Захваљујући пројекту, опремљене су две лабораторије, једна у Мађарској, на Техничком факултету Универзитета у Сегедину, а једна у Суботици, на Високој техничкој школи струковних студија. Лабораторија у Сегедину опремљена је опремом погодном за примену индустријске роботике и аутоматизације у прехрамбеној индустрији, док је она у суботичкој високообразовној установи опремљена опремом која се користи за аутоматизацију и роботизацију производних технологија.
— То нису роботи који имају људски облик, него је реч о машинама које је најлакше замислити као људску руку, и које могу да буду програмиране да извршавају разне задатке. Као што ми можемо да носимо врећицу у куповину или да држимо тениски рекет и ударамо лоптицу, тако и роботи могу нешто да носе, да заварују, да мере, да виде... У суботичкој лабораторији, која је отворена за јавност и доступна свима, имамо све типове индустријских робота који се данас користе свуда у свету — објашњава Игор Фирстнер, директор Високе техничке школе струковних студија.
Ове лабораторије, као и материјали за едукацију, остају у трајном власништву образовних установа, те ће се тако и будуће генерације обучавати на модерним индустријским роботима, а како су отвореног типа, у њима ће се често сретати и локални привредници из ових области, који желе да унапреде своје пословање. Индустријска аутоматизација је неминовност јер се протеклих година суочавамо са недостатком радне снаге, а то је тренд који ће се наставити и у будућности, а са друге стране, ако нам техника то већ омогућава, пре ћемо у процесу рада користити машине него сопствене руке, сматра Фирстнер.
— Све ове активности ће резултирати тиме да ћемо у овој пограничној регији имати кадар, како онај који већ ради у малим и средњим предузећима, тако и онај који се тек образује, а који ће бити оспособан да одговори на захтеве тржишта у овој бласти. Ти захтеви су у овој регији веома велики јер недостаје радна снага. Све је већи број малих и средњих предузећа који се окрећу аутоматизацији производног процеса, јер нема ко да ради — напомиње Фирстнер.
Упоредо са завршном конференцијом, у Високој техничкој школи која је била водећи корисник пројекта, одржана је и последња радионица на тему употребе колаборативних робота у индустрији. Овакав начин рада, који обухвата интегрисани рад човека и машине без заштитне ограде, по речима Фирстнера, јединствен је у Србији.
Пројекат, у ком су учествовали и Пословни инкубатор Суботица и Инжењерска комора жупаније Чонград, за резултат има и развијену онлајн базу података која представља везу између пројектних партнера, других корисника и свих заинтересованих грађана; развијену мрежу између постојећих компанија и новооснованих предузећа, младих истраживача и студената у пограничној области, као и интерактивни канал размене информација између учесника путем ког ће млади инжењери имати могућност решавања комплексних техничких проблема.
Пројекат је трајао годину и по дана, а укупан буџет износио је око 250.000 евра, од чега су средства Европске уније око 212.000 евра.
