Такмичење је организовано тачно двадесети пут, а случајно је пријављено и двадесет такмичара. Постоје две категорије, али увек има више градитеља тврђава, него скулптора. Прављење пешчане тврђаве је дечја занимација, али неки и у пубертету, чак и као одрасли, обожавају да раде са влажним песком.
Главни алат су руке. Руком се може све, само је тешко носити воду. Већина се спремила: понели су кофе, лопате, једна неформална екипа бастионе обликује картонском кутијом.
Негде родитељи препусте деци да граде, само им доносе песак. Ако нешто не успе најбоље, мало им помажу. Код других деца гледају отворених очију како су мама и тата понесени атмосфером успомена на подизање тврђаве, желе да подигну лепшу и већу од осталих.
Две девојке саде и шуму између спољашњег зида и куле тврђаве. Шанац се скоро свугде направи – може да се напуни водом, па утврђење изгледа животније.
Скулптора је мање, али су они креативнији. Трабант до пола потонуо у песак се прави под насловом Потонули светови. Старији се добро сећају његовог облика, али шта ако га млади не препознају? Да би порука била сигурна, наместе дечји трабант-аутић на врх скулптуре.
Од скулптура се израђују још зец и сирена. Зека ја огроман, коришћено је више кофа песка за његово обликовање. Сирена више подсећа на графику: фине линије су у песку нацртане прстима. Касније ће то бити изазов за жири: оба дела су награђена првим местом, али постаје предмет дискусије да ли ће се од тврђава првом наградом награђивати више радова или лепши рад.
Многи очекују догађај, распитују се телефоном о датуму, јер обавезно желе доћи да граде пешчану тврђаву. Међу такмичарима подједнако има мештана, гостију на одмору – ове године се више пријавило ових потоњих. У организацији – у куповини предмета за награде и ситних поклона, у жирију учествују Самоуправа Тисакечке, просветни радници, библиотекари. Догађај се најављује у локалној и жупанијској штампи, на фејсбуку, на лецима и плакатима – каже нам библиотекарка Ђерђи Сијне Херцег, једна од организаторки.
Рад жирија траје најмање толико времена колико и такмичење. Чланови жирија гледају сваки такмичарски рад, поред мишљења и броја бодова записује се колико је било такмичара, колико деце и одраслих. Поред праведне доделе награда, њихов задатак је да одлуче коју ће награду доделити ком добитнику. Осим тога, сви су добитници, а пре него што се објаве резултати, сваки поклон – бадминтон, лопта на надувавање и папирни змај означавају се именом једног од такмичара.
Договоре се да три ружичаста шешира неће дати тројици млађих пубертетлија, а девојака са добрим учинком има управо два. Момци ће сигурно бити задовољни воденим пушкама, јер их има управо три комада у великој кутији са поклонима.
Уручивање награда, аплаузи, фотографисање – сви се налазе на проглашавању резултата, сада се јасно види ред тврђава на обали. Члан жирија Едит Берецки за наш портал каже да су они оцењивали укупан изглед и усклађеност. Не изненађује нас да су они у другим приликама такође градитељи пешчане тврђаве, али њихово дете има већ 28 година. Допадљиво је и то када дело казује неку причу: у тврђави се налазе људи, око ње село, а змај их управо напада или брани.
Ова игра нема велики улог, али мора да се одлучује правично. До сада им је то и успевало. Едит Берецки се не сећа да је због тога икада било љутње или туге.
„Трудимо се да нико одавде не оде са горчином у устима. Нека уживају сви у томе што је лето, треба да се радују води, обали и песку. Треба да уживају у овдашњем боравку!“
