Иза сваког цвета, сваког лептира постоји прича, али ако нам то неко не исприча, никада нећемо сазнати. У риту, крај едукативне стазе, живе две врсте заштићених лептира, који полажу јајашца само на одређене врсте биљака. Линцурин мравник иде само на ливадску линцуру, а мочварни мравник само на јарчију траву.
Када се из јајашца излегну ларве, неко време се хране семеним заметком биљке, али када мало порасту, испусте свилени конац и на њему се спусте на земљу. Када сиђу, излучују такав мирис да мрави мисле да су њихове ларве доспеле на земљу. Узму пупе лептира и унесу их у мравињак, где ће у заштићеној средини порасти. Кукавица света инсеката се роји следеће године у јулу, када поново цвета линцура и јарчија трава.
Плашљиво корачамо, јер бисмо сваким кораком могли да згазимо неку посебно вредну биљку. Орхидеје цветају у мају, у околини језера Колон бележе двадесет четири врсте. Чувар заштићеног подручја посматра и бележи када која цвета ‒ заштићене врсте по групама, а строго заштићене и јединствене ‒ ГПС-координатама.
Едина Морваи нам показује да смо стигли до строго заштићене биљке. Аутоматски нам поглед стане на лепој, шареној руменој руменики, али не тражимо њу, већ кокицу паучицу. Када погледамо, помислимо: и кокица паучица губи од лепоте кад процвета и почне да вене. Поред кокица паучица други род орхидеја на језеру Колон су каћуни и крушчике које цветају у јуну и јулу.
На мочварном риту би требало да има воде, али година је веома сушна, никло је мање цвећа, а и цветови су мањи од уобичајених. Усколисни каћунак и кацигасти каћунак обично претварају ово подручје у ружичасто – сада цветају ту и тамо. На једној латици, док капље киша, одмара се мува лебдилица.
На месту језера Колон је пролазио један од рукаваца древног Дунава, али је после од муља нестао. Сада је на том подручју стари тршћак, иако туристи понекад траже језеро. Било је необично рећи да је тршћак језеро, на крају је Национални парк Кишкуншага на тридесет хектара вештачки поново створио отворену водену површину.
Тршчак, ритови и ритске шуме су божанствена станишта. Свет птица и инсеката је веома богат. У мочварној шуми су помешани храст лужњак, пољски – панонски јасен и бели брест, као и грмље: калина, снежна лопта, свиба и леска.
У жбуњу пева црнокапа грмуша. Чујемо глас пчеларица које се враћају из Африке, боје су им сличне као правим тропским птицама. Из ретке траве извирује афрички пољски штурак старог кова. Има овде већ и ливадске пенуше – на лишћу се види пена која подсећа на пљувачку, у њој се крије ларва пенуше.
Едина Морваи на вођење тура увек понесе двоглед и мрежу за лептире – природа је компликован систем и заједно је најзанимљивија. Мишар са својим паром је у лову изнад рита. Уз ветар у лету застаје ветрушка и удара крилима – отуда тражи плен. Почиње да пада када угледа нешто, али поново узлети – можда су и њу приметили.
Вода је редак гост, барски се претвара у мочварски рит, а од њега настаје степски рит. Овај процес погодује инвазивним врстама, свиленици и златници. И поред тога што у Националном парку Кишкуншаг чине све за заштиту станишта, раније је ратарство, ширење подручја посађених тополама и багремом, а сада најновије климатске промене угрожавају овај идиличан свет.
На актуелне туре може се пријавити на сајту Националног парка. Треба да се радујемо што имамо тако нешто: стручно нам усмеравају вид, како бисмо изблиза гледали чуда природе.
