Србија је још 12. марта затворила мање прелазе на граници Мађарске и Србије. Мађарска је 16. марта, попут многих других земаља, затворила целу границу за путнички саобраћај између Мађарске и Србије, кроз коју су многи радници свакодневно прелазили на радна места у Мађарској. Ово проузрокује тежак губитак у раду погођених предузећа, а с друге стране, уколико изолација дуже потраје ‒ и у дохотку запослених.

Власник друштва Хунент из Мељкута Иштван Киш је на питање нашег портала изјавио да су они раднике из Србије послали на привремени одмор, пошто не могу да долазе с друге стране границе на радно место. Проценат радника који путују није толики да би угрожавао функционисање фабрике, међутим, на дуже стазе свакако ће проузроковати проблеме. Велики је проблем што не могу да планирају, јер нико не зна колико дуго може да траје карантин. Предузетник се прибојава да ће то бити дуго, али разуме мере које су предузете због ширења вируса у земљи и иностранству.

Председник Мађарско-српске трговинске и индустријске коморе Ђерђ Терек сматра да економски губитак тренутно није највећи проблем, већ то што су многи запослени остали у Мађарској. Део њих нема где да преноћи, јер немају ни толико пара да се сместе у комерцијалним смештајима. Многима није проблем само шта ће бити са њима, већ брину због породица код куће. Управница друштва Мезекер у Сегедин-Сентмихаљу Марта Хелер Молнар нас је информисала да се код њих од уобичајене количине производи само четвртина. Предузеће се бави припремом за кухињску употребу поврћа, а скоро половина радника долази свакодневно из Србије. Део њих је остао код куће, али су многи ипак решили да пређу границу јер нису хтели да се одрекну дохотка. Од њих су многи остали у Мађарској и упозорени су да, уколико пређу у Мађарску, ризикују да се шездесет дана не могу вратити. На радном месту ће им се уредити привремени смештај, али и они веома брину што ће их затворене границе одвојити од деце и родитеља.

Друштво Мезекер припрема производе за снабдевање кухиња јавних установа, па су и њима смањене поруџбине, јер је део служби прешао на рад од куће. Школе су такође затворене, па су захтеви за храном и тамо смањени. Након донете одлуке о затварању граница, свако мора да нађе начин прилагођавања – код Мезекер-а доносиоци одлука су руковођени најбољом намером, међутим, немају примере одакле би црпели искуства.