Мађарски краљевски низијски институт је основан 1924. године да би се бавио оплемењивањем биљака, експериментима са хемикалијама и сертификацијом зачинске паприке. Краљевина Мађарска је постојала само у називу, земља која је створена услед Трианонског споразума почела је да се прилагођава новонасталој ситуацији – један од корака је био стварање новог истраживачког места. На првом окупљању су се присећали догађаја 1924. године: Хитлер је осуђен и у затвору је написао Mein Kampf. Преминуо је Лењин и рођен је Марчело Мастројани.
О историјату Института до 1968. године није било никог да лично прича. Оплемењивач кукуруза др Шандор Сел, први који је евоцирао успомене, 1968. године је први пут прешао праг Института. Те године је тамо за директора постављен легендарни др Имре Саниел. Између 1949. и 1968. године установа се прилагођавала социјалистичкој масовној производњи. Неговала је професионалне односе са југословенским (Загреб), совјетским (Краснодар) и источнонемачким истраживачким институтима. У складу са обичајима тог времена, често су их посећивали политичари високог ранга. Телохранитељи су у тим приликама увек били задужени да непријатељ скривен у кукурузишту не насрне на живот важних личности.
Др Шандор Сел је летимично поменуо: и раније је било честих реорганизација. Увек када није било довољно новца за истраживања, наређено је да се Институт реорганизује. Када су сматрали да је одељење за оплемењивање кукуруза прегломазно, преквалификовали су га у оплемењиваче уљног лана како би били сразмернији. Касније је ипак недвосмислено водећи тренд постало оплемњивање кукуруза и жита. Било је и надметања – сегедински истраживачи житарица су се дуго година такмичили са институтом сличног профила у Мартонвашару.
Након промене власти, дотадашњи државни истраживачки институт трансформисан је у привредно друштво, са жељом да се истраживања даље финансирају од сопствених прихода. У овом периоду је поред оплемењивања, у организацији Института развијена и производња садног семена. Тада међународном окружењу више није значила међусобна подршка и сарадња СЕВ, већ светске фирме - Pioneer, Monsanto – које су свој огроман профит стечен производњом средстава за заштиту биља обрнули у унапређивање истраживања. Традиционално оплемењивање укрштавањем допуњено је биотехнологијом. Стране сорте се нису шириле само у Мађарској, већ и тржишно способне мађарске сорте – највише на подручју Европске уније.
О прошлости је мало личније говорио др Андраш Палађи који је у сегединском Институту деценијама оплемењивао јечам и зоб. Он је у Мексику и Чилеу радио заједно са професором Норманом Борлаугом, добитником Нобелове награде за мир 1970. године који је у Мексику, Индији и Пакистану увео сорте које дају велики принос, а путем „зелене револуције“ је значајно смањио глад у свету.
Др Андраш Палађи је напоменуо да се данас све мери научним чланцима и цитирањем, али највећи су написали мало чланака, а постигли су много практичних резултата. Он сам је оплемењивао прост јечам и зоб. Са њим је повезан црни зоб, који садржи такве витално важне материје да се примењује и за повећање учинка коња тркача. Ово је добијао и чувени мађарски тркачки коњ Overdose.
Др Андраша Палађија сви знају – наиме, скоро педесет година је увек он био у Институту Деда Мраз за прославу Нове године, ако баш тада није истраживао у иностранству. На пројектованим фотографијама насмејана млада мајка је данас већ бака, а некадашњи забавиштанац - мали Герге који је одмах халапљиво почео да једе салон-бомбоне - поклон од Деда Мраза, данас живи и ради у Холандији.
