Министарство саобраћаја и грађевинарства Мађарске је најавило де ће се у другој половини 2025. године донети одлука да ли ће се, наводно, највећи нови гранични прелаз у Европи изградити код Томпе или Реске, који ће знатно повећан теретни и путнички саобраћај из правца Балкана пропустити брзо и флексибилно на граници Шенгенске зоне. Ова инвестиција би се остварила сарадњом влада Мађарске и Србије, као и кинеских привредних актера.
За сада су у току припреме. Према вестима, у Томпи је већ у току, али и код Реске је почело усаглашавање и израда студија изводљивости. Обе локације подржавају битни аргументи. Око Суботице је изграђена обилазница, неко време транзитни саобраћај више не тутњи преко града. Тако ни пораст промета у Томпи не би проузроковао еколошке проблеме на српској страни.
Према неким наговештајима, Влада Мађарске би више преферирала локацију Томпа. Питање аутопута М9 се одавно одуговлачи – тај пут би хоризонтално водио од Нађкањиже барем до Сегедина, евентуално и до Дебрецина. За сада су од тога само мост у Сексарду и неколико километара пута око њега изграђени, међутим, недавно је расписана јавна набавка за деоницу магистралног пута бр. 51 (Будимпешта-Баја) и бр. 53. (Шолт-Томпа). Магистрални пут бр. 53 води до граничног прелаза Томпа.
Истина, овде би требало изградити скоро 50 километара дугачак нови аутопут, проширити деоницу магистралног пута бр. 53. до границе са аутопутем, а овим би се знатно растеретили мост и југоисточни сектор аутопута М0 око Будимпеште, као и аутопут М5 од Будимпеште до Реске. Промет из правца Беча након кратке деонице на М0 би скренуо на аутопут М6 Будимпешта-Мохач-Печ који је тренутно слабо искоришћен, а код Сексарда би прешао на М9 и на новоизграђеним деоницама би стигао на границу са Србијом.
Најјачи аргумент за локацију Реске је изградња фабрике електричних аутомобила BYD у Сегедину, која је у току. Како изградња, тако и производња која ће почети, генеришу значајан теретни и путнички саобраћај на овом подручју. Према проценама, инфраструктуру око града такође треба значајно развити како би издржала повећано оптерећење. Очекује се да ће део радника фабрике на радно место путовати из Војводине – а безбедна производња би била угрожена када они не би могли на време и према плану стићи на своја радна места.
Ово је такође објашњење за присуство кинеских фирми у планираном развоју. Као и то да буџет Мађарске има потешкоћа, значајни су губици, претпоставља се да би се и развој граничног прелаза остварио од кинеског кредита. Нешто ће бити – за сада ништа није одлучено. Могућа варијанта је и да ће се известан обим развоја реализовати и у Реске и у Томпи.
