Ученици су кроз ликовне и литерарне радове, те мултимедијалне презентације и макете дали иновативне предлоге како користити обновљиве изворе енергије и на тај начин бринути о здрављу планете. За најуспешније радове додељене су и награде.

Професор др Слободан Попов, директор Центра за развој и примену науке, технологије и информатике, каже да пристигли радови нису иновативни у смислу да су генијални, али да начини на који су млади нараштаји показали како би они водили рачуна о обновљивим изворима енергије и о заштити животне средине, сасвим оправдано изражавају њихову забринутост и указују одраслима да недовољно брину о окружењу.

Природни ресурси и енергија коју користимо нису неограничени, мада се људи често понашају као да располагању имају непресушне изворе енергије. Развијање свести и хуманији однос према природи, употреба обновљивих извора и рециклажа начини су да се довољно енергије сачува и за будуће генерације. На новосадском Технолошком факултету већ шест деценија кроз различите студијске програме, а посебно на Еко-енергетском инжењерству, студенти уче, између осталог, и како умањити штетно деловање на природу. Загађење ваздуха и климатске промене последица су људских грешака и несавесног односа према природи. Решење би могло бити у знању које је најјача енергија.

Др Јелена Павличевић, ванредни професор на Технолошком факултету у Новом Саду, истиче да мора да се крене од образовања младих људи, од основних школа, преко средњих, до факултета, где добијају технике, вештине, информације како нека индустрија — фармацеутска, прехрамбена, полимерна, хемијска — утиче на загађење животне средине и како можемо поступити да смањимо негативан утицај на животну средину и да вратимо, на пример, отпадну воду у производни ток.

Манифестацију „Енергија је свуда око нас“ већ годинама подржава и Факултет за економију и инжењерски менаџмент. Пре шест година отворили су и студијски смер Екологија, омогућивши младима да се образују за занимања која су усмерена ка жаштити животне средине.

Професор др Драган Солеша, декан Факултета за економију и инжењерски менаџмент напомиње да Србија има веома велики глобални проблем, јер се две трећине електричне енергије производи у највећим загађивачима, термоелектранама, а само једна трећина из ходроенергије, електрана. То је озбиљан проблем, наглашава Солеша, који ће морати да се решава наредних година и деценија, јер према новим захтевима Европске уније одређени проценат електричне енергије мора да буде из алтернативних извора, а код нас су они малтене непрепознатљиви или на нивоу неке статистичке грешке, истиче професор.

Током израде пројеката из области екологије ученицима су помагали наставници и професори. Ако је судити по броју од преко 80 васпитно-образовних установа колико их је учествовало у пројекту броја радова, најмлађи су спремни да уче и дају свој допринос заштити природе. Зато би овакве активности требало да буду важан део образовања у школама и васпитања у породици.

Пројекат „Енергија је свуда око насˮ одвија се од школске 2009/2010. године, под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.