Уопштено, у целом свету расте број научних истраживача, а повећава се и број и проценат жена истраживача. Међутим, далеко смо од једнакости полова – просечан проценат жена је око 33. Иако је тај однос 1955. године био само 12%, данашњи проценат је такође далеко од идеалног. Много је мање жена заступљено у области математичких и физичких истраживања, док у области психологије њихово учешће премашује 50 процената. Постотак се разликује од земље до земље и по научним областима, као и у погледу заузимања положаја доносилаца одлука.
Пандемија ковида је посебно утицала на епидемиолошка и виролошка истраживања. Карактеристично је да је претећа опасност више инспирисала жене, на списку аутора научних саопштења о тој теми повећао се број дама. Име Каталин Карико је такође постало познато у вези са откривањем и практичном применом новог поступка вакцине, тзв. гласника (mRNS).
У Сегедину је Светски дан жена и девојака у науци у седишту Сегединске академске комисије (САК) прослављен фокусирањем на пример Каталин Карико, постављањем изложбе фотографија о међународним наградама које су јој додељене. (Наш чланак је објављен илустрацијом фотографија које је израдио Иштван Шахин-Тот.) Истраживачица је студије завршила на Универзитету у Сегедину, а за откривање mRNS вакцине која је зауставила пандемију, добила је више од сто високих одликовања. Међу њима су најзначајније Награда Ласкер, која се сматра „предсобљем Нобелове награде“, као и Награда Breakthrough (Пробој), која се спомиње као „Оскарова награда у науци“.
Академик Тибор Кристин, председник САК је у беседи поводом отварања говорио о томе да се Каталин Карико из градића у Мађарској уздигла на врх научног света. На почетку каријере је доживела више фијаска, добила је отказ, апликације су јој одбијене, али никада није одустала. Њена прича, осим што показује да се челичном вољом може постићи све, открива и чињеницу да због недостатака системске подршке, због пристрасности доносилаца одлука низ вредних идеја и научних достигнућа не доживи своју реализацију.
Академик Јудит Хоман је поводом Светског дана набројала неповољности за жене истраживаче. Значајан део тих неповољности су предрасуде, потцењивање женских компетенција, као и недостатак самопоуздања жена које из тога произилази. Истинска препрека је што се овај посао тешко може усагласити са породичним животом у којем жене мајчинством сносе додатни терет.
У Мађарској је у високом образовању, на мастер-студијама однос у корист жена још 60:40. На PhD студијама је однос полова изједначен, али на докторским студијама је учешће жена само 17 процената. Академија наука Мађарске је од 2017. године оформила председничку комисију за подршку каријере истраживача – жена. Посебна пажња посвећује се заинтересованости ученица основних и средњих школа за истраживачку каријеру. Установљен је програм стипендија за олакшање стицања докторске титуле жена са малом децом.
Има померања – сумирала је Јудит Хоман – али смо на почетку пута.
