Иако сеоски туризам у целокупном туризму учествује са свега 4 до 6 процената, ова услуга је, осим Мађарске, по целој Европи протеклих година бележила раст динамиком од 7 процената. Председник Удружења „Дочек гостију“, које окупља предузетнике сеоског туризма из Жупаније Бач-Кишкун, Роланд Хорват каже: данас није забрањен пријем гостију у смештајним објектима, само што гости не долазе.
Удружење је спровело анкету да би проценило ситуацију код својих чланова. Слика која се на основу одговора исцртава, растужује. Тренутно 92,5 процената туристичких предузетника од овог посла не остварује приходе. Шездесет посто испитаника рачуна на преко 75 процената губитака годишњих прихода. Истовремено, скоро 85 процената њих планира да настави посао.
На основу текстуалних напомена, сазнаје се да предузетници желе да задрже своје раднике, међутим, у недостатку прихода ово нема покриће. Има оних који би волели да им се додели државна новчана потпора, док је више испитаника написало да би им највише помогло када би након епидемије централни медији рекламном и маркетиншком кампањом скренули пажњу на њихове услуге.
Роланд Хорват описује позадину: у Жупанији Бач-Кишкун сеоским туризмом се баве 220, а на нивоу земље 4200 предузећа. Већина су самостални предузетници, велики део су микро предузећа која запошљавају једног или двоје људи. Мали предузетници појединачно не могу сносити трошкове рекламе и маркетинга.
Познато је и да је до избијања епидемије сектор имао динамичан раст. Досадашње губитке већина још може да поднесе, међутим, већи део најављених владиних повластица односи се на отпис пореза, што не помаже много онима који уопште немају приходе.
Међутим, све се више говори о ублажавању и постепеном укидању ограничења. Градско становништво већ месецима живи потиснуто у станове, огромна је потреба за слободом и предахом. У Удружењу „Дочек гостију“ рачунају с тим да ће престанком опасности сеоски туризам бити најбрже доступан циљ. Ако би 1. јула могла да крене сезона и уколико би добили мало рекламног простора, део њиховог годишњег промета могао би да се спаси.
А зашто би требало да се први талас покрета усмери ка сеоском туризму? Међународна путовања ће се много теже успоставити. Нпр. курс форинте је у односу на евро знатно ослабио – трошкови који се не плаћају у форинтама су повећани. Сеоски туризам је здрав: нису велике масе људи стиснуте у један простор. Флексибилан је – и до сада су многи исте недеље одлучили које место и смештај ће изабрати. У односу на огромне маркетиншке трошкове великих хотела, рекламирање које би дошло до свих заинтересованих, коштало би минимално.
Према мишљењу Роланда Хорвата, предузетници који се баве сеоским туризмом не би имали ништа против када би се након поновног почетка сезоне вратили привремено отписани порези. То би значило да би новац потрошен на рекламе, држава могла још ове године поново да убере у виду пореза.
