Ова идеја није новина, у Гари су је већ пре петнаест година остварили Немци са својом заједницом. На старом делу гробља родбина одржава све мањи број гробова, споменици који чувају успомену оних који испод њих почивају, обрасли су у коров. У животу немачке мањине у Мађарској исељавање након Другог светског рата представљало је страшну трагедију и прелом – од тада је смањен број преминулих у домовини, а и потомака који би чували успомену на њих.
Подсећајући се на исељавање, покупили су очуване немачке гробове, обновили су надгробне споменике – међу њима и око 15 процената Буњеваца. Швапско спомен-гробље у Гари је као стадо окренуто према пастиру. Надгробни споменици некадашњих Немаца гледају према крсту који стоји на централном месту, као они којима су успомене заједничке.
По истом принципу је подигнуто спомен-гробље Буњеваца у Гари. Председник хрватске мањинске самоуправе у Гари Мартон Кубатов нам каже: Надгробни споменици нису само из старог гробља пренети, већ су многи рођаци понудили да се и из новог дела пренесу предмети који подсећају на претке. У Гари су одрасли изузетни мађарски фудбалери. Име Миклоша Панчића чува једна улица, Дунаиевима – Јаношу и Анталу, потоњи као Дунаи II познати стрелац је добитник европске Сребрне ципеле – буњевачко име им је било Дујмов. Били су сагласни да на централно место у спомен-гробљу буде постављен мермерни споменик њиховог деде и бабе.
На конкурсу који је расписала Централна служба Хрвата изван граница додељено им је деветнаест хиљада куна материјалне подршке (према садашњем курсу једна хрватска куна износи 53,57 форинти). Ово је покрило само материјалне трошкове, сарадници су радили у виду друштвеног рада. У односу на узвишену атмосферу освештења, прозаична је ствар да су за земљане радове морали да изнајме машине, за померање тежих споменика кран, а да су за постављање бетонског оквира морали да позову стручњаке. Али данашњи Буњевци су притекли у помоћ: личним радом, а после успешно завршеног рада храном и вином.
У прозаичне детаље спада и недостатак новчаних средстава за чишћење 93 надгробна споменика. Трошкови једног споменика износе око двадесет хиљада форинти – задатак чишћења остаје за будућност.
Већ на први поглед се види да се друштвене разлике између људи задржавају и после смрти. Надгробни споменици немачког спомен-гробља су већи и „имућнији“ од буњевачких. Мартон Кубатов истиче и један став приступа: код њих су на спомен-гробљу стављена напред мала и једноставна надгробна обележја деце и сиромашних који су раније били сахрањени на споредним местима гробља.
Надгробно обележје се одваја од овоземаљских остатака. Стари део гробља се укида, тамо се више не сахрањује. Како се број живих повећавао, а после опадао, тај процес је пратио и гробље: некада је било веће, и ширило се, а сада се смањује. Спомен-гробље се односи на материјалне споменике, немају право да ексхумирају кости. У старом гробљу полако нестају знакови изнад гробова, а запуштене гробове у новом делу власник гробља - католичка црква - продаје за нова гробна места.
Самоуправа хрватске националне мањине у Гари негује прошлост буњевачке националне мањине која је била већа од данашње месне заједнице и на тај начин што је откупила најлепше гробно место у гробљу и скулптуру анђела на њему. Мартон Кубатов евоцира трагичну причу младића који је у двадесетим годинама страдао у несрећи, а споменик су подигли болом скрхани родитељи. Анђео симболише сестру преминулог младића која чува свог мртвог брата.
Спомен-гробље је освештено на леп начин: обред су служили католички декан из Сомбора Јосип Штефко и парох у Гари Тибор Сич, након чега је у цркви настављена традиционална буњевачка миса уз звукове тамбурице чувеног Тамбурашког оркестра Бачка из Гаре. Ове године су превремено прославили Материце и Оци, празник мајки и очева који се слави у децембру. Међу величанствене идеје ушла је практичност: због обнове, од новембра се затвара Дом културе, а стрепе и од евентуалног повратка ковида.
Заједница већ има у виду и следећи значајан пројекат: желели би да локалне буњевачке црквене песме у пратњи тамубраша сниме и издају на ЦД-у. Још ове године ће аплицирати, овога пута код Фондације „Габор Бетлен“.
