У циљу заштите биљака и биљних производа од штетних организама, примењују се различити хемијски пестициди и ђубрива. Међутим, то доводи до појаве њихових остатака у земљишту, који, иако у малим концентрацијама, могу имати негативне ефекте на биљним производима, укључујући различите ризике по здравље популације и животну средину, због уласка у ланац исхране и пијаћу воду. Овакав вид пољопривредне производње доводи до смањења биодиверзитета микроорганизама у земљишту. У последњих 50 година, садржај хумуса у Војводини се са 7-8% смањио на 2-3%. Уколико се настави са оваквим начином третирања земљишта, за најмање две деценије хумус ће пасти на мање од 1%, што се већ сматра пустињом. Да би се садржај хумуса повећао за само 1%, потребно је 50-100 година.

Како можемо сачувати плодност земљишта? Додавањем органске материје, контролисаном употребом ђубрива, како би се избегли губици и загађења екосистема, избегавањем коришћења вештачки произведених материја и очувањем активности земљишних микроорганизама. Управо су главни циљеви пројекта „Развој микробиолошких производа прилагођених различитим типовима земљишта за еколошку конторлу штеточина – ПЛАНТСВИТА“ развој и демонстрирање ефикасности примене два вишекомпонентна микробиолошка производа за кисела и алкална земљишта, како би се смањили ризици опасности од пестицида, примењујући и промовишући на тај начин принципе еколошког управљања штеточинама у прекограничом региону.

Основан је и ПЛАНТСВИТА мађарско-српски прекогранични центар са циљем промовисања мера одрживе пољопривреде и унапређења сарадње између институција укључених у истраживања и развој и малих и средњих предузећа у области пољопривреде и производње хране. Најважнија циљна група су пољопривредни произвођачи и мала и средња предузећа која планирају да се усмере на производњу засновану на еколошким принципима управљања или на органској биљној производњи, затим кластери пољопривредних произвођача, произвођачи хране, коморе експерата, али и студенти и млади истраживачи са универзитета.

Дугорочни допринос пројекта је ширење свести о важности развоја еколошких метода у пољопривреди за очување биодиверзитета земљишних микроорганизама, а самим тим и плодности земљишта што је од велике важности за пољопривреду, а једнако је важно смањење ризика који утичу на здравље људи и загађење животне средине.

У реализацији Интерег ИПА пројекта прекограничне сарадње Мађарска-Србија учествују образовне установе из две земље које одликује дугогодишња успешна сарадња — Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Еducons из Сремске Каменице и Департман за микробиологију Универзитета у Сегедину. Пројекат је отпочео у мају прошле године, а завршава се у априлу 2020. Укупан буџет износи око 365.000 евра, од чега је око 311.000 евра средства Европске уније.