• Најпре треба ископати рупу, али не било где, већ тамо где смо поставили цреп – говори Агнеш Гуљаш, предавач на Катедри за климатологију и пејзажну географију Универзитета наука у Сегедину док руководи радом. Двориште сегединске Основне школе „Арањ Јанош“ поново је живо од дечјег метежа. Школа се налази у стамбеном блоку Рокуш који је опкољен панелним зградама, али њено двориште је пуно дрвећа, жбуња и осталог растиња. Смиривањем епидемије корона вируса, овде је организован летњи дневни камп у којем деца управо саде „пашњак за пчеле“, биљке које цветају и привлаче инсекте који ће их опрашити.

У међувремену, изблиза могу да посматрају биљке и инсекте, могу да држе у руци алате.

• Нашли смо мравињак! – узвикне један дечко.

• Одлично, мрави су корисни – реагује наставница.

• Али овде има неколико хиљада мрава – чуди се дете. Другом дечаку се спустила бубамара на руку.

• Колико тaчкица има?

• Седам.

• Онда је то добра бубамара, уништава лисне ваши!

• А ви, шта радите? – питам једну групу.

• Плевимо и садимо лаванду.

• За шта је она добра?

• Да пчеле долете на цветове. И од тога ће бити мед.

• И воће.

• Како?

• Па опрашују цвет и направе воће од њега.

• На акцији поводом Дана Земље је једно од одељења смислило да у дворишту школе уредимо башту за птице – прича Агнеш Киш Гера, директорка школе.

Свако од пријављених одељења је „освојило“ део баште и отада га обрађује. Ретко растиње ћемо претворити у сортама богат биљни комплекс, које ће инсектима и птицама обезбедити станишта, а људима пријатну средину. Деца која живе далеко од природе, у средини стамбених блокова, моћи ће непосредно да посматрају природу. Наставници и студенти ће им дати пример како се све то ради. Многи код куће заједно са родитељима, на својим балконима, уређују зелена острва.

Пројекат траје већ четири године, његови резултати се дограђују један на други. Прошле године су им на конкурсу Образовног округа Сегедин била додељена значајна средства од 1,3 милиона форинти подршке, од чега су набавили биљке, резервоаре погодне за чување кишнице и алат. Овај пројекат је од 2018. године узорни пројекат Међународног конкурса Nature4Cities током којег учешћем Универзитета наука у Сегедину постоји могућност за научно истраживање и праћење резултата.

• Мој син је такође похађао ову школу, па смо са директорком почеле да размишљамо како бисмо могле да претворимо једнолични састав дрвећа и жбуња у вишебојни – прича Агнеш Гуљаш. – Један од наших студената је у дипломском раду проценио које су могућности за формирање баште за заштиту птица, како би требало да се у ту сврху прошири биљни фонд.

Постављено је више циљева. Башта за птице је истовремено и за децу, јер тамо где живе птице, увек се дешава много занимљивих ствари које треба посматрати. У башти за птице увек живи мноштво врста птица заједно. Ово је потпомогнуто „пашњаком за пчеле“, сада посађеним цветним биљкама. Поред ограде расте ред више врста жбунова који ће смањити јаку буку и загађење прашином која долази са оближњег Булевара Рокуш.

Парцеле се одвајају оградом од прућа, да их деца у игри не погазе. Пруће се добија из плавног подручја Тисе, изданака инвазивног багренца. Притке су од врбових грана – ова врста је аутохтона и није важно ако понека гранчица истера младице и постане дрво.

Јесенас су старији ученици од рециклираног отпада направили јазбину. Студенти – будући наставници и еколози – долазе код нас на вежбе из еколошког васпитања и на курс заштите природе. Један од наставника је организовао тим за компостирање, ученици раде с њим са великим ентузијазмом.

И старији се дају наговорити на сарадњу. Добар је резултат што је пар сеоских ласта изабрао нашу башту за гнежђење, ове године су већ све више опадајући фонд ласта у Мађарској повећали за шест младунаца. Ученици планирају да ће у ластино гнездо поставити камеру, па ће на монитору моћи уживо да прате како птице одгајају своје младунце.

• Деца свих узраста могу да се укључе у активности, само треба пронаћи задатак који је за њих најинтересантнији – говори о свом искуству Агнеш Гуљаш, која и сама веома воли ова занимања.