Услед глобалног загревања, све је мање падавина у све екстремнијем временском и територијалном распореду. Засад није јасно да ли у неком великом граду, нпр. у Сегедину или Новом Саду, у погледу падавина постоји карактеристична разлика између појединих делова града. Рецимо, да у једном кварту стално пада више кише од просека у облику провале облака, док су дргуи делови истог града спасени небеског благослова. Искустава има, али поуздани резултати истраживања тек предстоје.
Недавно је у Сегедину одржана нова радионица истраживача из Сегедина и Новог Сада који учествују у ИПА Интеррег-пројекту Еворпске уније Urban Prex – HUSRB/1602/11/0097. Циљ заједничког истраживања је да се прикупљањем и систематизовањем одговарајућих података могу пратити, анализирати, а потом и прогнозирати екстремно обилне кише које проузрокују плувијалне поплаве у српско-мађарском граничном подручју. Резултати и упозоравајуће прогнозе ће бити доступне како становништву, тако и доносиоцима одлука.
Још није завршена јавна набавка инструмената који ће бити постављени у Сегедину и у Новом Саду, због чега тренутно не стоје на располагању конкретни подаци мерења. Успостављањем мерења моћи ће да се прецизира циљ пројекта, систем прогнозирања падававина у регији јужне низије. Досадашња истраживања су скренула пажњу да је прогноза само први корак за припреме. „Зелена инфраструктура“ градова такође мора да се доведе у ред. С једне стране ‒ због смањења штета које проузрокују плувијалне поплаве, а с друге стране ‒ због тога што зелене површине чине климу пријатнијом.
Раније смо писали о томе колико би било важно да се природне падавине не одводе из градова, већ да их земља упије како би храниле биљке. Међутим, у том циљу би требало на одговарајући начин уредити површину тла: где је то могуће требало би избегавати водонепропусне превлаке. Истовремено, кишница би требало да се сакупља на више места како би у периодима суше могла да се користи за заливање.
Већ и на основу искустава је јасно колику количину кишнице могу да одбију крошње дрвећа. Али која врста, колико и под којим условима? Да би се израдио прецизан стратешки план о ефикасности зелене инфраструктуре, потребни су тачни подаци о броју стабала, о величини крошњи, али и о томе у каквом су стању стабла. До корена дрвећа које је посађено у тло слабог квалитета доспева мала количина воде, због чега су му и крошње много мање, те на тај начин производе много мање кисеоника и вежу мање загађења него што би то било могуће у нормалним условима.
Као први корак, на једној мањој узоркованој површини на Тргу Сечењи испитано је како стабла помажу упијање воде и колико воде могу да вежу крошње. Према прорачунима, количина привремено задржаване воде у круни дрвећа може да буде од 4 до 4,5 процента падавина. Касније, део воде који се слива са лишћа преко стабала, улази у земљу и онемогућава да се коренов система осуши, а други део који испарава ‒ чак и током два дана ‒ хлади своју средину.
Промене настале у граду могу да се моделују помоћу рачунарских програма. На основу овако добијених резултата може да са открије како поједина преуређења подручја мењају шансе да земља упија кишницу. О зеленом менаџменту јавних површина одлучују самоуправе, али је веома важна и улога грађана: да не бетонирају дворишта, да саде дрвеће, а препоручљиво је да сакупљају и касније искористе кишницу.
Легенда: уређаји за мерење уређаји за сакупљање
У оквиру пројекта формираће се десет станица за мерење падавина у ширем окружењу града, а четири јавне установе (три вртића и једне јаслице) добиће систем за сакупљање падавина којим ће се за време летњих суша заливати зелене површине поменутих установа.
