Главни циљ пројекта „Заштита природе од инвазивних биљних врста“ јесте праћење ових врста кроз мапирање и контролу, као и сузбијање и то специјалним резерватима природе у Војводини и у мађарском Кишкуншагу. Осим тога, циљ је и упознавање ширег друштва које долази у додир са инвазивним врстама, нарочито амброзијом. Циљ семинара је да се управљачи заштићених подручја упознају са карактеристикама инвазивних врста, начинима њиховог праћења као и сузбијања.

Према речима др Полош Ендреа, са Универзитета Џон Нојман из Кечкемета, управо је амброзија најприсутнија у Мађарској, од свих инвазивних биљних врста. Примењују се три методе за њихово сузбијање. Поред класичне, са хемикалијама, и механичке, ту је и биохербицид, који није штетан за околину, јер је направљен од биљних састојака, а изузетно је делотворан и против амброзије.

Инвазивне врсте су друга глобална претња по биолошку разноврсност, одмах иза директог уништавања станишта, а они који се баве заштитом природе свакодневно се са њима срећу, објашњава Клара Сабадош из Покрајинског завода за заштиту природе, и због тога је веома важна размена искустава у овој области — на који начин се инвазивне биљне врсте могу најјефтиније и најефикасније држати под контролом, јер је нереално очекивати да је могуће у потпуности их искоренити.

На пројекту је ангажована Лабораторија за палинологију са ПМФ-а из Новог Сада како би спровела мониторинг полена инвазивних врста у ваздуху. Осим амброзије, која се редовно прати, циљ пројекта је да се у мерења укључе и друге алергене коровске биљке, објашњавају стручњаци. У току ове ппрве године пројекта, то ће бити нове инвазивне биљне врсте које су све распрострањеније, попут иве ксантифолије, првенствено у пољопривредном, али и на заштићеним подручјима.

Улога ЈП „Палић Лудаш“ који учествује на пројекту, била је картирање инвазивних биљних врста на заштићеним подручјима којима управљају. На терену су евидентиране врсте попут амброзије, багрема, дивљег дувана, исцртана је карта, која је дигитализована и на тај начин је створена база која садржи све релевантне податке —површину коју захвата одређена инвазивна биљна врста као и њена учесталост, односно број јединки по метру квадратном — на основу чега ће бити израђене одговарајуће препоруке.

Водећи партнер на ИПА пројекту је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, а партнер из Мађарске је Универзитет Џон Нојман. Реализација је почела 31. јануара ове године и трајаће до 29. септембра 2019. године, а укупан буџет износи готово 285.000 евра.