18.05.2019.

Када ће Сегедин поново добити нобеловца?

Наука

Академија научника у Сегедину покушава да реши проблем зашто многа најталентованија деца не студирају на универзитетима у Мађарској. А они што оду као суденти, тешко да ће се вратити као научници. С једне стране због тога што ће доживотне везе успоставити већ у иностранству, а с друге стране због тога што су услови научног рада и приходи истраживача мање конкурентни.

Article image
18.05.2019.

Све је почело када је марта 2012. године на Универзитету наука у Сегедину (УНС) организована међународна конференција поводом 75. годишњице доделе Нобелове награде Алберту Сент-Ђерђију за откривање витамина Ц. Екипом организатора руководила су два професора истраживача ‒ Петер Хеђи и Андраш Варо. Излагања су имали многи међународно признати научници, од којих су деветорица били нобеловци. Био је то велики успех: како у научним круговима, тако и у јавности. Касније је потврђено да су се и гости веома пријатно осећали. Овај успех је подстакао Петера Хеђија и Андраша Вароа да започето наставе. Основали су Фондацију за будућност медицинско-биолошких истраживања у Сегедину са задатком да реализује вишегенерацијски свеобухватни програм за неговање талената. Зацртали су и крајњи циљ који може да се сматра и симболом: да Сегедин поново добије истраживача нобеловца или истраживача са шансама за то!

Најпре су поново организовали конференције средњошколцима и студентима, рачунајући на две елитне гимназије у Сегедину – „Радноти“ и „Шагвари“. Уз богат научни програм придобили су и звучна имена, по једног нобеловца за предавача. А за припреме су потражили лабораторије за помоћ у обезбеђивању места, инструмената и стручно знање раду ученика-истраживача.

УНС и Центар за биологију (ЦБС) у Сегедину Академије наука Мађарске, у складу са својим материјалним могућностима, подржали су Фондацију. Спонзори – велике компаније и банке – на које су рачунали, а који у развијеним земљама дају значајне износе за овакве циљеве, нису дали подршку.

До 2015. године Фондацији су нестале паре. Размишљали су да се предају. Међутим, пре тога су затражили разговор код некадашњег градоначелника Ходмезевашархеља, тада актуелног министра у Уреду премијера Јаноша Лазара, да код њега затраже државну помоћ. Министар је разумео значај иницијативе и стао иза њих, али под условом да ће подршку талентованим ђацима проширити и на друге градове, а пре свега на Ходмезевашархељ.

Одлуком Владе, крајем 2015. године Фондацији је додељено близу две милијарде форинти. Од тих средстава је купљена патинаста палата у центру, зграда некадашњег Културног центра „Барток“, која већ годинама стоји празна, а коју ће преуредити у универзитетски интернат за шездесет особа, у складу са свим захтевима. Овде у згради Академије научника у Сегедину ће сместити госте научнике и менторе из иностранства.

Влада даје подршку и у годишњој помоћи од 250 милиона форинти за трошкове функционисања. Овим је омогућено да имају изврсну екипу за организовање и да исплаћују хонорар научним менторима. Успело им је придобити за директора образовања немачког нобеловца, физиолога Берта Сакмана.

Чини се да је јединствен програм за неговање и задржавање талената ушао у свој ток. Према мишљењу професора Андраша Вароа, присуство нобеловаца није само веома значајно за придобијање медија и јавног мњења, већ привлачна снага за талентоване ђаке и њихове професоре, што могу да се сретну са живим и правим звездама из научног живота. Поред свега, још су на почетку пута; наиме, касније ће докторанде финансирати и стране стипендије, а учесницима програма и код куће нуде плате које могу бити конкурентне и на међународном пољу.

Циљ да Сегедин има поново научника нобеловца, није недостижан. Можда ће под утицајем досадашњих резултата и пропаганде и актери приватне сфере боље размишљати и мало дубље завући руке у џеп.