Један од главних узрочника глобалног загревања је повећање садржаја угљен-моноксида у ваздуху. Угљен-моноксид је гас који проузрокује ефекат стаклене баште. Када сунчеви зраци загревају површину Земље, топлота се враћа, али не може да напусти атмосферу, јер се због нагомилавања појединих гасова топлота поново враћа.

Такви гасови ефекта стаклене баште су угљен-диоксид, метан и водена пара. Од педесетих година прошлог века проценат угљен-диоксида повећан је за 100 ppm (ова мерна јединица означава колики је гас у ваздуху ‒ који желе да мере ‒ од милион молекула): од 300 на 406 ppm. Количина угљен-диоксида неспорно расте услед људског деловања. Због тога, променом технологије с једне стране, може да се смањује допирање нове количине угљен-моноксида у атмосферу, а с друге стране, угљен-моноксид помоћу електролизе може да се искористи као гориво високе енергетске вредности за производњу метана и тзв. синтезног гаса.

Највећи емитери угљен-диоксида су индустрија и саобраћај. Када би се код њих тренд окренуо, то би смањивало и глобално загревање. Широм света се одвијају експерименти како да се то реши у ширем кругу. Осим водећих индустријских сила света, покушаје чине и фирме и научни истраживачи у мањим земљама. У Мађарској се, на пример, овим баве стручњаци Универзитета наука у Сегедину и друштва Thales Nano Zrt. подршком Оперативног програма за развој привреде и иновације.

Поједностављено, у саобраћају би аутомобили на електрични погон могли у великој мери да смање емисију угљен-диоксида. У англосаксонском свету путем експеримената Американца Николе Тесле пробој се пре свега очекује од возила на акумулаторски погон. Међутим, за сада није успешно решено питање енормних трошкова на дужим релацијама, јер би возила морала да носе безброј акумулатора.

Код нас је мање познато да су Азијци сконцентрисани на аутомобиле на ћелије са горивом. Та ћелија на гориво у једном положају функционише као електролизатор: од воде производи нпр. кисеоник и водоник који сагорева. После пребацивања у други положај, водоник – или метан и синтезни гас који се ствара електролизом угљен-диоксида – сагоревањем покреће мотор.

Молекула угљен-диоксида је веома стабилна и само великом количином енергије може да се претвара. Међутим, постоје периоди када паркови соларних ћелија – којих има све више – произведу огромну количину обновљиве енергије. Карактеристичан је период између највеће потрошње у јутарњим и вечерњим часовима, када је највећи проблем како складиштити струју коју производе соларне ћелије. Дакле, вишак енергије овог периода може да се користи за покретање електролизе. Истраживачи Универзитета наука у Сегедину и друштва Thales Nano Zrt. изводе експерименте од преко милијарду форинти у циљу развоја електролизатора и катализатора који, осим у лабораторијама, изврсно функционишу и у индустријским условима. И овај пројекат сигнализује да човечанство може да буде способно за кориговање штета које је проузроковало у природи, а овоме могу својим резултатима допринети и иноваторске елите мањих земаља.