Основна замисао заштите природе је да је на обележеним заштићеним подручјима очување створеног живог света важније од економске користи за будуће генерације. Чувари природе морају да се разумеју у право, зоологију, ботанику, пољопривреду, шумску привреду, лов, риболов, екологију, картографију, педагогију, психологију, гео-информатику, као и у коње и тракторе.
Чувар природе лети гаси пожар, зими храни дивљач, тера говеда, вакцинише овце, вози кола у недођији, истрајно пешачи, a уколико је потребно - одлучно предузима мере. Њихове породице су стрпљиве, ни не трепну када суботом чувар мора да устане од стола за вечеру, јер га алармирају због младунчета које је испало из гнезда.
Чувар природе Миклош Лорант истовремено је и координатор за заштиту од пожара и стручњак за ловну привреду.
- Када штитимо дропље, штитимо комплетна станишта степе, јер оне живе заједно са другим угроженим врстама – објашњава. – Такви су степски соко, орао крсташ, шљука потрк, зијавац, модроврана, сива ветрушка, или текунице и шарган из Rакоша чији је број драстично смањен. Врло је мало подручја где су се ове врсте још заједно одржале, али само уколико успемо да усагласимо различите интересе, можемо да сачувамо ове животне заједнице.
Данас је језеро Нађсекшош у Морахалому туристички бисер. Како зими, тако и лети је фантастично водено станиште, рај за птице које се овде размножавају и презиме. Слатинасто језеро је пре 2008. године током више деценија било суво подручје, обрасло трском, рогозом и коровом. Први биволи су поред језера насељени 2008. године. Током година су попасли шаш и трску, повећала се отворена водена површина, вратиле су се водене птице.
Са видиковца двогледом посматрамо птице које се окупљају са друге стране језера. Ђерђ Крнач увежбаним очима пребројава птице, јер чувари природе морају стално да буду у току о бројном стању у њиховом чуварском подручју. Четири до пет хиљада дивљих гусака, лисаштих гусака, патка глувара, крџа, пловка кашикара… Зауставља поглед на неколико белих гусака између сивих пругастих.
- Оно тамо су шарене утве. Оне се гнезде у јазбинама. Запуштеним лисичјим рупама, ако их нађу. Ако не, онда себи ископају – објашњава Ђерђ Крнач. – Све је више оних који због климатских промена долазе са југа ка северу са много дугих. Само од пре неколико година се излежу у Мађарској. За осам до десет година неће бити ни приметне, биће обична врста која се излеже код нас.
Чувари природе имају много проблема са инвазивним врстама. Амброзија је практично неуништива, а багренцем су већ и бране река обрасле. Све се више шире пајасен, кисели руј, касна сремза. У месту Филепхаза на иконичним покретним пешчаним динама прелазимо гребеном неколико пешчаних хумки које и данас обликује ветар. Около на заштићеном травњаку пешчаре добро се виде осушени цветови циганског перја са којег пчеле скупљају у пролеће фини мед.
Да ли то циганско перје проузрокује неку штету?
Одузима станишта од аутохтоних врста – одговара Тинде Луднаи, руководилац чувара природе Националног парка Кишкуншаг.
Било је покушаја да се мања подручја Филепхаза, Боча, Бугац ослободе од инвазивних врста. У Кунпесеру је у оквиру огледног пројекта надљудским напором потпуно очишћена шума. Волонтери чувари природе су одстранили тридесет пет хиљада неаутохтоних садница. Међутим, одрживо решење не постоји: новац се потроши, пројект се заврши, а уљези на ивици огледних парцела чекају када могу да се врате назад.
