Здравствени туризам у свету сваке године бележи високу стопу раста, а вредност овог тржишта мери се милијардама долара. Када је већ природа подарила услове који благотворно делују на здравље и који ће привући домаће и стране госте, онда ту предност треба и искористити. У Србији многи потенцијали не само да нису искоришћени, него нису ни довољно испитани. Зато је Покрајински секретаријат за привреду и туризам у сарадњи са Рударско–геолошким факултетом и стручним ауторским тимом са Архитектонског и Медицинског факултета из Београда, спровео свеобухватну анализу локалитета који су по природним карактеристикама погодни за развој здравственог туризма. Након двогодишњег рада, израђене су студије развоја 50 потенцијалних бањских локалитета (на којима се налазе геотермалне минералне воде, лековито блато и ваздух, као и потенцијали за соларну терапију), које би требало да омогуће да се оне ставе у туристичку, рекреативну и здравствену функцију.
Представљајући студије, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Дејан Миленић нагласио је да оне представљају другу, детаљну фазу истраживања, на основу којег је формирана основа за унапређење туристичких производа, првенствено кроз инвестирање у природне лековите ресурсе са циљем развоја туристичке понуде на одржив и савремен начин. Циљ истраживања, како је рекао, јесте формирање стратешких докумената за развој бањског туризма утемељених на потенцијалу природног лековитог фактора. Одређено је укупно шест категорија експлоатације природног фактора на одабраним локацијама у Војводини. То су јавне чесме, лековито блато, јавна купатила, велнес и спа, спортско-рекреациони центри, аква паркови, специјалне болнице и рехабилитациони центри.
Покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић, истакао је да је израда студија историјски подухват за будуће генерације.
— Студије би требало да доведу не само нове инвестиције, кроз јавно-приватно партнерство, већ и повећање броја ноћења, посета, као и потрошње новог туристичког таласа, али и до запошљавања, смањења трговинског дефицита – рекао је Ђоковић и додао да је управо у здравственом и велнес туризму највећа мултипликација, евидентирана и до седам пута на један уложен динар.
Студије су уручене представницима свих 50 градова и општина у којима је доказано да постоје потенцијали и услови за изградњу неког концепта здравственог туризма. Задатак локалних самоуправа је да пронађу модел инвестирања — да ли ће се определити за директна улагања, концесије или приватно–јавно партнерство. Помоћ могу да очекују и од државе и од покрајине, посебно за веће објекте попут велнес и спа центара.
Према последњим подацима, од свих туристичких посета Војводини, тек 14% односи се на здравствени туризам. Од бањских центара, најпосећеније су бање на Палићу и у Врднику. Још се не може предвидети време у оквиру ког би бар неки од 50 анализираних локалитета добио садржај за који има природне услове, али у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам кажу да у наредних пет година Војводина може бити позната не само по пољопривреди и ИТ сектору, већ и по здравственом туризму.!
