Пре десет до двадесет пет година је владала тенденција да су се почетници, талентовани млади људи селили у град и регију где су за себе могли да пронађу боље, одговарајуће радно место. Протеклих година се овај тренд окренуо и млади све чешће бирају место становања по томе које саобраћајне, природне, културне и забавне могућности нуди дати град или регија, колико је околина у складу са њиховим будућим плановима, било да је реч о могућностима истраживања, било о заснивању породице. Често се дешава да тек након избора града/регије почиње одабир жељеног радног места.

Из изнетих разлога све је више градова и регија које почињу да свесно комуницирају са талентованим младим људима и своју градску политику и стратегију просторног развоја формирају тако да у њој организују посебне акције на привлачењу талентованих, односно задржавању надарених који већ тамо живе.

За сада на нивоу регија још не, али према другим земљама постоје мере за привлачење талентованих, као што је темељ индекса Global Talent Competitiveness (GTCI, INSEAD 2022). GTCI се заснива на мултиваријантном моделу1 који испитује регулаторно окружење појединих земаља и градова, економске еко-системе и друштвене карактеристике, као и то колико су присутна радна места, послови и задаци који захтевају истакнуто стручно знање.

• Мађарска се међу 133 испитане земље налази на 37. месту, посебно добре учинке има у погледу политичке стабилности, ИКТ инфраструктуре, развоја истраживања, полазника у стручном образовању, односно квалификоване радне снаге. Међутим, као негативно оцењено је то што је и поред тога тешко пронаћи одговарајућу радну снагу, односно да је релативно велика одбојност према страној радној снази и мигрантима.  

• Румунија је позиционирана на 54. месту, међу њене добре стране се убраја лако сналажење међу стручним спремама и компетенцијама, велики број нових предузећа, привлачење инвеститора и одрживост заштите животне средине. Међу слабостима се истичу ограниченост сарадње између послодаваца и запослених и доживотног учења, као и неусклађеност образовања и очекивања тржишта рада. 

У проучавању европских примера, ДКМТ наилази на низ примера добре праксе:

• Регије које већ очекују повратак својих талентованих људи, те је локално становништво укључено у експеримент могло да именује ког члана породице, пријатеља очекују код куће. Позване кући је у месту очекивала огроман поздравни плакат по имену или дугорочна опција бесплатне кафе на омиљеном месту.

• Наилазили смо и на места која очекују повратак талената: израђује се база података о њима на основу које су у непрестаном контакту са њима и обавештавају их о догађајима из места, о инвестицијама и радним могућностима.

• Они које долазе у место очекује Пакет добродошлице у којем се налази кратак поздрав, подаци о институцијама од општег интереса, подаци локалних заједница, повлашћене улазнице на културне и спортске догађаје.

Проучавање горенаведених примера и њихова практична реализација може да обезбеди могућност поправљања демографске позиције Еврорегије ДКМТ како би регија – не само задржала популацију која је овде рођена и школована – већ и привлачила стручњаке из целе Европе који могу да допринесу повећању конкурентности.