначе радо дегустирали кобасице од дивљачи.
