До сада је такмичење било у три категорије: традиционални пекмез од једне врсте воћа; пекмез од мешаног воћа и креативни пекмез, где је све дозвољено, само да крајњи исход буде фин. На основу послатих радова, следеће године ће такмичење бити и у новој категорији: пекмез од шумских јагода са босиљком такмичарке Едит Леринц из Кунбарача више није прави пекмез, већ зачин који се препоручује уз печења.
На овогодишње такмичење, чији су резултати проглашени поводом Недеље Кечкемета, на главном тргу, послато је укупно педесет пет пекмеза, од којих је четрнаест спремила домаћица Терез Калан из Кечкемета: на основу три награде, она оправдано заслужује титулу краљице пекмеза. Добила је прву награду у категорији традиционалних пекмеза за пекмез од трешања спремљен на отвореној ватри. Понела је и прву и другу награду у категорији мешаних пекмеза за комбинацију пекмеза од рабарбаре и бресака и за пекмез комбинован од дуња, грожђа и шљива.
Члан жирија, стручњак за безбедност и технологију хране Денеш Дараго је и сам познати кувар пекмеза; поред проглашења награда, информисао је и о трендовима у уметности пекмеза у 21. веку. Раније се пекмез обично спремао од воћа које је родило у месту. Данас се међу сировинама мешаних пекмеза избор проширује и на сировине из увоза: купине, црне рибизле, цукини, диње и смокве.
Део новије коришћених састојака више није ни воће. Користе се рабарбара, цукини, парадајз, босиљак. Постоје „купаже“ које одлично и поуздано функционишу: дивна арома бресака и киселост рабарбаре изванредно се допуњују. Са аспекта иновација пекмеза, још треба решити проблем диње и цукинија. Оне спадају у породицу бундеве, те током спремања и најфинију арому надмашује карактеристичан „укус бундеве“. Није свако грожђе погодно за добар пекмез, већ само ароматично као нпр. иршаи оливер и његове оплемењене врсте.
Укус, мирис, изглед и јединственост – били су аспекти оцењивања. У изглед спада и паковање, које треба да садржи име и састојке производа, као и назив произвођача – осим тога, мора да буде лепо и привлачно. Скоро сви такмичари су то имали у виду: теглицу чаробних пекмеза нуде у овојима, кошуљици, капи, као и у обојеној, хекланој и извезеној амбалажи. Посебну награду за паковање је добила такмичарка из Филепјакаба Нора Риго Сас – амбалажа на њеном пекмезу је на нивоу народне уметности.
Мешани пекмез од кајсија и малина Ђерђне Вег из Лајошмиже је донео новину по изгледу. Наиме, она је куване бобице малина оставила целе, тако да се њихова црвена боја допадљиво одваја од окер жуте нијансе пекмеза од кајсија.
Од парадајза је тешко правити пекмез. Денеш Дараго је и сам покушао – користио је зелени парадајз – али му није успело. Међутим, у креативној категорији је награђен пекмез Маријане Варњу Сечењи скуван од црвеног парадајза. Жири подстиче сваког на креативност и истрајно експериментисање. На такмичењу се као зачин појавио и чатни – јесењи чатни Марије Молнар Киш прављен углавном од воћа, у које је она умешала карамелизовани црни лук.
Дакле, у уметности домаћег пекмеза су се појавиле охрабрујуће тенденције, али има и забрињавајућих појава. Стручни члан жирија је са жаљењем истакао да су се последњих година у Јужном Алфелду скоро сваке године смрзле брескве и кајсије, а у лето род воћа угрожава суша и врућина.
