Старобебанска улица која из Кишзомбора надомак Макоа води ка месту Кибекхаза наставља се као узани камени пут. Поред непрегледних кукурузних поља налазе се платна и шатори ‒ ово је место Фестивала кукурузног лавиринта 2020. године. Као накнада за доживљај очекује се прилог. На улазу у лавиринт сваком посетиоцу или групи даје се карта за оријентацију.
Путни правци су узани ходници, напредује се само када људи иду један за другим. Чак су и људи вишег раста нижи од кукуруза, говор осталих, галама деце се добро чује. Треба око два сата да се цео путни правац комотно обиђе. У унутрашњој страни је видиковац и мост. Облик лавиринта показује карта, али оне који се мало „спремају“ ‒ усмеравају снимци дроном на сајту.
У овом крају лавиринт у кукурузу, по америчком узору, осмислило је двоје младих пољопривредника из Ференцсалаша. Од њих је идеју преузело Удружење познавања домовине „Мариjа Хортензиjа Киш“. Председница удружења и професорица историје Ержебет Ендрес прича о догађајима од пре дванаест година. Кукурузно поље наизменично дају на располагање два газдинства. У Удружењу познавања домовине се сваке године унапред испланира ког ће облика бити лавиринт. Теме су већ биле: хиљадугодишња Ротунда, црква из времена Св. Стефана, другом приликом дворац са торњем, па успомена на Први светски рат.
Последњих година је конкретне планове израђивао механичар за управљање и техничку контролу у пензији Јанош Бајноци, а усваја их заједница. Није лако формирати прецизан путни правац. Поља се деле на четвороугаонике од четрдесет осам метара, рачуна се размак редова и садница. Када кукуруз порасте на 10 до 15 cm, неколико чланова Удружења и творац планова изађу у поље и исеку кукуруз на месту стаза. Ово се касније мора понављати, јер кукуруз снажно жели да живи и ако остане и један корен, опет ће израсти.
Лавиринт функционише обично од 20. јула до 20. августа. Мештани нису много заинтересовани за ову ствар, а данас већ посетиоци долазе из свих крајева земље. Има и повратника. Свака година је нови задатак, јер је лавиринт другачијег облика. Многи воле изазов собе за спас, а лавиринт у кукурузу је соба за спас у природи. Блата чак и у оваквом кишовитом лету има мало – међутим, против комараца мора се заштитити.
Суботом има и других програма: за децу ‒ трагање за благом, стреличарство, за гладне на рубу кукурузишта у фуруни припремају се мекике и бухтле. Претходних година су приређени и други догађаји, нпр. концерти. Ове године је због претње епидемијом ово изостало, али председница каже да је суштина у лавиринту: они који долазе због музике, њих лавиринт не занима.
Удружење за познавање домовине броји седамдесет пет чланова, а име је добило по часној сестри Марији Хортензији Киш која је припадала реду Школских сестара из Калоче. Она је написала прву озбиљнију студију о историји Кишзомбора. Од прихода Лавиринта у кукурузу финансирају се и други догађаји заједнице: камп о познавању домовине, адвент – у очекивању празника, Ускрс, Ивањданско прескакање ватре, Луцијин дан. Сакупљена је и модерна збирка локалне историје чији је ниво у складу са очекивањима 21. века. Ако имају сопствене приходе, могу да буду независни у менаџменту.
Наравно, сарађују са Самоуправом и са Католичком парохијом. Викендом воде заинтересоване по Ротунди.
‒ Веома нам је драго када се гости добро осећају код нас – каже Ержебет Ендрес. – Али ми то радимо и због тога што је за то време и нама лепо.
