Истраживање Алфелда је почело мобилношћу друштва и оцењивањем промена салашарског живота. Бројни талентовани млади људи одрасли на салашима и у далеким селима Алфелда добили су могућност за даље образовање. Многи од њих су за тему дипломског рада, а после и докторске дисертације изабрали проучавање места становања. Под крилима професора-ментора у Дебрецину, Сегедину и Печују оснажени су тимови научника, ангажованих истраживача локалне економије, животне средине и друштва.
Мађарска академија наука (МТА) је такође подржавала истраживања на локалу. Регионални истраживачки центар Мађарске академије наука са центром у Печују је основан 1984. године. У програму Катедре за економску географију Универзитета у Сегедину истраживање друштва и привреде Алфелда заузело је централно место. У Кечкемету и Бекешчаби су отворени институти Научног одељења за Алфелд Регионалног истраживачког центра.
У овом процесу стасали су одлични истраживачи друштва и организатори науке. Оснивач истраживачке групе у Бекешчаби био је Јожеф Тот. Касније је прешао у Печуј, где је постао заменик генералног директора Регионалног истраживачког центра, а после шеф Катедре Универзитета наука у Печују и на крају ректор Универзитета.
Јожеф Бечеи, пореклом из Пустафелдвара, постао је шеф Катедре за економску географију Универзитета наука у Сегедину. Балинт Чатари, легендарни директор истраживачког тима у Кечкемету, био је руководилац два велика истраживања на Алфелду, а поред тога створио је школу на Катедри за економску географију у Сегедину.
Генерални директор Регионалног истраживачког центра, редовни члан Мађарске академије наука, руководилац целокупног територијалног истраживања у Мађарској Ђерђ Ењеди, био је водећи функционер међународних научних организација. Својим системом иностраних веза без премца, уклопио је регионална истраживања Мађарске у европску научну сарадњу. Пал Белуски је истраживао историјску географију Мађарске и, налазећи се на више универзитетских и управних позиција, настојао је да своје резултате пренесе и у праксу.
Иштван Шили-Закар, пореклом из места Алђе, дипломски рад је написао о откривању угљоводоника у свом родном месту и његовим друштвено-економским последицама. Касније је као предавач Универзитета наука у Дебрецину истраживао прекограничну сарадњу и написао више студија о еврорегијама чији су чланови и Мађари, а и лично је учествовао у раду Еврорегије Карпати.
Ева Г. Фекете није истраживала Алфелд, међутим, њен став и приступ истраживањима северне Мађарске имали су значајан утицај на истраживаче Алфелда. Она је проучавала раст неједнакости и покушавала да изради предлоге за њихово смањење. Предлагала је организовање „солидарне економије“ која се надограђује на локалне заједнице, што је добило централну подршку.
Ова недавно успокојена узорна генерација регионалних истраживача полазила је од принципа супсидијарности Европске уније и национални буџет, а подршку Европске уније би одређивала за локалне иницијативе и одлуке које се стварају на локалу. Децентрализација како су је они замишљали није се остварила, о развојним подухватима су уместо локалних актера одлучивале владе и стране компаније које су се насељавале. Алфелд се ипак развијао, али да се остварио друштвено-економски програм формулисан на основу регионалних истраживања, животни стандард становништва ове регије би био већи, много више људи би остало у свом родном месту, а вероватно би и неједнакости биле много мање.
