– За шта је добар сушени цветни прах? – Јача имунитет. Спречава алергију. Овде има и полена од амброзије – ко то узима, неће имати симптоме – каже продавац меда. Медари су убеђени да су цветни прах и мед најсвестранија храна на свету. Он садржи природни антибиотик, поправља апетит, вегетаријанцима надокнађује животињске беланчевине, лечи малокрвност, као и болести јетре, анорексију, импотенцију, јача желудац и нервни систем, повољно утиче на здравље трудница и плода.
Од ових повољности би и половина била довољна да отворимо новчаник и купимо карту за дуговечан и здрав живот. На штанду „Плодова Земље Сунца“ – предузетништва малих произвођача Ерике Герег и њеног супруга – дегустирамо пекмез. У Кечкемету, у домовини кајсије, на првом месту је пекмез од кајсија. Нисмо разочарани, али и ми код куће знамо да кувамо приближно тако добар пекмез. Међутим, пекмез од трешања и вишања је већ необичнији, али прави ужитак у укусима проналазимо у пекмезу од купина и од купина и малина. Ситне коштице су одстрањене центрифугом, не морамо да се бојимо да ће нам се заглавити међу зубима. Одлично иде уз дивљач, препоручује произвођач, а ми се дамо убедити. Сада нам само преостаје да набавимо дивљач уз пекмез.
– Ово све ви производите? – питам показујући на богату понуду. – Будући да још није измишљено да воће само себе стави као зимницу, морамо то ми да урадимо. Ја једва чекам да кајсија сама себе ољушти, скува и уђе у тегле, и да сама дође на пијацу.
Заустављају се млади родитељи са два дечака. Један радосно проба пекмез, док се други само мршти, не воли га.
– Онда мало ракије?
– Не, ја не пијем ракију.
– Доћи ће време и за то. Испод осамнаест година једемо, а после пијемо воће. Друго чудотворно средство за здрав живот је пасји трн. Када га нуде, кажу да лечи и последице зрачења – ово боље да не морамо да пробамо. Нуди се у различитим амбалажама, али наше интересовање пробуђује други производ у шатору: димљена препеличја јаја у уљу. То је специјалитет који се не пропушта – али га ипак изостављамо, јер продавац није код стола и узалуд се окрећемо око штанда, никако да се врати. Отишао је да купи џемпер – каже сусед.
Тешимо се овчијим сиром. Мало је мекан и слан, али колико произвођача – толико врста и овчијег сира. Винарија „Пољак“ је присутна са спектакуларним штандом, они су вином Királyleányka / Краљевна освојили титулу Вино града Кечкемета 2020. године. Могли бисмо да га пробамо, љубазно нас нуди лепа млада жена, али возимо, на путу су јесење контроле, а толеранција је нулта, не смемо да пијемо.
Вино, пекмез, мед, козји сир и пасји трн су без дискусије производи са салаша. Да ли у ову категорију може да се уврсти још и лицидeрско срце, можемо размотрити – иако је на вашарима на Песку од памтивека стална роба. О „салашарском“ каишу за панталоне већ мање можемо да говоримо – а купити се може, као и разноврсно шарено посуђе и клесане дрвене играчке. Знали смо и до сада да се традиција мења – када је жива, видљива и може да се купи на пијаци. Међутим, на вашару салашарских производа последњи поклон са вашара је постала ствар на коју прошле године у ово време нисмо могли ни да помислимо: једна лепа, шарена, двослојна маска која може да се пере.
Данас је свакодневни одевни предмет на селу, салашу и у граду – никада је немамо довољно.