На салаш председника Удружења и округа у Кишкунхалашу доносе голубове у кавезу. Птице ваде једну по једну и стављају им на ноге чип-прстенове. Камионом их одвезу до Рајке – по ваздушној линији око 250 километара одавде – где ће их сутра ујутру пустити да полете. Најбољи ће за два сата већ бити код куће, а на улазу у голубарник електронски сензор ће регистровати на секунду када су се вратили. На основу времена од пуштања до стизања кући може да се израчуна њихова просечна брзина. Победник је онај голуб који је постигао највећу просечну брзину.
Ласло Похнер од раног детињства држи голубове. Узгајање голубова васпитава децу на старање, негу, љубав и доследност, испуњава дететово време. Нема два иста голуба, власник их све препознаје – на основу понашања, боје, очију, држања тела. Сваки голуб је самостална личност – од тога зависи колико ће бити успешан такмичар.
Голубове писмоноше који се држе за такмичење уче од малена. Најпре их одведу само на десет километара – отуда морају да пронађу пут до куће. Голубови се веома добро оријентишу – по положају Сунца и магнетизма Земље утврђују куда треба да лете. Генетска је преддиспозиција да ли ће птица бити добра на краћој или дужој релацији – која је најбоља на сто километара, не вреди је пријавити на маратонско такмичење.
Голуб – као и свака животиња – мотивише се преко желуца (вољке) да би радио оно што се од њега тражи. Пре такмичења му не дају да се преједе, али зна да ће бити дочекан укусним залогајима када стигне кући. Старије птице обично журе кући јајима, младунцима или свом пару.
Такмичење није безопасно – многи голубови такмичари страдају од птица грабљивица. Добар голуб прелети за минут око 1400 метара – ветром у леђа може и дупло. Ако лете лицем уз јак ветар, лете ниско, чак од два до три метра. Фактор ризика је и сусрет са другом групом голубова, помешају се и прођу сати док не осете да треба летети у другом правцу.
Голубар је и емотивно везан за своје голубове, хода међу њима, прича им. Питање је да ли се голуб везује за човека. Ласло Похнер каже да за недељу-две толико привикне голуба на му долети на руку, чак му и из уста узима зрневље. Карољ Форго, секретар Округа писмоноша јужни Дунав, успешан такмичар и тренер, ипак сматра да голуб воли зрневље, а не човека.
Мисли да голуб није везан за газду, већ за своје мало место, за гнездо – тамо где је угледао свет. Ни један голуб није никоме рекао да му се свиђа када га помилују. Када му нуде лешник на длану, узима га, јер воли лешник.
Карољ Форго се деведесетих година доселио из Војводине у Кишкунхалаш. Од тада и даље негује блиске везе са војвођанским голубарима. Желео је да организују заједничка такмичења, међутим, испоставило се да на мађарско-српској граници, која је истовремено и спољашња граница Европске уније, нема прелаза где би голубови могли да се унесу. На граници Србије и Хрватске и Србије и Румуније такви прелази постоје, али то је веома велика обилазница. Због тога ће заједничка такмичења моћи да организују тек када се Србија придружи Европској унији.
У Војводини је голубарство популарније него у Мађарској, али подмлатка је на оба места мање. Данашња омладина по цео дан притиска мобилни телефон. Председник Удружења голуба писмоноша у Суботици Иван Визин је по годину дана звао ученике једне основне школе на дочек голубова, частио их је колачима и соковима, мислећи да ће можда неко од њих заволети голубарство – али није успео ни једног да „зарази“.
Дочек голубова је у овој спортској дисциплини најспектакуларнији период – подиже адреналин. Голубари заједно дочекују „фаворите“. Поред такмичења, голубарење ствара и заједницу – за дочек голубова увек неко други кува нешто у котлићу ‒ шкембиће, или се пече неко месо.
Карољ Салаи, председник Удружења голубара бр. 5 у Кишкунхалашу и председник Голубарског округа јужни Дунав од младости је на овим функцијама. За свој – огроман – рад не прима новац, новац остаје за намене у Удружењу. Држава не даје материјалну подршку такмичарском голубарству, за разлику од одгајања голубова због меса. Међутим, на мањим конкурсима који су расписани за цивилне организације додељују им се средства, што је довољно за књиговодство, патрон и папир за штампач.
У породици председника има подмлатка: животна сапутница, млађи брат, шогор, а сада већ и двоје унучади држе голубове. Карољ Салаи је током каријере освојио око четири стотине пехара, у једној кући више немају ни места. Голубарство је скуп хоби – храна, лекови, путовања – све то кошта, али мало ко стекне од тога неке веће приходе.
Спортско голубарство у Мађарској је на самом светском врху, упркос томе што је прапостојбина голубова писмоноша Белгија. Код куће најскупљи голуб не кошта више од 1 до 2 милиона форинти. Приликом ликвидације стада једног белгијског узгајивача лицитирало је двоје кинеских новопечених богаташа, и за један примерак је добитник платио 1,2 милиона евра. Истини за вољу, на реномираним кинеским такмичењима победницима се уместо пехара деле мерцедеси са црвеном траком.
